Википедија

Славонска војна крајина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
Током прве половине 16. века, након освајања јужноугарских жупанија [[Сремска жупанија|Сремске]], [[Вуковска жупанија|Вуковске]] и [[Пожешка жупанија|Пожешке]], турско напредовање према западу је настављено освајањем делова тадашње [[Бановина Славонија|Бановине Славоније]]. Како би зауставила турско напредовање, [[Хабзбуршка монархија]] је у областима тадашње ''Горње Славоније'' успоставила војно-управну област, која је организована као [[Вараждински генералат]]. Устројство ове крајишке области је почивало на војној служби слободних граничара, који су највећим делом били православни [[Срби]].{{sfn|Грујић|1909|p=}}
 
У одговор на учестале Османлијске пљачкашке походе, [[Хрватски сабор]], који се 15. маја 1574. састао у [[Загреб|Загребу]]у, створио је закључак, да се имају саградити 2 нове тврђаве: једна код [[Топуско|Топускога]]га на ријеци [[Глина (река)|Глини]], а друга код [[Брест (Ланишће)|Бреста]], где Турци обичавају прелазити ријеку [[Купа (река)|Купу]]. Још ће у јужној Хрватској поправити тврђаве: [[Слуњ]], [[Турањ]], [[Тоуњ]] и Херендић, а у сјеверној Хрватској тврђаве: [[Расиња|Расињу]], [[Градец]] и [[Врбовец]]. На трошак читаве Хрватске издржаваће се одсада нова војска: 240 харамија. Под заповједништвом подбана бранит ће 200 хара­мија тврђе и пријелазе код ријеке Купе, где се тако развила покупска или [[Банија|банска Крајина]]. Других 40 харамија служит ће као први оружници, да Хрватску бране од [[Власи|Влаха]], који су као турски »[[мартолози]]« хватали дјецу у Загорју. Зато ће 20 харамија чувати пријелазе на [[Медведница|Загребачкој гори]], а других 20 на [[Очура|Очури]]. За издржавање харамија плаћат ће се у Хрватској даћа »димница«, и то форинт од свакога димњака.<ref>{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Juraj_Draskovi%C4%87|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Juraj Drasković – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|access-dateaccessdate=2019-01-16. 01. 2019}}</ref>
 
{{Утврђења Хрватске и Славонске војне крајине око 1579. године}}
 
Цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф]] је 25. фебруара 1578. своме стрицу Карлу повјерио потпуну управу [[Војна крајина|војне Крајине]] у Хрватској и Сла­вонији. У то име краљ препушта њему све порезе, што их је до сада добијао из [[Крањска|Крањске]], [[Војводина Штајерска|Штајерске]] и [[Корушка|Корушке]]. Ове приходе нека Карло употријеби за издржавање војске, која ће Крајину и споменуте земље бранити од Ту­рака. Краљ још обећава, да ће у ту сврху доприносити и Њемачка. Карло добија право, да у штајерском [[Грац|Грацу]]у уреди »ратно вијеће«, у које ће Крањска и Корушка бирати по 2, а Штајерска 3 члана. Све генерале, ка­петане и друге официре на Крајини може Карло именовати сам, након што је о тому обавијестио краља. »У погледу војних послова има се надвојводи Карлу у наше име покоравати такођер бан Хрватске и Славоније са чита­вом њему подређеном војском, затим сталежи истих земаља, те пучки устанак у Хрватској и Славонији.«<ref name=":0">{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Krsto_Ungnad|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Krsto Ungnad – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|access-dateaccessdate=2019-01-16. 01. 2019}}</ref>
 
