Забрђе (Висок) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
dopuna uvodnog dela |
||
Ред 1:
'''Забрђе''' је
== Историја ==
О Забрђу је писао [[Гаврило Видановић]].<ref>[http://www.gi.sanu.ac.rs/rs/izdanja/posebna/posebna.html Гаврило Видановић-Сазда (1960): Видлич – Забрђе – економско-географска студија]</ref>▼
== Географске одлике ==
Предеона целина Забрђе се простире на око 168 км², правцем север-југ око 12 км и правцем исток-запад око 14 км. Разуђени брдски простор 500-900 м.н.в. који се диже од долине Нишаве до планине Видлич са гребеном између 1.100 — 1.200 м.н.в.
Планина Видлич представља континуирани појас дужине 13 км и различите ширине од 250 до 1.500 метара. Укупна површина је око 1.000 ха. Око 750 ха заузимају пашњаци, а осталих 250 ха је под шумом. Планина Видлич представља природну границу између
Забрђа и Висока.
Под падинама Видлича налази се највеће крашко поље у Србији – Одоровско поље на око 700 м.н.в. На југозападном делу Одоровског поља је развијен и подземни крашки рељеф, као понорске пећине Одоровске реке. Највећи значај има Комплекс петерлашке пећина за коју је Завод за заштиту природе Србије је 2006. године урадио елаборат о заштити „Петeрлашких
пећина“ у коме предлажу заштиту у статусу Споменика природе I категорије, природно добро од изузетног значаја и спровођење режима II степена.
Центар Забрђа је село [[Смиловци]]. У Забрђе спадају села: [[Бребевница]], Смиловци, [[Радејна]], [[Мојинци]], [[Мазгош]] и [[Протопопинци]]. Бребевница је позната по [[глина|глини]].
=== Клима ===
На подручју Забрђа углавном се испољава умерено-континентални климатски тип. Средња минимална температура ваздуха у јануару је до -4,8°С, док је средња минимална температура априла 4,3°С, а новембра 1,2°С.Топлији период започиње нагло априла, а завршава се брзо почетком октобра месеца. Најтоплији месеци су јул и август, чије су температуре приближно уједначене (19,3°С и 19°С).
Средње месечне вредности релативне влажности ваздуха у наведеном периоду крећу се од 65,9% до 81,5%. Највећа влажност је у зимском периоду због ниских температура ваздуха, а најмања у августу и априлу. Повећање релативне влаге у мају и јуну
▲О Забрђу је писао [[Гаврило Видановић]].<ref>[http://www.gi.sanu.ac.rs/rs/izdanja/posebna/posebna.html Гаврило Видановић-Сазда (1960): Видлич – Забрђе – економско-географска студија]</ref>
месецу настаје због обилнијих падавина.
Главни максимуми падавина су у мају (74,9мм) и јуну (87,1мм). То су уједно и најкишовитији месеци на том подручју. Главни минимум падавина је септембра (38,9мм) и октобра (39,1мм). ''Током лета кише су краткотрајне, након чега брзо опет огреје сунце, а ретка су она лета у којима сваког другог или трећег дана падне киша.''
Највећи број облачних дана је у децембру (15,4), затим у јануару (14,8) и фебруару (12,3). Најмање облачних дана има у јулу (3,0), августу (3,1) и септембру (3,7).
Изразито доминирају ветрови из југоисточног, источног и североисточног правца, док ветрови са запада дувају углавном само јула и августа месеца.
=== Биодиверзитет ===
Основне карактеристике биодиверзитета Забрђа су, изузетна разноврсност флоре и фауне, богат шумски фонд, богатство и разноврсност животних заједница и значајан генетски фонд.
Стање природне вегетације уклапа се у шири ареал распрострањености појединих врста Балкана, посебно планинских масива: Старе планине, Видлича, Влашке и Гребен планине, које су се формирале утицајем тектонских активности у прошлости, чија последица су наведене формације и свакако резултат су климатских, географских, геоморфолошких, геолошких и осталих услова на овом простору.
== Види још ==
* [[Забрђе]]
| |||