Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и [[Шумарство|шумарства]], док велики дио становништва живи од [[пољопривреда|пољопривреде]], односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од [[1952]]. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 -{m<sup>3</sup>³}- и пилану капацитета до 50.000 -{m<sup>3</sup>³}- дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за [[хемијска индустрија|хемијску индустрију]]. Наиме, [[3. јул]]а [[1950]]. године, решењем председника Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] основано је у Витезу предузеће „202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју [[Слободан Принцип Сељо|Слободану Принципу Сељи]]). У погонима овога предузећа производе се наменски производи, ракетни [[барут]]и, флегматизатори, [[антифриз]], затим привредни [[експлозив]]и и штапин, а формира се и трећа производна јединица („Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово предузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.
