Инсекти — разлика између измена

76 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке
(.)
м (Разне исправке)
| subdivision = Погледајте [[#Таксономија|таксономију]]
}}
'''Инсекти''' ({{јез-лат|Insecta}}) су најмногобројнија класа [[животиње|животиња]].<ref name="Chapman" /><ref>{{cite web|url=http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|title=Threats to Global Diversity|last=Wilson|first=E.O.|accessdate=17. 055. 2009.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150220154543/http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|archive-date=20. 022. 2015|dead-url=yes}}</ref> Врло су разнолики по облику и начину живота;<ref>{{cite journal|last=Erwin|first=Terry L.|year=1982|title=Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species|journal=Coleopt. Bull.|volume=36|pages=74-75}}</ref> већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека ([[бува]], [[стеница]]) и домаћих животиња ([[обад]], [[голубачка мушица]]). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке ([[тифус]], [[маларија]], [[болест спавања|спаваћа болест]]). Многи су корисни као [[паразит]]и и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.
 
Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста ''-{[[Вилински коњици|Odonata]]}-'', 2.000 ''-{[[Богомољке|Mantodea]]}-'', 20.000 [[Правокрилци|скакаваца]], 170.000 [[Лептири|лептира]], 120.000 [[Двокрилци|мушица]], 82.000 ''-{[[Риличари|hemiptera]]}-'', 350.000 буба, и 110.000 врста [[Opnokrilci|мрава и пчела]]. Наука о инсектима се зове [[ентомологија]].<ref>{{cite journal|last=Novotny |first=Vojtech |last2=Basset |first2=Yves |last3=Miller |first3=Scott E. |last4=Weiblen |first4=George D. |last5=Bremer |first5=Birgitta |last6=Cizek |first6=Lukas |last7=Drozd |first7=Pavel |year=2002 |title=Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest |journal=Nature |pmid=11976681 |volume=416 |issue=6883 |doi=10.1038/416841a |pages=841-844}}</ref><ref name="number">{{harvnb|Erwin|1997|pp=}}</ref>
 
== Етимологија ==
[[Наука]] која се бави инсектима назива се [[ентомологија]], а стручњаци за инсекте су [[ентомолог|ентомолози]]. Ентомологија је опсежна по подручју деловања, те се дели на ошту и примењену ентомологију. Популарна је широм света, те се њоме осим научника баве и бројни аматери, те бројна научна и стручна удружења.<ref name="etymonline">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=insect&allowed_in_frame=0 | title = Online Etymological Dictionary |last=Harper|first=Douglas |last2=McCormack|first2=Dan|year=2001|work=Online Etymological Dictionary |publisher=LogoBee.com |accessdate=011. 11. 2011|pages=1}}</ref>
 
== Морфологија ==
'''ц''' леђнотрбушни (дорсовентрални) мишићи
 
'''д''' уздужни мишићи.]] [[Датотека:Beetle middle leg.jpg|thumb|desno|250px| Ноге инсткта састоје се од 6 чланака. Делови ноге на примеру ноге:<br />-{'''a'''}-: кук (-{''coxa''}-);<br />-{'''b'''}-: ножни прстенак (-{''trochanter''}-);<br />-{'''c'''}-: бедро (-{''femur''}-);<br />-{'''d'''}-: цеваница (-{''tibia''}-);<br />-{'''e'''}-: стопало (-{''tarsus''}-);<br />-{'''f'''}-: предстопало (-{''praetarsus''}-);<br />-{'''g'''}-: канџе (-{''ungues''}-).]]
'''д''' уздужни мишићи.]]
[[Датотека:Beetle middle leg.jpg|thumb|desno|250px| Ноге инсткта састоје се од 6 чланака. Делови ноге на примеру ноге:<br />-{'''a'''}-: кук (-{''coxa''}-);<br />-{'''b'''}-: ножни прстенак (-{''trochanter''}-);<br />-{'''c'''}-: бедро (-{''femur''}-);<br />-{'''d'''}-: цеваница (-{''tibia''}-);<br />-{'''e'''}-: стопало (-{''tarsus''}-);<br />-{'''f'''}-: предстопало (-{''praetarsus''}-);<br />-{'''g'''}-: канџе (-{''ungues''}-).]]
 
