Древноисточне цркве — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje); козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Хришћанство}}
'''Древноисточне цркве''',{{efn|Такође позната под неколико других имена, укључујући стара орјентална, анти-халкидонска, [[Non-Chalcedonian|нехалкодонска]], прехалкодонска, [[Miaphysite|мијафизитска]], или [[Монофизитство|монофизитска]] хришћанска црква<ref>{{cite web|last1=Bradley|first1=Jeremy|last2=Media|first2=Demand|title=Difference Between Oriental & Eastern Orthodox Churches|url=http://classroom.synonym.com/difference-between-oriental-eastern-orthodox-churches-7780.html|website=Synonym.com|publisher=Demand Media|accessdate=3 June 2016}}</ref><ref name=":2">{{cite web|url=http://www.britannica.com/topic/Coptic-Orthodox-Church-of-Alexandria#ref1042358|title=Coptic Orthodox Church of Alexandria|website=Encyclopædia Britannica|publisher=Encyclopædia Britannica, Inc.|accessdate=3 June 2016}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.britannica.com/topic/monophysite|title=Monophysite Christianity|website=Encyclopædia Britannica|publisher=Encyclopædia Britannica, Inc.|accessdate=3 June 2016}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|last=Frend|first=W.H.C.|author-link=W.H.C. Frend|editor-last=Jones|editor-first=Lindsay|encyclopedia=Encyclopedia of Religion|title= Monophysitism|edition=2nd|year=2005|publisher= Thomas Gale|volume=9|location=Farmington Hills, MI|isbn=0-02-865742-X|pages=6153–6155}}</ref>}} односно
Појам "Оријенталне православне цркве" (који се односи на ''антихалкидонске'' цркве) није истоветан са појмом "Источне православне цркве" (који се односи на цркве васељенског [[Православље|Православља]]). Иако се по својим христолошким учењима разликују од васељенске [[Православна црква|Православне цркве]], оријенталне православне цркве се називају "православнима" због тога што су њихова [[свети дух|пнеуматолошка]] учења потпуно правоверна и истоветна са пнеуматолошким учењем васељенског Православља. Ниједна оријентално-православна црква не прихвата [[
== Терминологија ==
[[
{{legend|#550000|Већинска вероисповест (више од 75%)}}
{{legend|#d40000|Најзначајнија вероисповест (50–75%)}}
Ред 24:
== Историја ==
[[
{{main|Халкидонски сабор}}
До одвајања ових цркава од васљенског Православља дошло је након [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]], који је одржан 451. године и [[Халкидон]]у.{{sfn|Meyendorff|1989|p=}} Повод расколу била су христолошка неслагања о [[Христ]]овим природама. Сабор је одбацио [[монофизитизам|монофизитско]] учење по којем је у Христу постојала само једна природа и [[анатема|анатемисао]] је [[Евтихије|Евтихија]], главног заступника монофизитизма. У исто време, сабор је потврдио правоверно [[диофизитизам|диофизитско]] учење по којем су у Христу присутне две природе - божанска и људска, обједињене у једној личности и [[ипостас]]и. Међутим, према схватању многих представника александријске цркве, који су се позивали на поједине ставове тада већ упокојеног [[Кирило Александријски|Кирила Александријског]],{{sfn|Пападопулос|2000|p=74-82}} диофизитско учење о две природе је превише личило на [[несторијанство]], које је било осуђено још на [[Трећи васељенски сабор|Трећем васељенском сабору]] у [[Ефез]]у (431). Иако је саборска већина учинила знатне напоре у циљу постизања јединства, до споразума није дошло. Наиме, на сабору у Халкидону је морало бити решавано и питање ранијег неканонског поступања скупине предвођене [[Диоскор Александријски|Диоскором Александријским]], који је такође био осуђен, што је довело до продубљивања јаза међу учесницима сабора. Непомирљива становишта обеју страна, условљена христолошким и терминолошким разликама, као и личним суревњивостима, довела су до коначног размимоилажења, а потом и до раскола. У годинама након сабора, уследили су спорови и сукоби у многим црквама на истоку, од Александрије до Антиохије, а поделе на присталице и противнике халкидонске христологије су временом, након неколико неусешних покушаја помирења, прерасле у потпуни раскол и стварање одвојених цркава.{{sfn|Meyendorff|1989|p=}}
== Заједница оријенталних православних цркава ==
[[
Од 15. до 21. фебруара [[1965]]. године сусрели су се у Адис Абеби по први пут поглавари свих оријентално-православних цркава. На том су сусрету ове цркве одлучиле оснажити међусобну сарадњу и установити за то и одговарајуће установе.
Ред 39:
* [[Коптска оријентално-православна црква]], са седиштем у [[Александрија|Александрији]]
* [[Маланкарска оријентално-православна црква]], у јужној [[Индија|Индији]]
* [[Сиријска оријентално-православна црква]], са номиналним седиштем у [[Антиохија|Антиохији]] и стварним седиштем у [[Дамаск
== Оријентално-православне цркве и васељенска Православна црква ==
[[
Велика искушења и тешка страдања која су задесила све хришћанске заједнице током потоњег периода арапске и турске власти, временом су довела до другачијег сагледавања христолошких спорова, који су у историјској перспективи били препознати као један од главних узрочника унутрашњег слабљења свих хришћанских заједница на истоку. Током 20. века, дошло је обнове теолошког дијалога између представника оријентално-православних цркава и представника васељенског Православља, са нагласком на тражењу обострано прихватљивих теолошких решења. Као основа за успостављање дијалога, послужила је заједничка правоверна пнеуматологија, која је на обема странама била очувана у изворном облику, будући да ни једна од ових цркава никада није прихватила [[филиоквистичка јерес|филиоквистичку јерес]], нити било коју другу хулу на [[Свети Дух|Светога Духа]].
|