Инсекти — разлика између измена

* бодење и сисање ([[комарци|комарац]]),

* сркање ([[пчеле|пчела]]).

[[Наука]] која се бави инсектима назива се [[ентомологија]], а стручњаци за инсекте су [[ентомологентомологија|ентомолози]]. Ентомологија је опсежна по подручју деловања, те се дели на ошту и примењену ентомологију. Популарна је широм света, те се њоме осим научника баве и бројни аматери, те бројна научна и стручна удружења.<ref name="etymonline">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=insect&allowed_in_frame=0 | title = Online Etymological Dictionary |last=Harper|first=Douglas |last2=McCormack|first2=Dan|year=2001|work=Online Etymological Dictionary |publisher=LogoBee.com |accessdate=1. 11. 2011|pages=1}}</ref>

[[Глава]] инстекта настала је спајањем 6 [[Ембрионални колутић|ембрионалних колутића]], што се одражава на вањске и унутрашње структуре. На горњој страни главе се налази један пар [[пипак]]а с чулима за [[мирис]], а са сваке стране главе је по једно [[сложено око]]. Сложено око се може састојати и од хиљада мањих окашаца. Многе врсте ([[цврчци]], [[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]]) имају и додатне једноставне очи на темену, а служе им за лакше сналажење у мраку. Многе пећињске врсте немају очи. На доњој страни хитинске чауре главе се налазе по три пара усних органа: горња усна (одозго затвара уста), горња и доња [[чељуст]] и доња [[усна]], са пипалима. Ти усни органи су прилагођени (врста хране, начин прехране) за грижење ([[термити]]), бодење ([[комарци]]), лизање (пчеле) и сисање ([[лептири]]). Начин прехране у уској је вези с начином кретања, па је неки ловац месождер нпр. [[трчак]] хитар, биљождер нпр. [[гусеница]] се често добро пење, а неки разлагач нпр. [[Балегари|балегар]] добро копа. Ту су и разне комбинације с летењем и без летења, специјализације грађе чељусти ловца за већи и мањи плен, или грађе рила биљождера (нпр. дужина рила лептира или [[Бумбари|бумбарабумбар]]а) за посебне биљке.

Прсиште је део на којем су смештене [[Нога|ноге]] и [[Крило|крила]]. Главна функција прсишта је [[Локомоторика|покретачка]]. Инсекти су једини крилати чланконошци. У прсишту су смештени и снажни и издржљиви [[Мишићно ткиво|мишићи]], који омогућују покретање ногу и крила. Прса се, бројећи од главе, деле на три дела: прототоракс, мезоторакс и метаторакс, тј. предње, средње и стражње прсиште. Сваки прсни колутић носи свој пар ногу, а средњи и задњи имају и свој пар крила. Што се инсект више служи крилима прсни колутићи су збијенији, што се више служи ногама колутићи су раздвојенији. На сваком делу налазе се плочице, длачице, рупице, шавови. У прсишту су смештени предњи део [[Пробавни систем органа за варење|пробавног]], [[Нервни систем|нервног]] и [[Систем органа за дисање|респираторног]] система, те су њиме повезани глава и стомак.

Разноврсност облика крила и распореда ребара на њима омогућава распознавање група инсеката. Код [[вретенца|вретенаца]] су оба пара једнаке опнасте структуре и покрећу се независно, код већине других инсеката предња и задња крила се покрећу заједно. Код [[Мрежокрилаши|мрежокрилаца]] су крила испрекрштана ребрима, код [[Опнокрилци|опнокрилаца]] и [[Лептири|лептира]] су задња крила мања од предњих, код [[Двокрилци|двокрилаца]] су задња крила смањена у незнатне маљице, код [[Равнокрилци|равнокрилаца]] су задња крила већа од предњих, код [[Корњаши|корњаша]] су предња крила хитинизирана у тврдо покриље испод којега је пресложен много већи опнасти задњи пар крила, код [[Полукрилци|полукрилаца]] је јаче хитинизирана само предња половина предњих крила. Крила су посве нестала код [[Паразити|паразитапаразит]]а: [[бува]], [[вашваши]]и, [[Стенице|стеница]], пећињдких инсеката. Крила су нестала само код женки [[Свици|свитаца]], неких [[Грбице|грбица]], код смоквине ковнарице -{''(Blastophaga psenes)''}- су само мужјаци без крила. Без крила су радници [[Мрави|мрава]] и [[Термити|термита]], док су полни облици крилати. Паразитска [[мува]], овчија ушара -{''(Melophaus ovinus)''}- лети около док не нађе домаћина, а кад заседне на домаћину одбаци крила.

