Стефан Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 32:
Престо је наследио на државном сабору код Петрове цркве у Расу 25.3.1196. године по жељи свога оца,{{sfn|Логос|2017|p=143, 148, 154}} који се тада замонашио узевши име Симеон († 13.2.1200),{{sfn|Свети Сава|2009|p=12, 76}} али престо је наслеђен мимо права примогенитуре. Након смрти оца Симеона, велики жупан Стефан Првовенчани морао је бранити оружјем своја владарска права од старијег брата - [[Вукан Немањић|Вукана]] који је био кнез и самозвани краљ у Зети. Кнез Вукан је мислио да има више права на престо и титулу великог жупана, а њега је подржавао и угарски краљ Емерик.{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=166. и напомена 201}} Тако је почео грађански рат између браће који траје од [[1202]]. до [[1204]]. или [[1205]].{{sfn|Логос|2017|p=154-156}} Привремено поражен од удружених снага брата Вукана и краља Угарске, Стефан се склонио вероватно у [[Бугарска|Бугарску]] 1202. или [[1203]]. године. Након прве [[Пад Цариграда (1204)|пропасти Византијског царства]] које су разорили крсташи [[Четврти крсташки рат|Четвртог похода]] (у априлу 1204). Уз помоћ Бугара, Првовенчани се вратио на престо, али је одржао независност своје земље. Ту независност је одлучио да призна и римски папа надајући се да ће слањем краљевске круне ојачати свој углед у Србији. Према преовлађујућем мишљењу историчара Првовенчани је крунисан за краља Србије 1217. године,{{sfn|Ћоровић}}, али мањи део историчара мисли да је крунисање било и у мају 1221.{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} Посланик папе [[Папа Хонорије III|Хонорија III]] вероватно је донео краљевски венац (круну) у тадашњу [[Рашка|Рашку]], али је нејасно и ко је извршио крунисање. Стефан је био први [[Крунисање|крунисани]] (овенчани) краљ у породици Немањића, због чега је касније био памћен као „првовенчани краљ", а одатле је изведен данас општеприхваћени надимак ''Првовенчани'', то јест првокрунисани међу Немањићима.
 
Његов брат, игуман манастира Студенице Сава I Немањић (после Свети Сава) вероватно је предложио владару Стефану Првовенчаном да су околности повољне да се Србија покуша и црквено осамосталити. У договору са братом Сава је отишао у [[Никеја|Никеју]] [[1219]]. године и из ње донео сагласност за самосталности српске цркве и стварање аутокефалне српске архиепископије.{{sfn|Ћоровић}} Стефан Првовенчани је пред крај живота боловао и архиепископ Сава замонашио је болесног брата пред смрт,{{sfn|Доментијан|1970|p=236-239}} вероватно 24.9.1227. године,{{sfn|Марковић|2009|p=13-15}}{{sfn|Логос|2017|p=169 са напоменом 836}} и зато њега [[Српска православна црква]] данас слави као светог Симона. Mora se napomenuti da je bio kralj Italije
 
== Рођење и младост ==