Прсиште је део на којем су смештене [[Нога|ноге]] и [[Крило|крила]]. Главна функција прсишта је [[Локомоторика|покретачка]]. Инсекти су једини крилати чланконошци. У прсишту су смештени и снажни и издржљиви [[Мишићно ткиво|мишићи]], који омогућују покретање ногу и крила. Прса се, бројећи од главе, деле на три дела: прототоракс, мезоторакс и метаторакс, тј. предње, средње и стражње прсиште. Сваки прсни колутић носи свој пар ногу, а средњи и задњи имају и свој пар крила. Што се инсект више служи крилима прсни колутићи су збијенији, што се више служи ногама колутићи су раздвојенији. На сваком делу налазе се плочице, длачице, рупице, шавови. У прсишту су смештени предњи део [[Пробавни систем|пробавног]], [[Нервни систем|нервног]] и [[Систем органа за дисање|респираторног]] система, те су њиме повезани глава и стомак.
== Анатомија ==
=== Нервни ситем ===
Нервни ситем чини низ нервних чворова ([[ганглија]]), који су лествичасто повезани. Ганглија главе сложене је структуре. Најразвијенија је код задружних опнокрилаца, и то јаче у радилица него код полних животиња. Код различитих се инсеката опажа повезаност између величине [[мозак|мозга]] и ступња активности. Мозак пчеле је 1/174 део тела, а [[гундељ]]а 1/3290. Са нервним системом повезана су чула и поједини органи, код неких инсекта су видни живци већи од остатка мозга.<ref name="Gullan and Cranston">{{harvnb|Gullan|2005|pp=494–528}}</ref><ref>{{cite journal|title=painless, a Drosophila gene essential for nociception | journal=Cell |last=Tracey|first=J |year=2003| volume=113 | issue=2 | doi=10.1016/S0092-8674(03)00272-1 | pmid=12705873 |last2=Wilson| first2=RI |last3=Laurent| first3=G |last4=Benzer| first4=S|pages=261-273}}</ref><ref>{{cite web|title=Sentience and pain in invertebrates |last=Sømme| first=LS |date=14. 011. 2005| publisher=Norwegian Scientific Committee for Food Safety | accessdate=30. 099. 2009 | url=<!-- http://google.com/scholar?q=cache:dbrbM20yEQ4J:scholar.google.com/&hl=en -->http://www.vkm.no/dav/413af9502e.pdf}}</ref>
 
Из 3 прсне ганглије живци излазе у ноге, а из средње и стражње прсне ганглије у крила. [[Симпатикус|Симпатички нервни систем]] опскрбљује нервима утробу.
Ларве оних врста којима млади већ након изласка из јаја наликују одраслима ([[скакавци]], [[богомољке]], [[Бубашваба|бубашвабе]], [[Стеница|стенице]], [[ухолаже]] итд.) не морају да се потпуно промене да би изгледали као одрасли. Након сваког пресвлачења ларве постају све веће и све сличније одраслима, те у задњем пресвлачењу задобију и крила и [[полни орган|полне органе]].
2.# потпуна преобразба
 
2. потпуна преобразба
 
Код другог типа развоја, ларве, иако се пресвлаче и расту, нису нимало сличне одраслима, него стално имају црволик изглед. Таква је већина инсеката ([[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]], [[муве]], [[лептири]], [[корњаши]], итд.). Лептирове ларве, иако су црволике, имају посебан назив [[Гусјеница|гусјенице]]. Да би млади црволики инсекти постали одрасли комарци, корњаши итд., морају се потпуно и нагло променити. Задњим пресвлачењем ларве, уместо још веће црволике ларве, испод старе коже извирује нови и сасвим друкчији облик - [[Лутка (биологија)|лутка]]. Живот у облику лутке привидно је миран. Лутка се не помиче и не храни, али се у унутрашњости животиње догађају велике модификације [[Орган (анатомија)|органа]]. Кад лутка сазри, пуца њена спољашња површина, а из унутрашњости излази одрасли инсекат. Крила му олакшавају кретање, ради проналаска нових простора и партнера за продужење [[Врста (биологија)|врсте]]. Почиње животна фаза одраслог инсекта.
 