Ове краљеве одлуке услиједише прије, него ли је своје вијећање за­вршио сабор Карлових насљедних земаља, који се од 1. јануара до 1. марта 1578. састао у [[Брук на Мури|Бруку на Мури]]. Тамо је 45 заступника из [[Војводина Штајерска|Штајерске]], [[Корушка|Корушке]] и [[Крањска|Крањ­ске]] (којој се прибрајаху [[Горица (округ)|Горица]], [[Трст]], [[Истра]] и [[Ријека (град)|Ријека]]) преко 2 мјесеца расправљало о томе, како да се турска сила заустави на Крајини; јер про­падне ли Крајина, Турци ће проваљивати у Крањску, Штајерску и Корушку. Сабор је одлучио, да ће споменуте земље доприносити знатне жртве за опстанак Крајине. Јужно од Купе и Саве (у тзв. [[Хрватска крајина|хрватској Крајини]]) уздржават ће се трошком од 160.848 форинти годишње 2.435 војника, и то: 500 хусара, 300 [[Коњица#Аркебузири|аркебузира]] (коњаника с пушком), 320 њемачких пјешака, те 1315 хара­мија, тј. пјешака обучених у хрватско сељачко одијело. У сјеверној или [[Славонска војна крајина|славонској Крајини]] трошит ће се годишње 152.496 форинти за издржавање 2.700 војника, од тога: 400 хусара, 200 аркебузира, 350 њемачких пјешака и 1750 харамија. Још је споменути сабор одредио 420.000 форинти у ту сврху, да се у хрватској Крајини поправе неке тврђаве и да се сагради нова јака тврђава, која ће моћи сузбијати навале турске. Градња је започела 13. јула 1579., када су у темељ ставили 900 турских глава. (Ови Турци погинуше почетком априла г. 1578. пригодом јуришања на Дубовац.) Хрватски су кметови по одлуци хрватског Сабора радили бесплатно (кулуком), о својој храни, и градња је брзо напредовала. Већ 2. септембра бијаше већи део бедема изграђен, а 4. октобра уселио се врховни капетан (потпуковник) Иван Ференбергер у готову тврђаву, која је по надв. Карлу добила име [[Карловац]] (њемачки »Karlstadt«).<ref name=":0" />
 
Заповједником [[Хрватска крајина|хрватске Крајине]] постао је крајем октобра 1579. ба­рон Вајкард Ауерсперг, који бијаше досада земаљски капетан Крањске. Заповједник Крајине морао је стално бо­равити у Карловцу, где је била посада од 800 војника, од тога 400 ху­сара. Под командом пуковника у Карловцу били су крајишки капетани у [[Огулин|Огулину]]у, [[Храстовица (Петриња)|Храстовици]], [[Слуњ|Слуњу]]у, [[Бихаћ|Бихаћу]]у и [[Сењ|Сењу]]у с 2.485 војника. Огулинској капетанији припадају тврђе: Огулин, [[Модруш|Модруше]]е и Светица (код [[Јосипдол|Јосипдола]]а) са 62 харамије; храстовичкој капетанији тврђе: Храстовица и [[Градац (Ружић)|Средњи Градац]] (на потоку Бручини) са 150 харамија и 62 ње­мачке слуге; слуњској капетанији тврђе: Слуњ, [[Цетинград|Цетин]], [[Тржац]], [[Дабар (Оточац)|Дабар]] и [[Личка Јесеница|Јесеница]] са 420 харамија и Ускока (жумберачких); бихаћкој капетанији тврђе: Бихаћ, [[Изачић]] и [[Рипач]] са 50 хусара, 150 харамија и 202 њем. слуге; сењској капетанији тврђе: Сењ, [[Карлобаг]], [[Леденице]], [[Трсат]], [[Брлог (Оточац)|Брлог]], [[Оточац|Ото­чац]] и [[Бриње]] са 248 харамија и 33 њем. слуге. Изравно под надзором за­повједника хрв. Крајине стоје тврђе: [[Будачки]], Хресно, [[Петрова Гора (Лобор)|Петрова гора]] (бивши самостан павлински), Смрчковић, Доња Кладуша и [[Благај (Слуњ)|Благајски торањ]] (на [[Корана|Корани]]) са 280 харамија. Поврх тога може он запосјести тврђе: [[Блиња|Блињу]] и [[Винодол]] код Храстовице, Бојну, [[Врнограч|Вранограч]] и Горњу Кладушу под [[Петрова гора|Пе­тровом Гором]], [[Кључ]] на Корани, [[Сокол]] код Бихаћа, [[Плашки]] код Огулина, [[Прозор (Оточац)|Прозор]] код Оточца, те [[Перушић]] у Лици.<ref name=":0" />
 
