Разговор с корисником:Lackope/Архива 1 — разлика између измена

Оно што си написао, да се [[Западни бугарски говори]] говоре у Македонији, југоисточној Србији, па чак и Албанији, је великобугарско гледање на дијалектологију. Може и тако, али онда мора на истом месту мора да стоји и супротно гледиште [[Александар Белић|др Александра Белића]], јер је, у супротном, чланак претенциозан и необјективан. Званична бугарска дијалектологија која се предаје у школама (према др Стојку Стојковом), чак ни "Преходните говори" (Прелазне говоре, тј. говоре тимочко-лужничког дијалекта у Трну, Брезнику и Белограчићу) не сматра западним говорима, већ су они засебни (трећа група бугарских говора, поред западних и источних). Негде су и заједно западни и преходни, све зависи. Може и тако. Било како било, мишљења сам да се требамо тога држати, јер је тако признато у целом свету и свугде се предаје управо тако, а не да се лаћамо великобугарских дијалектолога из 19. века, или, не дај Боже, ових нео-великобугарских, што цртају неозбиљне дијалектолошке атласе који су предмет подсмеха и у самој Бугарској. Оно што си написао да је "у ужем смислу" је добро, остало је све каснија надоградња која нема толико везе са језикословљем колико са политиком.

 

 

 

Што се тиче народне легенде о краљу Бранковском и краљу Бусу, она се налази у књигама Јордана Захаријева (Ћустендилско Крајиште, Софија, 1918.) и Ристе Николића (Власина и Крајиште, Београд, 1912). Риста Николић повезује краља Бранковског са Бранковићем.

 

 

Добри су ти чланци, свака част. --[[Корисник:Geograf IS|Geograf IS]] ([[Разговор са корисником:Geograf IS|разговор]]) 14:23, 16. фебруар 2016. (CET)