Цикорија — разлика између измена

219 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м
м (Разне исправке)
| binomial = ''-{Cichorium intybus}-''
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
| synonyms =
{{Plainlist | style = margin-left: 1em; text-indent: -1em; |
*''Cichorium balearicum'' Porta
'''Цикорија''' (''-{Cichorium intybus}-''), позната самоникла лековита и јестива биљка, најраспрострањенија је [[врста]] истоименог рода. То је коровска биљка, вероватно пореклом из Јужне Европе, данас распрострањена широм Европе и Азије, на различитим стаништима. Најчешће се сакупља на природним стаништима, али се последњих година све чешће и гаји, ради корена, листова и расцветалих цвасти.
 
У неким изворима име рода изводи се из грчке речи ''kichora, kichoria, kichorion'' или ''kichoreia'', што је настало од речи kio=ићи и chorion=пољана, а односи се на место где се биљка може срести.<ref>{{citeCite book|last1last=Коњевић|first1first=Радомир|last2=Татић|first2=Будислав|title=Речник назива биљака|dateyear=2006|publisher=ННК Интернационал|location=Београд|page=51}}</ref> Име врсте настало је од латинског назива за ову биљку ''-{intybus}-''.
 
Други домаћи називи који се могу срести су и: водопија, плава водопија, радич, модрица, жућеница, коњогриз, водоплав, женетрга, цигура, змијина трава, голица,<ref name="Грлић">{{harvnb|Грлић|1986|p=324-325}}</ref> гологуза, гологуза лоћика, кажипут, коњска трава, подрожник и друга.<ref name="Туцаков">{{harvnb|Туцаков|1990|p=279-280}}</ref>
 
== Опис биљке ==
Цикорија је вишегодишња [[зељаста биљка]] - [[Perene|трајница]], чији сви делови имају млечно бели сок горког укуса, нарочито млађе јединке. [[Корен]] је вишегодишњи, вретенаст и задебљао, код старијих биљака одрвенео. Главни корен је дугачак до 20 цмcm, док секундарни коренови расту и до 50 цмcm у дубину. Корен је споља нешто тамне боје, а изнутра готово бео.<ref name="Туцаков" />
 
У пролеће образује приземну лисну розету, а касније се из кореновог врата развија више стабала. [[Стабло]] је усправно, чврсто, уздужно избраздано, наизменично поседнуто ситним листовима. У горњем делу је јако разгранато. На врховима стабла и грана налазе се главичасте [[цваст]]и.
 
<gallery>
Датотека:Cichorium intybus habit2 (12112302205).jpg|<small>Цикорија на природном станишту рано у пролеће</small>
Cichorium intybus plant1 (12112624303).jpg|<small>Одрасла биљка у цвету</small>
Radice di Soncino Cuneo.JPG|<small>Корен</small>
 
<gallery>
Датотека:Marsica in fiore.jpg|Цикорија на необрађеној ливади
Cichorium intybus Habitat.JPG|Цикорија на запуштеном земљишту уз пругу
</gallery>
За узгој цикорија захтева средње лака, плодна земљишта са довољно влаге. Гаји се две године, а размножава се сетвом на стално место или производњом расада. Прилично је отпорна на штетнике, па се заштита обавља само у случају већих напада болести или штеточина.
 
Листови цикорије беру се у пролеће, пре цветања, када су биљке младе и у фази розете. Беру се добро развијени доњи листови и листови из средине, никада више од 1/3 лисне масе, како би се биљци омогућио неометан даљи развој. Цветне гранчице са цвастима беру се у периоду пуног цветања. Корен се вади у јесен, када је најдебљи и најбогатији лековитим материјама.<ref name="Туцаков" /> Надземни делови се суше природним путем, или у сушарама на 40-50 °C. Корен се после вађења добро опере, исече на ситније комаде и суши у сушарама на 60-70 °C.<ref name="Стојчевски" />
 
==== Белгијска ендивија ====
[[Датотека:Chicorée Fabrik in Gelsdorf 04.jpg|250px|мини|лево|Саднице белгијске ендивије спремне за бербу]]
Постоји и посебна врста ендивије, познатија као ''белгијска ендивија'', односно ''witloof'' у [[Белгија|Белгији]] или ''бели морнар (blue sailor)'' у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним америчким државамаСАД]]. То је заправо форма крупнолисне цикорије (''Cichorium intybus var. foliosum''),<ref name="biodiversity">{{cite web|title=Cichorium endivia (Endive, Scarole)|url=http://www.biodiversityexplorer.org/plants/asteraceae/cichorium_endivia.htm|website=biodiversity explorer|accessdate=3. 6. 2017}}</ref> а односи се на бледе, уске главице, произведене форсирањем или узгојем у мраку великих, зрелих коренова [[Цикорија|цикорије]].<ref name="Aggie Horticulture">{{cite web|title=Endive, Chicory and Witloof|url=http://aggie-horticulture.tamu.edu/plantanswers/vegetables/endive.html|website=Aggie Horticulture|publisher=Texas A&M University System Horticulture program|accessdate=5. 6. 2017}}</ref>
 
Узгој белгијске ендивије спада међу најкомпликованије у повртарству, а одвија се у две фазе. Прва фаза траје око 150 дана. Током овог периода садница цикорије, произведена из семена, нормално расте у лиснату зелену биљку са дубоким кореном. Након овог периода одраслим биљкама одсеца се надземни лиснати део, а коренови се ваде и складиште у хладњачу, где их чека период мировања. У зависности од потреба тржишта коренови се узимају из хладњаче и припремају за други раст. Ова фаза траје 28 дана и одвија се у мрачним, хладним и влажним просторијама за форсирање раста, сличним објектима у којима се гаје [[шампињон]]и.<ref name="endive.com">{{cite web|title=WHAT IS ENDIVE?|url=http://www.endive.com/what-is-endive|website=endive.com|accessdate=5. 6. 2017}}</ref> Производ који се том приликом добија је чисто бела главица чврсто стиснутих листова, од којих су само спољна два видљива. Квалитетна главица треба да буде дебела најмање један центиметар и дуга четири и по центиметара.<ref name="Aggie Horticulture" />
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Коњевић|first=Радомир|last2=Татић|first2=Будислав|title=Речник назива биљака|year=2006|publisher=ННК Интернационал|location=Београд|page=51}}
* Чекић, М, Вучуровић, Б: ''Књига о жућеници'', Књижара Со, Херцег Нови, 2014.
* Грлић, Љ: ''Енциклопедија самониклог јестивог биља'', Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
{{портал|Биологија|Кулинарство}}
{{Commonscat|Cichorium intybus}}
{{wikispecies|Cichorium intybus}}
 
{{wikispecies|Cichorium intybus}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Cikorija Bionet škola]
* [http://www.cirrusimage.com/Flower_chicory.htm Chicory Pollinators]
1.572.075

измена