== Еволуција ==
Инсекти су се развили од -{''Annelida''}-.{{sfn|Grimaldi|Engel|2005|pp=}} Најстарији облици налазе се у слојевима средњега девона.<ref>{{cite web|title=Palaeos invertebrates:Arthropoda |url=http://www.palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html |publisher=Palaeos Invertebrates |date=033. 055. 2002 |accessdate=066. 055. 2009 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090215010139/http://palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html |archivedate=15. 022. 2009}}</ref><ref name=misof>{{cite journal|last=Misof, et.al. |first=Bernhard |title=Phylogenomics resolves the timing and pattern of insect evolution |journal=Science |year=2014 |volume=346 |issue=6210 |doi=10.1126/science.1257570 |url=http://www.sciencemag.org |accessdate=044. 12. 2014|pages=763}}</ref>
 
== Производња звука и слух ==
|-
|
[[Кладограм]] живих група инсеката,<ref>{{cite web|title=Insecta | url=http://www.tolweb.org/Insecta/8205| publisher=Tree of Life Web Project |year=2002| accessdate=12. 055. 2009}}</ref> са бројевима врста у свакој групи.<ref name="number" /> Моуће је да су -{''[[Apterygota]]''}-, -{''[[Palaeoptera]]''}-, и -{''[[Exopterygota]]''}- [[Парафилетичност|парафилетске]] групе.
|}
|}
Традиционална [[систематика]], која је базирана на морфологији или изгледу, обично даје [[Hexapoda|хексаподама]] ранг [[Класа (биологија)|суперкласе]],<ref name="Gullan and Cranston" />{{Rp|180}} и идентификује четири групе унутар ње: инсекти (-{''Ectognatha''}-), скокуни (-{''[[Collembola]]''}-), -{''[[Protura]]''}-, и -{''[[Diplura]]''}-, при чему су задње три груписане заједно као -{''[[Entognatha]]''}- на бази интернализованих делова уста. Хијерархијски односи су прошли кроз бројне промене са напретком метода базираних на еволуционој историји и генетичким подацима. Садашње становиште је да су хексаподе [[Polifilija|полифилетске]] (где задњи познати предак није био члан групе), при томе класа -{''Entognatha''}- има засебну еволуциону историју од -{''Insecta''}-.<ref>{{cite web|title=Classification of Insect |last=Kendall|first=David A.| url=http://www.kendall-bioresearch.co.uk/class.htm |year=2009| accessdate=099. 055. 2009}}</ref> За многе традиционалне, на изгледу базиране [[таксон]]е је показано да су [[Парафилетичност|парафилетски]], тако да уместо коришћења рангова попут [[Класа (биологија)|подкласа]], [[ред (биологија)|надред]], и [[Ред (биологија)|подред]], показано је да је боље да се користе [[Monofiletska evolucija|монофилетске]] групе (у којима је задњи познати претходник члан групе). Следеће представља најбоље подржано монофилетско груписање класе -{[[Insecta]]}-.
 
