Иван III Васиљевич — разлика између измена

.
м (Разне исправке)
(.)
{{malo_inlajn_referenci}}
{{чишћење
| разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }}
{{Инфокутија владар
| име = Иван III Васиљевич
| опис_грба =
}}
[[File:LebedevK UnichNovgrodVecha.jpg|250px|thumb|Иваново уништење [[Новгородска република|Новгородске републике]].]]
'''Иван III Васиљевич''' ({{јез-рус|Иван III Васильевич}}; [[Москва]], [[22. јануар]] [[1440]] — Москва, [[27. октобар]] [[1505]]) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од [[1462]]. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Московија је била улус делом земље Златне Хорде [[Монголи|Монгола]], ојачао централну власт, а [[1497]]. године издао први московски зборник закона „-{Судбеник}-“. Због женидбе са византијском принцезом [[Софија Палеолог|Зојом]], сматрао се наследником [[Византијско царство|Источног римског царства]] и у његово време први пут се јавила идеја о мисији [[Руско царство|Руског царства]] као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
[[File:Muscovy 1390 1525.png|thumb|250п|Територија освојена до 1505. године под Иваном -{III}-]]
 
'''Иван -{III}- Васиљевич''' ({{јез-рус|Иван III Васильевич}}; [[Москва]], [[22. јануар]] [[1440]] — Москва, [[27. октобар]] [[1505]]) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од [[1462]]. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као ''Иван Велики''.<ref>[https://books.google.com/books?id=kNNEiqIIouwC&printsec=frontcover&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9&hl=de&ei=RUNGTpDUEIGi8QPYsMnEBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%20%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0%20%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%8B%D0%BB&f=false Slavjanskaja jenciklopedija.] Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. — {{ISBN|5-224-02249-5}}</ref><ref>Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.</ref> Московија је била улус делом земље Златне Хорде [[Монголи|Монгола]], ојачао централну власт, а [[1497]]. године издао први московски зборник закона „-{Судбеник}-“. Због женидбе са византијском принцезом [[Софија Палеолог|Зојом]], сматрао се наследником [[Византијско царство|Источног римског царства]] и у његово време први пут се јавила идеја о мисији [[Руско царство|Руског царства]] као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
 
== Проширење и самосталност ==
Област [[Јарославска област|Јарослав]] анектираје анектирана [[1463]]. године, затима томе је следиследио [[Ростовска област|Ростов]] [[1475]]. године. После дуготрајног ратовања [[1478]]. године коначно освајаје освојена и [[Новгородска република|НовгородскуНовгородска републикурепублика.]] Охрабрен тиме [[1480]]. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом [[Ахмет-кан|кану Ахмету]] чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је [[Велика тверска кнежевина|Твер]] 1486. године.{{чињеница|date=01.<ref>Donald 2017Ostowski, The Cambridge History of Russia vol. }}I page 224</ref>
 
== Породично стабло ==
* Андреј Иванович, кнез [[Старица (град)|Старице]] и [[Волоколамск]]а (1519—1537)
* Елена, супруга [[велика кнежевина Литванија|литванског кнеза]] [[Александар I Јагело|Александра I]] (1492—1506)
* Евдокија, супруга [[казањ]]ског принца Петра Абрамовича (''Худајкула'')<ref>Robert Payne, Nikita Romanoff, ''Ivan the Terrible'' (2002), p. 435</ref>
Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку<ref name="genealogy.eu" />:
* Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског<ref>Gustave Alef, ''Rulers and Nobles in Fifteenth Century Muscovy'' (1983), p. 115</ref>
 
== Види још ==
== Литература ==
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Јелачић| first = Алексеј|authorlink = Алексеј Јелачић|title= Историја Русије|year=1929| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29| publisher = Српска књижевна задруга| location = Београд|id=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Миљуков| first = Павел|authorlink = Павел Миљуков|title= Историја Русије|year=1939| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29| publisher = Народна култура| location = Београд|id=}}
* Fennell, J. L. I. ''Ivan the Great of Moscow'' (1961)
* Grey, Ian. ''Ivan III and the unification of Russia'' (1964)
* Ostowski, Donald. "The Growth of Moscovy, (1462–1533)" in Maureen Perrie, ed., ''The Cambridge History of Russia'' (2006) vol. I pages 213–39
* Paul, Michael C. "Secular Power and the Archbishops of Novgorod up to the Muscovite Conquest," ''Kritika'' (2007) 8#2 pp:131–170.
* Soloviev, Sergei M. and John J. Windhausen, eds. ''History of Russia. Vol. 8: Russian Society in the Age of Ivan III'' (1979)
* Vernadsky, George, and Michael Karpovich, ''A History of Russia'' vol. 4 (1959).
* {{cite book|author=Sigmund Freiherr von Herberstein|title=Notes Upon Russia: Being a Translation of the Earliest Account of that Country, Entitled Rerum Moscoviticarum Commentarii|url=https://books.google.com/books?id=rRYRAQAAIAAJ&pg=PR1|year=1851|publisher=Hakluyt Society|pages=1–}}
This article incorporates text from the [[Encyclopædia Britannica Eleventh Edition]], a publication now in the [[public domain]].
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Ivan III of Russia}}
*[http://www.departments.bucknell.edu/russian/const/sudebnik.html Sudebnik]
 
{{Руски владари}}
{{Authority control}}
{{портал бар|Биографија}}
 
[[Категорија:Рођени 1440.]]