Википедија

Чарли Чаплин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 26:
Напустивши [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] од [[1952]]. године је живео у [[Европа|Европи]], углавном у [[Швајцарска|Швајцарској]]. У том периоду је остварио мали број својих замисли. У Сједињене Државе се вратио [[1972]]. године јер је награђен [[Оскар]]ом за животно дело. Добитник је Оскара за најбољу музику за филм ”Светлости позорнице” из 1973. године, и два почасна Оскара. Његовим најпознатијим филмом се сматра [[Велики диктатор]] из [[1940]]. године.
 
Амерички филмски институт га је ставио на десето место на листи 100 највећих глумаца двадесетог20. века.<ref>{{cite press release|url=http://www.afi.com/100Years/stars.aspx | title = AFI Recognizes the 50 Greatest American Screen Legends | publisher = [[Američki filmski institut|American Film Institute]] |date=16. 066. 1999 | accessdate=31. 088. 2013 | archivedate=13. 011. 2013 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130113043532/http://www.afi.com/100years/stars.aspx | deadurl =no}}</ref>
 
Чарли Чаплин је једно од најпрепознатљивијих лица у историји филма. Највећа је филмска звезда до краја двадесетих година двадесетог20. века.<ref name="urlwww.east-buc.k12.ia.us">{{cite web|url=http://www.east-buc.k12.ia.us/00_01/100/ms/ms.htm | title = www.east-buc.k12.ia.us |author = |authorlink = |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=099. 011. 2012}}</ref>
 
== Биографија ==
Ред 48:
Ипак, ограниченост Чаплинове режије и кинематографске интелигенције дошла је до изражаја у ''говорним'' филмовима (talkies) као што су, поменути, ''Велики диктатор'', ''Господин Верду'' (Monsieur Verdoux, [[1947]]), ''Светлости позорнице'' (Limelight, [[1952]]), ''Краљ у Њујорку'' (A King in New York, [[1957]]) и ''Грофица из Хонг Конга'' (The Countess from Hong Kong, [[1966]]).
[[Датотека:Charlie Chaplin walk of fame.jpg|thumb|Чарли Чаплин на шеталишту познатих]]
Иако лично никада није проповедао политички радикализам било какве боје, његов филмски опус био је довољан да у време реакционарне хистерије [[1950-е|1950-их]].тих година због својих левичарских убеђења постане једна од жртава [[сенатора Макарти]]ја.
Исмевао је и многе америчке политичаре. Био је оптужен за ширење идеје комунизма, па му је због тога током педесетих година био забрањен повратак из Европе у Америку. Његов филм „Краљ Њујорка“ био је забрањен у Америци до [[1973]]. године (више од 15 година). Напустивши Сједињене Државе, Чаплин је од 1952. године живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. Чаплин се доста бринуо о свом здрављу. Редовно се бавио спортом, правилно хранио, мало пушио и ретко пио. Па ипак, његово здравље се знатно погоршало након завршетка филма, „Грофица из Хонгконга“, крајем шездесетих.
Ипак, у Сједињене Државе се вратио 1973. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Године [[1975]]. британска [[елизабета II|краљица Елизабета II]] доделила му је, као једном од најзаслужнијих грађана земље, чин витеза.
