Аутотрофи — разлика између измена

[[Датотека:Auto-and heterotrophs.png|250px|мини|десно|Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и [[хетеротрофи|хетеротрофних организама]]. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз [[целуларно дисање]].]]

 

 

На овај начин се хране биљке [[еукариоте]], неке врсте [[бактерија]] и [[Модрозелене алге|модрозелених алги]].<ref name="Bionet">{{cite web|title=Biološki rečnik - A|url=http://www.bionet-skola.com/w/A|website=Bionet škola|accessdate=8. 8. 2017}}</ref>

== Подела ==

Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на:

* '''[[фототрофи|фототрофе]]''' (фотосинтетички организми)

 

Зелене биљке искориштавају [[угљендиоксид]] из атмосфере и [[Вода|воду]] из земљишта за [[Sinteza (ćelijski ciklus)|синтезу]] [[Угљени хидрат|угљених хидрата]], а уз помоћ [[азот]]а и других елемената из неорганских једињења [[со]]ли, које црпу из земљишта, граде сложене [[молекул]]е [[беланчевина]]. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама [[хлорофил]]а уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од [[Сунце|Сунца]]. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми.

* '''[[хемотрофи|хемотрофе]]''' (хемосинтетички организми)

Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају [[Оксидација|оксидацијом]] неорганских једињења азота, [[Гвожђе|гвожђа]] или [[сумпор]]а. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.<ref>{{cite web|title=Autotrofija|url=http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=4786|website=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=8. 8. 2017}}</ref>

 

== Референце ==

 

== Спољашње везе ==