Храм Светог Саве у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 9:
|Тип = [[Споменик културе]]
|latd = 44 | latm = 47 | lats = 53 | latNS = N
| longd = 20 | longm = 28 | longs = 6.74 | longEW = E
}}
Ред 25:
Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 [[хор]]иста. Храм је обложен белим [[мермер]]ом и [[гранит]]ом, у чему је суделовао и словеначки ''Мармор Хотавље''.
[[Живопис]]ање, које је у току, ради се у техници [[мозаик]]а. У главној куполи налази се огроман мозаик [[Христос Пантократор|Христа Пантократора]] који представља Исуса Христа у тренутку вазнесења, а реализован је у атељеу руског академика и иконописца Никојала Мухина. Купола је украшена мозаиком тешким око 40 тона, које је у потпуности реализован у атељеу уметника, затим подељен на мање делове и тако транспортован у Београд, где је монтиран у куполу. Мозаик куполе представља један од највећих подухвата мозаичког украшавања криволинијских простора у свету. Мозаик је прављен током 2016. и 2017. године а монтиран од маја 2017. до краја фебруара 2018.<ref name="muhin">{{cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/398635/Gradnja-Hrama-Svetog-Save-duza-od-veka. |title=Градња Храма Светог Саве дужа од века“ |publisher=Политика |
== Црква Светог цара Лазара ==
Ред 32:
== Изградња ==
Изградња храма је текла веома споро до 2002. године. Храм је још увек у изградњи, која се финансира добротворним прилозима, и плаћањем доплатних поштанских маркица, које су приликом слања пошиљки обавезни да плате сви грађани Србије без обзира на вероисповест, а у складу са уредбом Владе Србије.<ref>{{sr}} {{Cite web
Године [[1879]], док је био у Београду, један од најпознатијих представника Срба католичке вере из Дубровника [[Матија Бан]], први је изнео идеју подизања цркве Светог Саве на Врачару.<ref>{{cite journal|last=Арсић|first=Ирена П.|title=THE CULTURE OF CATHOLIC SERBS FROM DUBROVNIK IN CONTEMPORARY CROATIAN HISTORIOGRAPHY|journal=Philologia Mediana|
[[Датотека:Temple of Saint Sava - Monument.jpg|мини|лево|Споменик светом Сави у дворишту храма]]
Ред 51:
Највеће постигнуће је било подизање централне [[купола|куполе]] тешке 4.000 [[тона]]. Она је била направљена на земљи, а затим је, заједно са покривачем од бакарног лима и великим позлаћеним крстом високим 12 метара и тешким 4 тоне, подигнута и постављена на зидове. Подизање, које је трајало 40 дана, завршено је [[26. јун]]а [[1989]]. године.
Дана [[3. септембар|3. септембра]] [[2001]]. године формиран је Конзорцијум за финансирање изградње Храма Светог Саве на иницијативу тадашњег премијера Србије [[Зоран Ђинђић|др Зорана Ђинђића]], уз благослов тадашњег [[Патријарх српски Павле|Патријарха српског Павла]] и под покровитељством Престолонаследника [[Александар II Карађорђевић|Александра II Карађорђевића]]. На овај начин обновљено је '''Друштво за подизање Храма Светог Саве''', које је престало са радом 1941. године. [[2002]]. године Конзорцијум је вратио стари назив - Друштво за подизање Храма Светог Саве на [[Врачар (Београд)|
Градња екстеријера је завршена [[2004]]. године. Постављена су [[звоно|звона]] и [[прозор]]и, а [[фасада]] је такође завршена. Међутим, радови на унутрашњој декорацији тек су почели.
Ред 58:
== Место ==
Иако је храм сазидан на месту за које се у време почетних планова веровало да је место [[Спаљивање моштију светог Саве|спаљивања моштију]], историјска истраживања указују да се тај догађај вероватно није десио на данашњем [[Градска општина Врачар|Врачару]], који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на [[Ташмајдан]]у који се тада звао Врачар, близу данашње [[Црква Светог Марка у Београду|цркве Светог Марка]].<ref>{{cite web
== Галерија ==
<center><gallery widths="200px" heights="200px" perrow=4>
Датотека:Saint Sava Temple southern view.jpg|Сликано са Аутокоманде
Датотека:Kripta hrama Svetog Save u Beogradu 08.jpg|Детаљ из крипте
</gallery></center>
|