Сјеверном или [[Славонска војна крајина|»славонском« Крајином]] заповиједао је пуковник Вид Халек. Њему бијаху 20. јула 1580. подређена 3 капетана: [[Копривница|копривнички]], [[Иванић-Град|иванићки]] и [[Крижевци (Хрватска)|крижевачки]]. Копривнички је капетан под својом влашћу имао 761 војника, и то 435 харамија, 126 њемачких пјешака, 100 хусара и 100 њемачких коњаника. Од тога се у самој Копривници налазио 441 војник, и то: 160 харамија, 100 хусара, 100 њем. коњаника и 81 њем. пјешака. Други војници бијаху у [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевцу]] (169), [[Лудбрег|Лудбрегу]]у (50), [[Дрње|Дрњу]] (40) и у [[Новиград Подравски|Новиграду]] (50). Посада из Лудбрега дала је 10 војника за [[Расиња|Расињу]]. Зими, када се [[Драва]] смрзне, долазило би из разних тврђава 50 харамија у [[Ђелековец]]. Иванићки капетан имао је 150 харамија, 50 хусара и 63 њем. слуге у [[Иванић-Град|Иванићграду]], а 50 харамија у [[Криж|Крижу]]у. Крижевачки је капетан имао 718 вој­ника, и то: 460 харамија, 108 њем. пјешака, 100 хусара и 50 аркебузира. Од тога се у самим Крижевцима налазило 297 војника (100 харамија, 97 њем. пјешака, 50 хусара и 50 аркебузира), а други бијаху у подручним тврђавама, поименце у [[Цирквена|Цирквени]] (141), у [[Свети Петар Чврстец|Св. Петру-Цврстецу]] (50), у [[Тополовац (вишезначна одредница)|Тополовцу]] (50), у [[Градец|Грацу]] (90), [[Реметинец (Градец)|Реметинцу]] (45) и у [[Вараждинске Топлице|Варажд. Топлицама]] (45). Тврђицу [[Свети Иван Жабно|Св. Иван-Жабно]] имала је на бризи посада из Цирквене. Пуковник Халек становао је редовно у Копривници, а гдјекад и у Вараждину, где се налазила и мала посада (27 њем. пјешака и 15 харамија) те 1 »бургграф«, који бијаше заповједник »старога града«, премда је тај припадао Крсти Унгнаду.<ref name=":0" />
 
=== Нова славонска крајина ===
Ред 32:
== Географија ==
[[Датотека:Petrovaradin_after_1830.jpg|мини|десно|270п|[[Петроварадинска тврђава]] око 1830. године]]
Славонска крајина је била подељена на три регименте: [[Петроварадинска регимента|петроварадинску]], [[Бродска регимента|бродску]] и [[Градишка регимента|градишку]]. 1849. године, овај део Војне крајине на југу се граничио са [[Босански пашалук|Босанским пашалуком]] и [[Кнежевина Србија|Кнежевином Србијом]], на северу са [[Краљевина Славонија|Краљевином Славонијом]] и [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводством Србијом и Тамишким Банатом]], на истоку са [[Банатска Крајина|Банатском крајином]], и на западу са [[Краљевина Хрватска (1526-18671526—1867)|Краљевином Хрватском]] и [[Хрватска крајина|Хрватском крајином]]. У 18. и 19. веку, Славонска крајина је укључивала и југоисточни део [[Бачка|Бачке]], познат као [[Шајкашка]] (видети чланак: [[Шајкашки батаљон]]).
 
Значајнији градови и насеља Славонске крајине били су: [[Славонски Брод|Брод]], [[Нова Градишка|Градишка]], [[Петроварадин]], [[Винковци]], [[Сремски Карловци]], [[Стара Пазова]], [[Земун]] и [[Сремска Митровица]].
Ред 38:
== Демографија ==
* 1776. године, [[католицизам|католици]] су били бројнији од [[православље|православних]] у бродској и градишкој регименти, док су у [[Петроварадинска регимента|петроварадинској регименти]] бројнији били православни.
 
* 1820. године, у Славонској крајини је било 117.933 католика и 117.274 православних.
 
* 1870. године, у Славонској крајини је било 246.901 становника, од чега 143.873 католика и 92.991 православних. У бродској и градишкој регименти је било више католика него православних, док је у петроварадинској регименти било 102.765 становника, од чега 70.172 православних и 24.380 католика.
 
Линија 61 ⟶ 59:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|pages=7-44|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1909|title=Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века|journal=Српске студије|volume=1|year=2010|pages=11-38|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_1.1._srpske_studije_1_2010.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Српска насеља у Славонији (16-18. век)|journal=Глас САНУ|volume=420|year=2012|pages=173-196}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Славонска_војна_крајина”