Цикорија — разлика између измена

м
ciscenje mrtvih referenci
м (Поправљене везе: врстаВрста (биологија))
м (ciscenje mrtvih referenci)
'''Цикорија''' (''-{Cichorium intybus}-''), позната самоникла лековита и јестива биљка, најраспрострањенија је [[Врста (биологија)|врста]] истоименог рода. То је коровска биљка, вероватно пореклом из Јужне Европе, данас распрострањена широм Европе и Азије, на различитим стаништима. Најчешће се сакупља на природним стаништима, али се последњих година све чешће и гаји, ради корена, листова и расцветалих цвасти.
 
У неким изворима име рода изводи се из грчке речи ''kichora, kichoria, kichorion'' или ''kichoreia'', што је настало од речи kio=ићи и chorion=пољана, а односи се на место где се биљка може срести.<ref>{{Cite book|last=Коњевић|first=Радомир|last2=Татић|first2=Будислав|title=Речник назива биљака|year=2006|publisher=ННК Интернационал|location=Београд|pagepages=51}}</ref> Име врсте настало је од латинског назива за ову биљку ''-{intybus}-''.
 
Други домаћи називи који се могу срести су и: водопија, плава водопија, радич, модрица, жућеница, коњогриз, водоплав, женетрга, цигура, змијина трава, голица,<ref name="Грлић">{{harvnb|Грлић|1986|p=324-325}}</ref> гологуза, гологуза лоћика, кажипут, коњска трава, подрожник и друга.<ref name="Туцаков">{{harvnb|Туцаков|1990|p=279-280}}</ref>
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Коњевић|first=Радомир|last2=Татић|first2=Будислав|title=Речник назива биљака|year=2006|publisher=ННК Интернационал|location=Београд|pagepages=51}}
* Чекић, М, Вучуровић, Б: ''Књига о жућеници'', Књижара Со, Херцег Нови, 2014.
* Грлић, Љ: ''Енциклопедија самониклог јестивог биља'', Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
1.572.075

измена