Википедија

Цикорија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 34:
|synonyms_ref = <ref>{{cite web|title=Cichorium intybus L.|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/gcc-37233|work=The Plant List|accessdate=3. 6. 2017}}</ref>
}}
'''Цикорија''' (''-{Cichorium intybus}-''), позната самоникла лековита и јестива биљка, најраспрострањенија је [[врста]] истоименог рода. То је коровска биљка, вероватно пореклом из Јужне Европе, данас распрострањена широм Европе и Азије, на различитим стаништима. Најчешће се сакупља на природним стаништима, али се последњих година све чешће и гаји, ради корена, листова и расцветалих цвасти.
 
У неким изворима име рода изводи се из грчке речи ''kichora, kichoria, kichorion'' или ''kichoreia'', што је настало од речи kio=ићи и chorion=пољана, а односи се на место где се биљка може срести.<ref>{{Cite book|last=Коњевић|first=Радомир|last2=Татић|first2=Будислав|title=Речник назива биљака|year=2006|publisher=ННК Интернационал|location=Београд|page=51}}</ref> Име врсте настало је од латинског назива за ову биљку ''-{intybus}-''.
Ред 56:
Датотека:Cichorium intybus plant1 (12112624303).jpg|<small>Одрасла биљка у цвету</small>
Датотека:Radice di Soncino Cuneo.JPG|<small>Корен</small>
Датотека:Cichorium intybus leaf1 (12112702824).jpg|<small>Лисна розета</small>
20160902Cichorium intybus1.jpg|<small>Стабло, разгранато при врху, са наизменично распоређеним листовима и цветовима на врху грана</small>
Lule e zones.JPG|<small>Цвет</small>
Ред 75:
 
=== Узгој ===
У почетку се цикорија сакупљала у природи, али је познато да се већ половином [[8. век|8. века]]а, у доба владавине [[Карло Велики|Карла Великог]], узгајала у вртовима, а оплемењена цикорија се у Европи гаји од 17. века.<ref name="Туцаков" /> Највише се гаји у [[Белгија|Белгији]], [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]] и [[Пољска|Пољској]], а на просторима бивше [[Југославија|Југославије]] са производњом цикорије као пољопривредне културе почело се 1921. године.<ref name="Грлић" /> Селекцијом су произведени различити култивари: са крупнијим, задебљаним кореномм, за производњу цигуре, замене за кафу (''C. i.'' var. ''sativa'') или са крупнијим, мање горким листовима, готово равног обода, који се користи као укусно поврће (''C. i.'' var. ''foliosum'').<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Cikorija|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=11849|website=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav krleža|accessdate=2. 6. 2017}}</ref> Код нас се најчешће гаји култивар ''Магдебуршки радич (Магдебургер)''
 
За узгој цикорија захтева средње лака, плодна земљишта са довољно влаге. Гаји се две године, а размножава се сетвом на стално место или производњом расада. Прилично је отпорна на штетнике, па се заштита обавља само у случају већих напада болести или штеточина.
 
Листови цикорије беру се у пролеће, пре цветања, када су биљке младе и у фази розете. Беру се добро развијени доњи листови и листови из средине, никада више од 1/3 лисне масе, како би се биљци омогућио неометан даљи развој. Цветне гранчице са цвастима беру се у периоду пуног цветања. Корен се вади у јесен, када је најдебљи и најбогатији лековитим материјама.<ref name="Туцаков" /> Надземни делови се суше природним путем, или у сушарама на 40-50 &nbsp;°C. Корен се после вађења добро опере, исече на ситније комаде и суши у сушарама на 60-70 &nbsp;°C.<ref name="Стојчевски" />
 
==== Белгијска ендивија ====
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Цикорија”