Ред 61:
[[Датотека:The Tramp Essanay.jpg|thumb|upright|left|Чаплин као „''[[the Tramp]]''“ 1915. године, кинематографска „најунивезалнија икона“ {{sfn|Sarris|p=139}}]]
 
Године 1998, филмски критичар [[Andrew Sarris|Андру Сарис]] је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.{{sfn|Sarris|p=139}} Чаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“, и он је био укључен у ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' часописов списак „[[Тајм 100: Најважнији људи века|100 Најважнијих људи 20. века]]“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претварању индустрије у уметност“.<ref name="BFIChaplinproject">{{cite web|url=http://chaplin.bfi.org.uk/ | title=Charlie Chaplin | publisher=British Film Institute | work=Charlie Chaplin | accessdate=077. 10. 2012}}</ref><ref name="time 100">{{cite news|title=TIME 100: Charlie Chaplin| url = http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110523194732/http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html| archivedate=23. 055. 2011| publisher = Time Magazine| last=Quittner| first = Joshua|date=088. 066. 1998| accessdate=11. 11. 2013}}</ref>
 
Слика Трампа је постала део културне историје; према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.{{sfn|Hansmeyer|p=3}}{{sfn|Louvish|p=xvii}} Критичар [[Леонард Малтин]] је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.<ref>{{cite web|url=http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| title=Chaplin – First, Last, And Always| publisher=Indiewire| work=| accessdate=077. 10. 2012| archive-url=https://web.archive.org/web/20130525165601/http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| archive-date=25. 055. 2013| dead-url=yes| df=}}</ref> Хвалећи карактер, [[Richard Schickel|Ричард Шикел]] сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.{{sfn|Schickel|p=41}} Меморабилија везана за овај лик још увек доноди велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за $140,000 америчких долара на аукцији у Лос Анђелесу.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/5116474.stm | title=Record Price for Chaplin Hat Set | publisher=BBC | work= | accessdate=077. 10. 2012}}</ref>
 
Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног двадесетог20. века.{{sfnm| 1a1 = Cousins||1p=72 | 2a1 = Kemp| 2pp = 8, 22| 3a1 = Gunning |3p=41| 4a1 = Sarris |4p=139| 5a1 = Hansmeyer|5p=3}} Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.{{sfnm | 1a1 = Schickel | 1pp = 3–4| 2a1 = Cousins |2p=36| 3a1 = Robinson| 3pp = 209–211| 4a1 = Kamin|4p=xiv}} Филмски историчар [[Mark Cousins (филмски критичар)|Марк Казинс]] је написао да је Чаплин „променио не само слике биопскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је [[Дејвид В. Грифит]] био за драму.{{sfn|Cousins|p=70}} Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.{{sfn|Schickel|pp=7, 13}}<ref name="silent clowns">{{Cite episode|title=Charlie Chaplin| series = Silent Clowns| credits = Presented by [[Paul Merton]], directed by Tom Cholmondeley| network = [[Би-Би-Си|British Broadcasting Corporation]]| station = [[BBC Four]]|date=011. 066. 2006}}</ref> Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма -{''A Woman of Paris''}- (1923) је имала велики утицај на филм [[Ernst Lubitsch|Ернста Лубича]] -{''[[The Marriage Circle]]''}- (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.{{sfnm| 1a1 = Thompson| 1pp = 398–399| 2a1 = Robinson|2p=321| 3a1 = Louvish|3p=185}} Преама Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.{{sfn|Robinson|p=321}} Филмски ставараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] (који назива Чаплина „неком врстом [[Адам]]а, од кога смо сви потекли“), [[Žak Tati|Жака Татија]] („Без њега ја никад небих направио филм“), Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“), [[Michael Powell|Мајкла Пауела]], [[Били Вајлдер]]а, [[Виторио де Сика|Виториа де Сике]], и [[Ричард Атенборо|Ричарда Атенбора]].{{sfn|Robinson|p=632}}{{sfn|Robinson|p=632}}{{sfn|Robinson|p=631}}{{sfn|Brownlow|p=77}}<ref name="story of film">{{Cite episode|title=Episode 2| series = [[The Story of Film: An Odyssey]]| credits = [[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]]| network = [[Channel 4]]| station = [[More4]]|date=10. 099. 2011| time = 27:51–28:35}}</ref>{{sfn|Cardullo|pp=16, 212}}<ref>{{cite web|title=Attenborough Introduction| url = http://chaplin.bfi.org.uk/programme/attenborough.html| work = Charlie Chaplin| publisher = British Film Institute| accessdate=11. 022. 2013}}</ref> Руски филмски стваралац [[Андреј Тарковски]] је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.<ref name="tarovsky">{{cite magazine|title=Tarkovsky's Choice| last=Lasica| first = Tom| magazine=[[Sight & Sound]]|year=1993| volume = 3| issue = 3| publisher=[[British Film Institute]]| url=http://people.ucalgary.ca/~tstronds/nostalghia.com/TheTopics/Tarkovsky-TopTen.html| accessdate=011. 022. 2014}}</ref>
 
