Манастир Велуће — разлика између измена

Задужбина је непознате породице која је припадала властели [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] (1371—1389),5 km јужно од магистале Појате–Краљево, чији су мушки припадници највероватније погинули у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. Градња манастира везује се за период владавине кнеза Лазара (друга половина 14. века) и властелинску породицу која је управљала овим крајем. Сматра се да су могли бити у родбинским односима са самим Лазаром{{Напомена|Велика сличност декоративне пластике манастирске цркве у Велући са оном на Лазарици и манастирској цркви у Раваници, као и далеко богатија спољашња обрада у односу на [[Манастир Нова Павлица|Нову Павлицу]], задужбину Лазареве сестре [[Драгана Хребељановић|Драгане]] и њених синова, [[Лазар Мусић|Лазара]] и [[Стефан Мусић|Стефана]] [[Мусићи|Мусића]], указују на то да је ктиторка Велуће била на високом друштвеном положају у Лазаревој држави, због чега су поједини аутори сматрали да је била родбински повезана са Лазаревом породицом. Кнез Лазар је 1389. године поклонио газдинство са Велућом, манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори, о чему постоји запис у повељи кнегиње Милице из 1395. године.<ref name=automatski_generisano2>{{Cite book|last=Вукчевић |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}</ref>.

Подизање Велуће се смешта, на основу сличности са [[црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|црквом Лазарицом]], у 1377/1378<ref>{{Cite book|lastname=Вукчевићautomatski_generisano2 |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}</ref>, а ктиторка је унутрашњост манастирске цркве, посвећене [[Ваведење|Богородичином Ваведењу]], украсила фрескама,''које се стилски потпуно разликују од [[Сликарство Моравске школе|савременог моравског сликарства]]. Током владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] изведена је обнова горњег дела цркве, који је том приликом осликан са спољне стране.

Радови на заштити архитектуре и живописа су обављене 1973<ref name=automatski_generisano1>{{cite book|last=Вукчевић |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет}}</ref>.године, док су [[2006]].године изведена [[теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]] и санација крова. Архитектонски, манастирска црква припада моравској школи и због сличности са Лазарицом у Крушевцу, сматра се да јој је била узор у градњи или да су, пак, грађене истовремено, и то од истих мајстора. Црква манастира Велућа припада Моравској школи и има основу сажетог триконхоса са квадратним нартексом, куполом смештеном на луковима који почивају на пиластрима и апсидама, које су са унутрашње стране полукружне, а са спољашње петостране. Изграђена је од пешчара и опеке, њена спољашњост је подељена са два кордонска венца и стубићима, а украшена је декоративном пластиком која садржи приказе животиња и преплета, сачињеног од две траке. Велика сличност украса на манастирској цркви са онима на Лазарици и Раваници[b], далеко већа него код осталих цркава тог доба, сведочи о јасној тежњи њене ктиторке да опонаша Лазареве задужбине, као и о томе да је била на високом друштвеном положају и располагала значајним средствима која су јој то омогућила. Поједини научници су сугерисали да су у градњи манастирске цркве могли бити укључени и Лазареви мајстори.

Као сизерен ктиторке манастира (приказане у наосу), кнез Лазар је са супругом насликан у цркви, док се у нартексу налазе четири фигуре млађих мушкараца, за које се сматра да су били њени синови. Њихова имена су данас избледела и не могу се видети, али се зна да су уз стајала имена Оливер, Дејан, Братан и Константин. Истраживањем њихових фресака, утврђено је да су непосредно након њиховог завршетка оне биле прерађене, тако што су рукама њихових фигура досликани крстови, док је Дејановој фигури уместо руке која држи тоболац за стреле, насликана рука која држи крст. Ова драстична промена навела је истраживаче на закључак да су првобитне фреске насликане док су њих четворица били живи, али су, након њихове изненадне погибије (вероватно у боју на Косову<ref>{{cite book|last=Јелена |first=Вукчевић |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет}}</ref>), оне биле прерађене. Не зна се у којој мери и када је црква страдала али се на основу два сачувана натписа закључује да је обнављана 183<ref>{{cite book|lastname=Вукчевићautomatski_generisano1 |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет}}</ref>3. и 1836.<ref>{{cite book|lastname=Вукчевићautomatski_generisano1 |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет}}</ref> године у време владавине Милоша Обреновића, када је саграђен и конак