Нервни ситем чини низ нервних чворова ([[ганглион|ганглија]]), који су лествичасто повезани. Ганглија главе сложене је структуре. Најразвијенија је код задружних опнокрилаца, и то јаче у радилица него код полних животиња. Код различитих се инсеката опажа повезаност између величине [[мозак|мозга]] и ступња активности. Мозак пчеле је 1/174 део тела, а [[гундељ]]а 1/3290. Са нервним системом повезана су чула и поједини органи, код неких инсекта су видни живци већи од остатка мозга.<ref name="Gullan and Cranston">{{harvnb|Gullan|Cranston|2005|pp=494–528}}</ref><ref>{{cite journal|title=painless, a Drosophila gene essential for nociception | journal=Cell |last=Tracey|first=J |year=2003| volume=113 | issue=2 | doi=10.1016/S0092-8674(03)00272-1 | pmid=12705873 |last2=Wilson| first2=RI |last3=Laurent| first3=G |last4=Benzer| first4=S|pages=261-273}}</ref><ref>{{cite web|title=Sentience and pain in invertebrates |last=Sømme| first=LS |date=14. 1. 2005| publisher=Norwegian Scientific Committee for Food Safety | accessdate=30. 9. 2009 | url=<!-- http://google.com/scholar?q=cache:dbrbM20yEQ4J:scholar.google.com/&hl=en -->http://www.vkm.no/dav/413af9502e.pdf}}</ref>

Инсекти су често добри летачи. Неки могу без одмарања прелетјети неколико стотина километара. Број замаха крилима варира од 6 до 10 у секунди код крупних дневних [[Лептири|лептира]], око 250 у секунди код [[пчеле|пчела]], а код [[Комарци|комараца]] око 1.000 у секунди.

Одрасли полно зрели инсект има довршен развој, па се назива и завршеним инсектом. Такав облик настаје дуготрајним растом, сазревањем и телесним преобликовањем низа млађих развојних облика, па живот инсекта свакако траје дуже од неколико дана, или недеља. Развој започиње [[оплодњаоплођење|оплодњом]] [[јаје]]та, при чему се развија [[фетус|заметак]] ([[ембрион]]). То је тзв. заметни ([[Ембриологија|ембрионални]]) развој. Старији заметак сазрева и настаје ларва, која је спремна за живот изван [[јаје]]та. Након пробијања и изласка из јајета, ларве се морају хранити и расти. Зато су живахне и најчешће покретљиве, да могу дохватити храну. Приликом раста, морају одбацивати делове тела који не расту, тј. пресвлаче се. Пресвлачење се догађа код ларви свих врста инсеката. Осим раста, догађа им се и промена облика [[преобразбаметаморфоза (зоологијабиологија)|преобразба]] (метаморфоза).

Ларве оних врста којима млади већ након изласка из јаја наликују одраслима ([[скакавац|скакавци]], [[богомољке]], [[Бубашваба|бубашвабе]], [[Стеница|стенице]], [[ухолаже]] итд.) не морају да се потпуно промене да би изгледали као одрасли. Након сваког пресвлачења ларве постају све веће и све сличније одраслима, те у задњем пресвлачењу задобију и крила и [[полни орган|полне органе]].

Код другог типа развоја, ларве, иако се пресвлаче и расту, нису нимало сличне одраслима, него стално имају црволик изглед. Таква је већина инсеката ([[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]], [[мува|муве]], [[лептири]], [[корњаши]], итд.). Лептирове ларве, иако су црволике, имају посебан назив [[Гусјеницагусеница|гусјенице]]. Да би млади црволики инсекти постали одрасли комарци, корњаши итд., морају се потпуно и нагло променити. Задњим пресвлачењем ларве, уместо још веће црволике ларве, испод старе коже извирује нови и сасвим друкчији облик - [[Лутка (биологија)|лутка]]. Живот у облику лутке привидно је миран. Лутка се не помиче и не храни, али се у унутрашњости животиње догађају велике модификације [[Орган (анатомија)|органа]]. Кад лутка сазри, пуца њена спољашња површина, а из унутрашњости излази одрасли инсекат. Крила му олакшавају кретање, ради проналаска нових простора и партнера за продужење [[Врста (биологија)|врсте]]. Почиње животна фаза одраслог инсекта.