Чаплин је такође снажно утицао на рад каснијих комичара. [[Марсел Марсо]] је изјавио да је био инспирисан да постане мејм уметник након што је гледао Чаплина, док је глумац [[Рај Капоор|Реј Капур]] базирао своју екранску персону на Трампу.<ref name="silent clowns"/><ref name="story of film"/> Марк Коусинс је такође детектовао Чаплинов стил комедије у франсуском карактеру [[Monsieur Hulot|Месје Хулот]] и италијанском карактеру [[Тото]].<ref name="story of film"/> У другим пољима, Чаплин је допринео инспирацији цртаних ликова [[Felix the Cat|мачак Феликс]] и [[Мики Маус]], и утицао је на [[Дадаизам|датаистички]] уметнички покрет.{{sfn|Canemaker|pp=38, 78}}{{сфн|Јацксон|пп=439–444}}{{sfn|Simmons|pp=8–11}} Као један од оснивача Уједињених уметника, Чаплин је такође имао улогу у развоју филмске индустрије. Гералд Маст је писао да иако УА никад није постала компанија са значајем попут фирми [[Метро-Голдвин-Мејер|МГМ]] или [[Парамаунт пикчерс]], идеја да режисери могу да произведу своје сопствене филмове је била „година испред свог времена“.{{sfn|Mast|p=100}}
 
У 21. веку, неколико Чаплинових филмова се још увек сматра класицима и међу највећим филимовима икада направљеним. Године 2012. -{''[[Sight & Sound]]''}- истраживање, којим се компилира првих десет гласова филмских критичара и режисера да би се одредили најпризнатији филмови сваке групе, показало је да се -{''City Lights''}- рангира међу критичарима у првих 50, -{''Modern Times''}- у првих 100, а -{''The Great Dictator''}- и -{''The Gold Rush''}- су били у првих 250.<ref>{{cite web|title=The Greatest Films Poll: Critics Top 250 Films| url = http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/critics| work = Sight & Sound| publisher = British Film Institute| accessdate=31. 011. 2013}}</ref> Првих 100 филмова по гласовима режисера су обухватали -{''Modern Times''}- на позицији 22, -{''City Lights''}- као 30-ти, и -{''The Gold Rush''}- на броју 91.<ref>{{cite web|title=Directors' Top 100 Films| url = http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/directors| publisher = British Film Institute| accessdate=088. 022. 2013}}</ref> Свако од Чаплинових остварења је добило глас.<ref>{{cite web|title=The Greatest Films Poll: All Films| work = Sight & Sound| url = http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/films| publisher = British Film Institute| accessdate=31. 011. 2013}}</ref> Године 2007, [[Амерички филмски институт]] је именовао -{''City Lights''}- једанаестим [[AFI'ових 100 година...100 филмова (изданје 10. годишњице)|највећим америчким филмом свих времена]], док су -{''The Gold Rush''}- и -{''Modern Times''}- поново рангирани у првих 100.<ref>{{cite web|title=AFI's 100 Years ... 100 Movies – 10th Anniversary Edition| url = http://www.afi.com/100Years/movies10.aspx| publisher = American Film Institute| accessdate=088. 022. 2013}}</ref> Књиге о Чаплину настављају да се регуларно објављују, и он је популарна тема медијских научника и филмских архивиста.{{sfnm| 1a1 = Louvish|1p=xvi| 2a1 = Maland| 2pp = xi, 359, 370}}
 
[[Датотека:Chaplin statues.jpg|center|thumb|825px|Бисте Чаплина широм света, лоциране у (с лева на десно) 1. [[Тренчинске Тјеплице]], [[Словачка]]; 2. [[Хелмжа]], [[Пољска]]; 3. [[Вотервил, Каунти Кери|Вотервил]], [[Ирска]]; 4. [[Лондон]], [[Уједињено Краљевство]]; 5. [[Хајдерабад (Индија)]]; 6. [[Аласио]], [[Италија]]; 7. [[Барселона|Барцелона]], [[Шпанија]]; 8. [[Веве]], [[Швајцарска]]]]
Ред 155:
* {{Cite journal|last=Balio| first=Tino| title=Charles Chaplin, Entrepreneur: A United Artist| journal=Journal of the University Film Association| volume=31| issue=1| publisher=University of Illinois Press |year=1979|authorlink = | ref = {{sfnRef|Balio}}|pages=11-21}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bloom| first = Claire| title = Limelight and After|year=1982| publisher = Weidenfeld & Nicolson| location = London|isbn=978-0-297-78051-9|authorlink = Claire Bloom| ref = {{sfnRef|Bloom}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Brownlow| first = Kevin| title = The Search for Charlie Chaplin|year=2010| origyear=2005| publisher = UKA Press| location = London|isbn = 978-1-905796-24-3|authorlink = Kevin Brownlow| ref = {{sfnRef|Brownlow}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Cardullo| first = Bert| title = Vittorio De Sica: Actor, Director, Auteur|year=2009| publisher = Cambridge Scholars Publishing| location = Cambridge|isbn=978-1-4438-1531-4| ref = {{sfnRef|Cardullo}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Canemaker| first = John | title = Felix: The Twisted Tale of the World's Most Famous Cat |year=1996| publisher = Da Capo Press| location = Cambridge, MA|isbn=978-0-306-80731-2|authorlink = John Canemaker| ref = {{sfnRef|Canemaker}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Chaplin| first = Charles| title = [[My Autobiography (Chaplin)|My Autobiography]]|year=2003| origyear=1964| publisher = Penguin Classics| location = London|isbn=978-0-14-101147-9| ref = {{sfnRef|Chaplin}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Chaplin| first = Lita Grey| last2=Vance| first2 = Jeffrey| title = Wife of the Life of the Party|year=1998| publisher = Scarecrow Press| location = Lanham, MD|isbn=978-0-8108-3432-3|authorlink = Lita Grey|authorlink2 = Jeffrey Vance| ref = {{sfnRef|Chaplin and Vance}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Cousins| first = Mark| title = The Story of Film: An Odyssey|year=2004| publisher = Pavilion Books| location = London|isbn = 978-1-86205-574-2|authorlink = Mark Cousins (film critic)| ref = {{sfnRef|Cousins}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Dale| first = Alan S.| title = Comedy is a Man in Trouble: Slapstick in American Movies|year=2000| publisher = University of Minnesota Press| location = Minneapolis, MN|isbn=978-0-8166-3658-7| ref = {{sfnRef|Dale}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Epstein| first = Jerry| title = Remembering Charlie|year=1988| publisher = Bloomsbury| location = London|isbn=978-0-7475-0266-1| ref = {{sfnRef|Epstein}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Friedrich| first = Otto| title = City of Nets: A Portrait of Hollywood in the 1940's|year=1986| publisher = University of California Press| location = Berkeley, CA|isbn = 978-0-520-20949-7|authorlink = Otto Friedrich| ref = {{sfnRef|Friedrich}}}}
* {{Cite journal|last=Frost| first=Jennifer| title='Good Riddance to Bad Company': Hedda Hopper, Hollywood Gossip, and the Campaign against Charlie Chaplin, 1940–1952| journal=Australasian Journal of American Studies| volume=26| issue=2| publisher=Australia and New Zealand American Studies Association|year=2007|authorlink = | ref = {{sfnRef|Frost}}|pages=74-88}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Gehring| first = Wes D.| title = Chaplin's War Trilogy: An Evolving Lens in Three Dark Comedies, 1918–1947|year=2014| publisher = McFarland| location = Jefferson, NC|isbn = 978-0-7864-7465-3| ref = {{sfnRef|Gehring}}}}
* {{Cite journal|last=Gunning| first=Tom| title= ''Chaplin and American Culture: The Evolution of a Star Image'' by Charles J. Maland| journal=Film Quarterly| volume=43| issue=3| publisher=University of California Press|year=1990|authorlink = | doi=10.2307/1212638| jstor=1212638| ref = {{sfnRef|Gunning}}|pages=41-43}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Hansmeyer| first = Christian| title = Charlie Chaplin's Techniques for the Creation of Comic Effect in his Films|year=1999| publisher = University of Portsmouth| location = Portsmouth|isbn = 978-3-638-78719-2| ref = {{sfnRef|Hansmeyer}}}}