Инсекти се могу поделити у две групе које су историјски третиране као подкласе: бескрилни инсекти, познати као -{''[[Apterygota]]''}-, и крилни инсекти, познати као -{''[[Pterygota]]''}-. -{''Apterygota''}- се састоји од примитивног бескрилног реда -{''[[Zygentoma]]''}-. -{''[[Archaeognatha]]''}- сачињава -{''[[Monocondylia]]''}- на бази облика њихових [[Вилица (инсектни део уста)|вилица]], док су -{''Zygentoma''}- и -{''Pterygota''}- груписане заједно као -{''Dicondylia''}-. Могуће је да -{''Zygentoma''}- нису [[Monofiletska evolucija|монофилетски]], са фамилијом -{''[[Lepidotrichidae]]''}-, већ да су [[Sestrinske vrste|систеринска група]] -{''Dicondylia''}- (-{''Pterygota''}- и преосталих -{''Zygentoma''}-).<ref name="Classification of Insects">{{harvnb|Gilliott|1995|p=96}}</ref>{{sfn|Kapoor|1998|p=48}}
== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="180px" mode=packed-hover >
СликаДатотека:Muscamuva.jpg|[[Мува]] ''(-{Musca domestica}-)''
СликаДатотека:Vespula-vulgaris.jpg|[[Оса (инсект)|Обична оса]] ''(-{Vespula vulgaris}-)''
СликаДатотека:Tettigonia-viridissima.jpg|[[Скакавац]] ''-{Tettigonia viridissima}-''
СликаДатотека:Osolika-muva.jpg|''-{Syrphus luniger}-''
СликаДатотека:Cetonia-aurata-ruzimna-buba.jpg|''-{Cetonia aurata}-''
СликаДатотека:Bombus-terrestris-bumabr.jpg|''-{Bombus terrestris}-''
СликаДатотека:Pcela.jpg|[[Пчела]]
СликаДатотека:Parenje bubamara.jpg|[[Бубамара|Бубамаре]] у љубавном заносу
СликаДатотека:Limenitis archippus Cramer.jpg|-{''[[Limenitis archippus]]''}-
СликаДатотека:Plumpollen0060.jpg|Пчела
СликаДатотека:Circulionidae Green River Fm.jpg|Фосил бубе -{''[[Phyllobius calcaratus]]''}-
СликаДатотека:Hoverflies mating midair.jpg|Врста -{''[[Simosyrphus grandicornis]]''}- се пари у лету.
</gallery>
 
* {{Cite book|ref=harv|last=Kapoor| first=V.C. C. | title=Principles and Practices of Animal Taxonomy | publisher=Science Publishers | edition=1 | volume=1 |year=1998|isbn=978-1-57808-024-3|pages=48}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gilliott| first=Cedric | title=Entomology | publisher=Springer-Verlag New York, LLC | edition=2 |year=1995|isbn=978-0-306-44967-3 | url=https://books.google.com/?id=DrTKxvZq_IcC&pg=PA96|pages=96}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Grimaldi|first=David|last2=Engel|first2=Michael S.| title=Evolution of the Insects | publisher= Cambridge University Press |year=2005|isbn=978-0-521-82149-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gullan|first=P.J. |last2=Cranston|first2=P. S.|title=The Insects: An Outline of Entomology |publisher=Blackwell Publishing |location=Oxford |edition=3 |year=2005|isbn=978-1-4051-1113-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|editor=Reaka-Kudla, M. L. |editor2= D. E. Wilson |editor3= E. O. Wilson |title=Biodiversity II |publisher=Joseph Henry Press, Washington, D.C.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Erwin|first= Terry L. |year=1997|title=Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles |pages=27-40}} In: {{cite book|editor=Reaka-Kudla, M. L. |editor2= D. E. Wilson |editor3= E. O. Wilson |title=Biodiversity II |publisher=Joseph Henry Press, Washington, D.C.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Щёголев|first=Н. В. |title =Сельскохозяйственная энтомология |location = М. |publisher = |year=1980|pages=450}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Яхонтов|first=В. В.. |title =Экология насекомых|location =М. |publisher = Высш. шк. |year=1969|pages=488}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Акимушкин|first=И. И.. |title = Мир животных. Мир животных: Насекомые. Пауки. Домашние животные |location =М. |publisher = Мысль |volume = 3 |year=1993|isbn=978-5-244-00444-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гетгелюк|first=П.|last2=Альбуи|first2=В.|title =Насекомые |location =М. |publisher = Мир книги |year=2008|isbn=978-5-486-02567-9|pages=224}}
* {{Cite book|ref=harv|author = |title = Насекомые |location = Минск |publisher = Белфакс |issue = Мир животных |year=1995|isbn=978-985-407-011-7 |pages=80}}
1.572.075

измена