Дионизиј Њаради — разлика између измена

Неколико дана након окупације, владика Њаради је депортован у [[Будимпешта|Будимпешту]] и одведен у кућни притвор. Посредовањем апостолског нунција, владика се вратио у крижевачку епархију у Југославији.
 
Умро је [[14. април]]а [[1940]]. године приликом канонске визитације у Мрзлом Пољу, у Жумберку.<ref name=":7">{{Cite book|title=Хришћански календар 1978|last=Макај|first=Михајло|publisher=Војвођански викаријат Крижевачке Епархије|year=1977.|isbn=|location=Руски Крстур|pages=21}}</ref> Сахрањен је у Руском Крстуру 19. априла 1940. године .
 
== Делатност владике Дионизија ==
 
У Крижевачкој бискупији је у то време такође деловао. Окупљао је вернике, бранио [[Старословенски језик|старословенски]] црквени обред и језик, борио се са онима који су, највише из незнања, заступали став да је [[Гркокатоличка црква|гркокатоличка]] бискупија непотребна и да би све гркокатолике требало превести на западни обред. Он је наглашавао значај старословенског литургијског језика и источног обреда.<ref name=":0" />
 
Организовао је мисије по парохијама. Мисије су најпре предводили [[Исусовци]] из Жумберка а касније Редемптористи из прешовске епархије.
 
Редовно је одржавао канонске визитације.<ref name=":7" />
 
Године [[1932|1932.]] је основао хор св. Кирила и Методија који се прославио у земљи и у иностранству.<ref name=":3" />
910

измена