* {{Cite journal|last=Jackson| first=Kathy Merlock| title= Mickey and the Tramp: Walt Disney's Debt to Charlie Chaplin | journal=The Journal of American Culture| volume=26| issue=1| publisher=|year=2003|authorlink = | doi=10.1111/1542-734X.00104| ref = {{sfnRef|Jackson}}|pages=439-444}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kamin| first = Dan| title = The Comedy of Charlie Chaplin: Artistry in Motion|year=2011| origyear=2008| publisher = Scarecrow Press | location = Lanham, MD|isbn = 978-0-8108-7780-1| ref = {{sfnRef|Kamin}}}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kemp| first = Philip | title = Cinema: The Whole Story|year=2011| publisher = Thames & Hudson| location = London|isbn = 978-0-500-28947-1| ref = {{sfnRef|Kemp}}}}
* {{Cite journal|last=Kuriyama| first=Constance B.| title=Chaplin's Impure Comedy: The Art of Survival| journal=Film Quarterly| volume=45| issue=3| publisher=University of California Press|year=1992|authorlink = | doi=10.2307/1213221| jstor=1213221| ref = {{sfnRef|Kuriyama}}|pages=26-38}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Larcher| first = Jérôme| title = Masters of Cinema: Charlie Chaplin|year=2011| publisher = Cahiers du Cinéma| location = London|isbn = 978-2-86642-606-4| ref = {{sfnRef|Larcher}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Louvish| first = Simon| title = Chaplin: The Tramp's Odyssey|year=2010| origyear=2009| publisher = Faber and Faber| location = London|isbn = 978-0-571-23769-2 |authorlink = Simon Louvish| ref = {{sfnRef|Louvish}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Lynn| first = Kenneth S.| title = Charlie Chaplin and His Times|year=1997| publisher = Simon & Schuster| location = New York, NY|isbn=978-0-684-80851-2|authorlink = Kenneth S. Lynn| ref = {{sfnRef|Lynn}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Maland| first = Charles J.| title = Chaplin and American Culture|year=1989| publisher = Princeton University Press| location = Princeton, NJ|isbn=978-0-691-02860-6|authorlink = | ref = {{sfnRef|Maland|(1989)}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Maland| first = Charles J.| title = City Lights|year=2007| publisher = British Film Institute| location = London|isbn = 978-1-84457-175-8|authorlink = | ref = {{sfnRef|Maland|(2007)}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Marriot| first = A. J.| title = Chaplin: Stage by Stage|year=2005| publisher = Marriot Publishing| location = Hitchin, Herts|isbn = 978-0-9521308-1-9| ref = {{sfnRef|Marriot}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Mast| first = Gerald| title = A Short History of the Movies: Third Edition|year=1985| origyear=1981| publisher = Oxford University Press| location = Oxford|isbn=978-0-19-281462-3|authorlink = Gerald Mast| ref = {{sfnRef|Mast}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=McCaffrey| first = Donald W. | title = Focus on Chaplin|year=1971| publisher = Prentice Hall| location = Englewood Cliffs, NJ|isbn=978-0-13-128207-0| ref = {{sfnRef|McCaffrey}}}}
* {{Cite journal|last=Neibaur| first=James L.| title=Chaplin at Essanay: Artist in Transition| journal=Film Quarterly| volume=54| issue=1| publisher=University of California Press|year=2000|authorlink = | doi=10.2307/1213798| jstor=1213798| ref = {{sfnRef|Neibaur}}|pages=23-25}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Nowell-Smith| first = Geoffrey | title = Oxford History of World Cinema|year=1997| publisher = Oxford University Press| location = Oxford|isbn = 978-0-19-874242-5| ref = {{sfnRef|Nowell-Smith}}}}
* {{Cite journal|last=Raksin| first=David| last2=Berg| first2=Charles M.| title=Music Composed by Charles Chaplin: Auteur or Collaborateur?| journal=Journal of the University Film Association| volume=31| issue=1| publisher=University of Illinois Press|year=1979|authorlink = David Raksin| ref = {{sfnRef|Raksin and Berg}}|pages=47-50}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Robinson| first = David| title = [[Chaplin: His Life and Art]]|year=1986| origyear=1985| publisher = Paladin| location = London|isbn=978-0-586-08544-8|authorlink = David Robinson (film critic)| ref = {{sfnRef|Robinson}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sarris| first = Andrew| title = You Ain't Heard Nothin' Yet: The American Talking Film – History and Memory, 1927–1949|year=1998| publisher = Oxford University Press| location = New York City, NY|isbn = 978-0-19-503883-5|authorlink = Andrew Sarris| ref = {{sfnRef|Sarris}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sbardellati| first = John| title = J. Edgar Hoover Goes to the Movies: The FBI and the Origins of Hollywood's Cold War|year=2012| publisher = Cornell University Press| location = Ithaca, NY|isbn = 978-0-8014-5008-2|authorlink = | ref = {{sfnRef|Sbardellati}}}}