** [[комарацкомарци|обичан комарац]] (''-{Culex}-''), храни се крвљу – ектопаразит;

** медоносна [[пчеле|пчела]] (''-{Apis melifera}-'');

| rowspan="2" style="background:#ECF4ED"| '''[[Крилати инсекти|Pterygota]]'''

| style="border-top: 1px solid black;"| -[[Водени цвјетови (инсекти)|Ephemeroptera]]<small>- 2.500–<3.000</small>

| -[[Вилински коњици|Odonata]]<small>- 6.500 </small>

| style="border-top: 1px solid black;"| -[[Бубашвабе|Blattodea]]<small> – 3.684–4.000</small>

| -[[Тврдокрилци|Coleoptera]]<small> – 360.000–400.000</small>

| -[[Ухолаже|Dermaptera]]<small> – 1.816</small>

| -[[Двокрилци|Diptera]]<small> – 152.956</small>

| -[[Ембије|Embioptera]]<small> – 200–300</small>

| -[[Риличари|Hemiptera]]<small> – 50.000–80.000</small>

| -[[Opnokrilci|Hymenoptera]]<small> – 115.000</small>

| -[[Лептири|Lepidoptera]]<small> – 174.250</small>

| -[[Богомољке|Mantodea]]<small> – 2.200</small>

| -[[Муве-шкорпије|Mecoptera]]<small> – 481</small>

| -[[Рибље муве|Megaloptera]]<small> – 250–300</small>

| -[[Мрежокрилци|Neuroptera]]<small> – 5.000</small>

| -[[Правокрилци|Orthoptera]]<small> – 24.380</small>

| -[[Ваши|Phthiraptera]]<small> – 3.000–3.200</small>

| -[[Пролетњаци|Plecoptera]]<small> – 2.274</small>

| -[[Враташи|Raphidioptera]]<small> – 210</small>

| -[[Buve|Siphonaptera]]<small> – 2.525</small>

| -[[Трипси|Thysanoptera]]<small> – 5.000</small>

Традиционална [[систематика]], која је базирана на морфологији или изгледу, обично даје [[Hexapoda|хексаподама]] ранг [[Класа (биологија)|суперкласе]],<ref name="Gullan and Cranston" />{{Rp|180}} и идентификује четири групе унутар ње: инсекти (-{''Ectognatha''}-), скокуни (-{''[[Collembola]]''}-), -{''[[Protura]]''}-, и -{''[[Diplura]]''}-, при чему су задње три груписане заједно као -{''[[Entognatha]]''}- на бази интернализованих делова уста. Хијерархијски односи су прошли кроз бројне промене са напретком метода базираних на еволуционој историји и генетичким подацима. Садашње становиште је да су хексаподе [[Polifilija|полифилетске]] (где задњи познати предак није био члан групе), при томе класа -{''Entognatha''}- има засебну еволуциону историју од -{''Insecta''}-.<ref>{{cite web|title=Classification of Insect |last=Kendall|first=David A.| url=http://www.kendall-bioresearch.co.uk/class.htm |year=2009| accessdate=9. 5. 2009}}</ref> За многе традиционалне, на изгледу базиране [[таксон]]е је показано да су [[Парафилетичност|парафилетски]], тако да уместо коришћења рангова попут [[Класа (биологија)|подкласа]], [[ред (биологија)|надред]], и [[Ред (биологија)|подред]], показано је да је боље да се користе [[Monofiletska evolucijamonofilija|монофилетске]] групе (у којима је задњи познати претходник члан групе). Следеће представља најбоље подржано монофилетско груписање класе -{[[Инсекти|Insecta]]}-.

