Стара апсана у Бољевцу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Stara apsana u Boljevcu, opšti izgled.jpg|thumb|Стара апсана]]
 
'''Стара апсана''' Уу [[Бољевац|Бољевцу]] је [[зграда]] у којој су током [[Тимочка буна|бунеБуне]] били затворени [[Побуњеник|побуњеници]] из целог [[Црноречки округ|црноречког краја]]. Саграђена је након што је Бољевац проглашен среским местом [[1860]]. године.
 
Спада у прву категорију [[Споменик културе|споменика културе]] и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-491/80-07 од 15. маја [[1980]]. године.
Ред 19:
== Музеј ==
 
На стогодишњицу [[Тимочка буна|Тимочке буне]], [[1983]]. године, зграда старе апсане у Бољевцу рекоструисана је и [[Адаптација|адаптирана]] у музејски простор - Музеј „ТимочкеТимочке буне”буне.
 
Објекат Музеја заузима површину од 104 метара квадратна, дужине 16,5 и ширине 6.3 метара. Од 15. маја 1980. године налзи се под заштитом Завода за заштиту споменика културе.
 
Поставка музејаМузеја прати стање пред Тимочку буну, почетак буне, борбу народне и стајаће војске, организацију војске 80-их године [[19. век]]а, стање становништва крајем 19. века. Поставку употпуњују најзначајнијепортрети најзначајнијих личности везаневезаних за бунуБуну, пре свега вођевођа бунеБуне, све до угушење бунеБуне које је оличено у Преком суду.
 
Музеј садржи богату колекцију [[Документ|докумената]] из [[1883]]. године:
Ред 54:
Пројекат конзерваторско-[[Рестаурација|рестаураторских]] радова, са циљем да се изврши санација и оспособљавање објекта за његову нову намену, радио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша.<ref>[http://www.kultura.gov.rs/cyr/ustanove-kulture/zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-nis Завод за заштиту споменика културе Ниш]</ref>
 
Објекат старе апсане а садашњег музеја, од 15. маја [[1980]]. године под заштитом Завода за заштиту споменика културе, као и остали [[Споменик|споменици]] тимочкеТимочке буне: [[стара општина у Кривом Виру]], [[Поп-Милијина кафана]] у Лукову, [[кућа Добросава Петровића]] у Бољевцу и [[стара школа у Јабланици]].
 
== Референце ==