* {{Cite journal|last=Sbardellati| first=John| last2=Shaw| first2=Tony| title = Booting a Tramp: Charlie Chaplin, the FBI, and the Construction of the Subversive Image in Red Scare America| journal=[[Pacific Historical Review]]| volume=72| issue=4| publisher= University of California Press |year=2003|authorlink = | url = http://web.viu.ca/davies/H323Vietnam/CharlieChaplin.McCarthyism.pdf| doi=10.1525/phr.2003.72.4.495| ref = {{sfnRef|Sbardellati and Shaw}}|pages=495-530}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Schickel| first = Richard | title = The Essential Chaplin – Perspectives on the Life and Art of the Great Comedian|year=2006| publisher = Ivan R. Dee| location = Chicago, IL|isbn=978-1-56663-682-7|authorlink = Richard Schickel| ref = {{sfnRef|Schickel}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Schmadel| first = Lutz D. |authorlink = Lutz D. Schmadel | title = Dictionary of Minor Planet Names | edition = 5th |year=2003| publisher = Springer Verlag | location = New York City, NY| url = https://books.google.com/books?q=3623+Chaplin+1981+TC2 |isbn = 978-3-540-00238-3| ref = {{sfnRef|Schmadel}}|pages=305}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Schneider| first = Steven Jay | title = [[1001 Movies You Must See Before You Die]]|year=2009| publisher = Quintessence| location = London|isbn = 978-1-84403-680-6| ref = {{sfnRef|Schneider}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sheaffer| first = Louis| title = O'Neill: Son and Artist|year=1973| publisher = Little, Brown & Company | location = Boston and Toronto|isbn=978-0-316-78336-1|authorlink = | ref = {{sfnRef|Sheaffer}}}}
* {{Cite journal|last=Simmons| first=Sherwin| title=Chaplin Smiles on the Wall: Berlin Dada and Wish-Images of Popular Culture| journal=New German Critique| volume=| issue=84| publisher=Duke University Press |year=2001|authorlink = | doi=10.2307/827796| jstor=827796| ref = {{sfnRef|Simmons}}|pages=3-34}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sklar| first = Robert| title = Film: An International History of the Medium (Second edition) |year=2001| publisher = Prentice Hall| location = Upper Saddle River, NJ|isbn = 978-0-13-034049-8|authorlink = Robert Sklar| ref = {{sfnRef|Sklar}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Slowik| first = Michael| title = After the Silents: Hollywood Film Music in the Early Era, 1926-1934|year=2014| publisher = Columbia Univ. Press| location = New York|isbn = 978-0231165839| ref = {{sfnRef|Slowik}}}}
* {{Cite journal|last=Thompson| first=Kristin| title= Lubitsch, Acting and the Silent Romantic Comedy | journal=Film History| volume=13| issue=4| publisher=Indiana University Press|year=2001|authorlink = Kristin Thompson| doi=10.2979/FIL.2001.13.4.390| ref = {{sfnRef|Thompson}}|pages=390-408}}
* {{cite journal|last=Vance| first = Jeffrey| title = The Circus: A Chaplin Masterpiece| journal = Film History|year=1996| volume = 8| issue = 2| jstor = 3815334| publisher = Indiana University Press|authorlink = Jeffrey Vance| ref = {{sfnRef|Vance|(1996)}}|pages=186-208}}
Ред 199:
* {{Cite book|ref=harv| last=Vance| first = Jeffrey| title = Chaplin: Genius of the Cinema|year=2003| publisher = Harry N. Abrams| location = New York|isbn=978-0-8109-4532-6| ref = {{sfnRef|Vance|(2003)}}}}
* {{Cite journal|last=Weissman| first=Stephen M.| title=Charlie Chaplin's Film Heroines| journal=Film History| volume=8| issue=4| publisher=Indiana University Press|year=1999|authorlink = Stephen M. Weissman| ref = {{sfnRef|Weissman|(1999)}}|pages=439-445}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Weissman| first = Stephen M.| title = [[Chaplin: A Life]]|year=2009| publisher = JR Books| location = London|isbn = 978-1-906779-50-4| ref = {{sfnRef|Weissman|(2009)}}}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Williams| first = Gregory Paul| title = The Story of Hollywood: An Illustrated History| publisher = B L Press| location = Los Angeles, CA|year=2006|isbn = 978-0-9776299-0-9| ref = {{sfnRef|Williams}}}}
{{Refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Чарли_Чаплин”