Инсекти се могу поделити у две групе које су историјски третиране као подкласе: бескрилни инсекти, познати као -{''[[Apterygota]]''}-, и крилни инсекти, познати као -{''[[Крилати инсекти|Pterygota]]''}-. -{''Apterygota''}- се састоји од примитивног бескрилног реда -{''[[Zygentoma]]''}-. -{''[[Archaeognatha]]''}- сачињава -{''[[Monocondylia]]''}- на бази облика њихових [[Вилица (инсектни део уста)|вилица]], док су -{''Zygentoma''}- и -{''Pterygota''}- груписане заједно као -{''Dicondylia''}-. Могуће је да -{''Zygentoma''}- нису [[Monofiletska evolucijamonofilija|монофилетски]], са фамилијом -{''[[Lepidotrichidae]]''}-, већ да су [[Sestrinske vrste|систеринска група]] -{''Dicondylia''}- (-{''Pterygota''}- и преосталих -{''Zygentoma''}-).<ref name="Classification of Insects">{{harvnb|Gilliott|1995|p=96}}</ref>{{sfn|Kapoor|1998|p=48}}

-{''Paleoptera''}- и -{''Neoptera''}- су крилати редови инсеката који се диференцирају по присуству отврднутих делова тела званих [[склерит]]и, и код -{''Neoptera''}-, мишића који омогућавају да се њихова крила равно преклопе преко стомака. -{''Neoptera''}- се може даље поделити на метаморфозно некомплетне (-{''[[Neoptera|Polyneoptera]]''}- и -{''[[Paraneoptera]]''}-) и комплетне групе. Показало се да је тешко да се појасне односи између редова код -{''Polyneoptera''}-, зато што константан прилив нових налаза условљава ревизије таксона. На пример, испоставило се да је -{''Paraneoptera''}- сроднија са -{''Endopterygota''}- него са осталим члановима -{''Exopterygota''}-. Недавни молекулани налази да су традиционални редови ваши -{''[[Ваши|Mallophaga]]''}- и -{''[[Anoplura]]''}- произашли из -{''[[Psocoptera]]''}- је довело до формирања новог таксона -{[[Psocodea]]}-.<ref>{{cite journal|last=Johnson|first= K. P. |last2=Yoshizawa| first2 = K. |last3=Smith| first3 = V. S. |year=2004| title = Multiple origins of parasitism in lice | url = | journal = Proceedings of the Royal Society of London | volume = 271 | issue = 1550| doi=10.1098/rspb.2004.2798 | pmid=15315891 | pmc=1691793|pages=1771-1776}}</ref> Предложено је да -{''[[Phasmatodea]]''}- и -{''[[Embiidina]]''}- формирају -{''Eukinolabia''}-.<ref>{{cite journal|last=Terry|first=M. D.|last2=Whiting|first2=M. F.|year=2005 |title=Mantophasmatodea and phylogeny of the lower neopterous insects|doi=10.1111/j.1096-0031.2005.00062.x |url=http://www.researchgate.net/publication/227604832_Mantophasmatodea_and_phylogeny_of_the_lower_neopterous_insects |journal= Cladistics |volume= 21|issue=3|pages=240-257}}</ref> Сматра се да -{''Mantodea''}-, -{''Blattodea''}-, и -{''Isoptera''}- формирају монофилетску групу -{''[[Dictyoptera]]''}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1016/S0960-9822(00)00561-3 |year=2000| first=Nathan |last=Lo| first2=Gaku |last2=Tokuda| first3=Hirofumi |last3=Watanabe| first4=Harley |last4=Rose| first5=Michael |last5=Slaytor| first6=Kiyoto |last6=Maekawa| first7=Claudio |last7=Bandi| first8=Hiroaki |last8=Noda| title=Evidence from multiple gene sequences indicates that termites evolved from wood-feeding cockroaches | journal=Current Biology | volume=10 | issue= 13| pmid=10898984|pages=801-804}}</ref>

Изучавање класификације или таксономије инсеката се зове [[Ентомологија|систематска ентомологија]]. Ако је фокус на спедифичном реду или фамилији, термин може да постане специфичан за тај ред или фамилију, на пример [[Диптерологијадвокрилци|систематска диптерологија]].

Датотека:Pcela.jpg|[[Пчеле|Пчела]]

Датотека:Parenje bubamara.jpg|[[Бубамара|Бубамаре]] у љубавном заносу