Тесла (јединица) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м +
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
|name=Тесла
|image=100RSD front.jpg
|caption=Дефиниција јединице тесла {{math|1=T = {{sfrac|Wb|m<sup>2</sup>²}}}} је проминентно приказана на новчаници од 100 дирара, заједно са ликом [[Nikola Tesla|Николе Тесле]].
|standard=[[SI derived unit|изведена јединица СИ система]]
|quantity=[[Magnetic flux density|густина магнетног флукса]]
Ред 12:
}}
 
'''Тесла''' (симбол: '''T''') јесте [[СИ изведене јединице|СИ изведена јединица]] за јачину [[магнетно поље|магнетног поља]] (густину [[магнетски флукс|магнетног флукса]]). На [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији тежина и мера]] у [[Париз]]у [[1960]]. године, јединица је названа у част [[Никола Тесла|Николи Тесли]],<ref>{{cite web|url=http://www.sizes.com/units/SI.htm |title=Details of SI units |publisher=sizes.com |date=2011-1. 07-01. 2011 |accessdate=2011-4. 10-04. 2011}}</ref> по предлогу словеначког електричног инжењера [[France Avčin|Франца Авчина]]. Вредност од једног тесле је једнака једном [[Вебер (јединица)|веберу]] по [[square metre|квадратном метру]].
 
Најјача поља перманентних магнета која се срећу на Земљи су од [[Halbach array|Халбахових сфера]] и могу да буду преко 4,5&nbsp;T. Рекорд за највише одрживо пулсно магнетно поље су произвели научници из [[Los Alamos National Laboratory|Националне лабораторије Лос Аламос]] кампуса [[National High Magnetic Field Laboratory|Националне лабораторије високог магнетног поља]], прво магнетно поље од 100 тесла на свету.<ref name=lanl>{{cite web|title=Strongest non-destructive magnetic field: world record set at 100-tesla level|url=https://www.lanl.gov/science-innovation/features/science-digests/world-record-set-magnetic-field.php|website=|publisher=Los Alamos National Laboratory|accessdate=6. November11. 2014|ref=lanl}}</ref> У септембру 2018. истраживачи из [[University of Tokyo|Универзитета у Токију]] генерисали су поље од 1200 T, које је трајало око 100 микросекунди користећи електромагнетне флукс компресионе технике.<ref>''D. Nakamura, A. Ikeda, H. Sawabe, Y. H. Matsuda, and S. Takeyama (2018)'', [https://www.u-tokyo.ac.jp/focus/en/press/z0508_00008.html Magnetic field milestone]</ref>
 
== Дефиниција ==
Ред 23:
<math>T = \frac{\mbox{N}}{\mbox{A} \cdot \mbox{m} }</math>
 
а могуће је представити и искључиво са основним СИ јединицама као<ref>''The International System of Units (SI), 8th edition'', [[BIPM]], eds. (2006), {{ISBNpage|year=|id=ISBN 92-822-2213-6|pages=}}, [http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-2/table3.html Table 3. Coherent derived units in the SI with special names and symbols] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070618123613/http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-2/table3.html |date=2007-06-18. 06. 2007 }}</ref>
 
<math>T = \frac{\mbox{kg}}{\mbox{s}^{2} \cdot \mbox{A} }</math>
Ред 34:
Идеја за давање назива јединици за магнетну индукцију по Николи Тесли се јавила када је технички комитет бр. 24 за електричне и магнетне величине и јединице, тело међународне асоцијације стручних удружења, после првог послератног заседања [[1950]]. године у [[Париз]]у националним комитетима упутило допис да размотре да ли да се јединици магнетне индукције уместо „вебер по квадратном метру“ додели име неког научника. Професори Електротехничког факултета у Београду, Павле Миљанић и Александар Дамјановић подносе предлог да јединица добије име тесла. Комитет експерата је 30. јуна 1953. у Опатији дала задужење професору Миљанићу да састави образложење које ће бити упућено националним комитетима. На основу ових одговора је Технички комитет 24 у Филаделфији 1. септембра 1954. године предложио резолуцију да Међународна Електротехничка Комисија препоручује усвајање назива „тесла“ за јединицу густине магнетног флукса у Ђорђијевом систему. Акциони комитет на заседању у Минхену прослеђује ову препоруку Међународном комитету за тегове и мере.
 
Међународни комитет за тегове и мере на заседању које је трајало шест дана од 1. до 6. октобра 1956. године доноси предлог одлуке о усвајању нове јединице мере Ђорђијевог система 11. Генералној конференцији за тегове и мере. Једанаеста Генерална конференција за тегове и мере је одржана у Паризу од 11. до 20. октобра 1960. године. Присуствовале су делегације 34 државе потписнице Метарске конвенције. По традицији је председавао Председник Академије наука Француске Емил-Жорж Баријон. Прихватање нове јединице мере је извршено гласањем, после бурне расправе, у којој је са 18 гласова за, 1 против и 11 уздржаних нова јединица за магнетну индукцију постао тесла. На овој конференцији је нови систем мера добио назив СИ, а јединица мере за силу је постао [[Њутн (јединица)|њутн]].<ref>Усвајање назива „Тесла“ за међународну јединицу магнетне индукције, Електротехнички институт „Никола Тесла“, Годишњи извештај за 2006. годину, Срђан Спиридоновић, {{ISSN |1820-256X}}</ref>
 
{{цитат|Овом одлуком се Никола Тесла, Србин из Лике и члан Српске академије наука, заслужено прикључио реду бесмртника на пољу науке и технике, као што су Њутн, Фарадеј, Келвин, Ампер, Волта, Херц, Хенри, Ват и други.|проф. Војин Поповић}}
Ред 42:
* у [[Земља|Земљином]] [[магнетно поље|магнетском пољу]] на [[географска ширина|географској ширини]] од 50&deg; је 5,8 &middot; 10<sup>-5</sup> T, а на [[екватор]]у (0&deg; географске ширине) је 3,1 &middot; 10<sup>-5</sup> T
* у магнетском пољу потковичастог [[магнет]]а је 0,001 T
* у медицини, на [[Нуклеарна магнетна резонанција|магнетној резонанцији]] износи до 3 T за стандардне прегледе и до 12 T за истраживања<ref>{{cite web|url=http://www.bruker-biospin.com/uhf-mri.html |title=Ultra-High Field |publisher=Bruker BioSpin |date= |accessdate=2011-4. 10-04. 2011}}</ref>
* У спектрометрима за [[нуклеарна магнетна резонанција]] износи до 21 T
* на [[сунчеве пеге|сунчевим пегама]] је 10 T
Ред 58:
[[ЦГС]] јединица је [[карл Фридрих Гаус|гаус]] = 10<sup>-4</sup> T
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}