Златибор — разлика између измена

На Златибору је често долазило до помјерања становништва, тако да има мало породица за које се може рећи да су старосједилачке. Неки од најстаријих становника Златибора су: Шишовићи, Џамбићи, Спасенићи и Нинчићи у [[Чајетина|Чајетини]]; Бонџулићи, Лучићи, Милосављевићи и Костадиновићи у [[Шљивовица (Чајетина)|Шљивовици]]; Дабићи у [[Алин Поток|Алином Потоку]]; Ђоковићи, Павловићи, Спасенићи и Радовићи у [[Сирогојно|Сирогојну]]; Дацовићи у Љубишу[[Љубиш]]у; Браловићи у [[Негбина|Негбини]]; Селаковићи у [[Драглица|Драглици]]; Крсмановићи, Шарчевићи и Остојићи у [[Мокра Гора (Ужице)|Мокрој Гори]]; Јанковићи, Селаковићи и Радоњићи у [[Кремна (Ужице)|Кремнима]]; и Дидановићи у [[Стубло|Стублу]], чији преци су били чивчије манастира Јање у [[Увац|Увцу]].

Кроз читав XVII и XVIII вијек трајала су појединачна досељавања овог краја, а придошлице су биле породице из [[Црна Гора|Црне Горе]], Херцеговине, Босне и Рашке. Поред ових појединачних, било је и неколико масовних досељавања становништва на Златибор. Прво послије Свиштовског мира [[1791]]-ве. године; друго послије ослобођења Златибора од [[Османско царство|Турака]] [[1807]]-ме. године; треће и највеће у доба Уставобранитеља, тридесетих и четрдесетих година XIX вијека; а четврти велики талас миграција трајао је у вријеме босанско-херцеговачког устанка од [[1875]]-те. до [[1877]]-ме. године.