Костур (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
Костурско подручје је пало под [[османско царство|отоманску власт]] 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели [[Турци]] и [[Јевреји]], а у околним селима највише [[Македонци]]. Прадеда [[Скендербег]]а [[Константин Кастриот]] је владао и Костуром и по неким тврдњама се зато и презивају Касториоти или касније Кастриоти, од Кастрорије, Костура. Пјетро Кјара и српски летописац Троношки тврде да се Кастриоте тако зову због града Костура, Касторије. Кјара наводи да је видео испод портрета Скендербега у Фиренци натпис Касториота, а не Кастриота. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 498. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
У месту је било [[Срби|Срба]] због чије деце је радила српска народна школа од 1864. године, али је након престанка рада њен рад дефинитивно стао.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Помиње се у месту 1899. године српска књижарница у којој се могао купити српски календар "Голуб", који је издавала штампарија А. Зелића синови у Цариграду.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> [[Спиридон Гопчевић]] наводи податак да су сва села поред обала костурског језера насељена Србима. Они за себе кажу да су Бугари (под утицајем бугарске пропаганде) али за разлику од Бугара славе крсне славе, кажу ''ја'', а не ''аз'' и немају члана, граматика за костурско наречје је иста као за српски књижевни језик. Користили су гласове ћ, ђ, џ, љ, њ. <ref>{{Cite book|last=Гопчевић |first= Спиридон |authorlink= |title= Стара Србија и Македонија, pp. 136., 137. |year= 1890|url=https://www.scribd.com/document/88402383/Spiridon-Gop%C4%8Devi%C4%87-Stara-Srbija-i-Makedonija |publisher= |location= Београд |id= }}</ref>
Тек од [[1912]]. године град припада савременој [[Грчка|Грчкој]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчко-турског рата]] исељено је [[Турци|турско]] становништво. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у логорима нестало је [[Јевреји|јеврејско]], да би током [[Грчки грађански рат|Грчког грађанског рата]] била и исељена и већина [[Македонци|Македонаца]]. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно [[Грци|грчки]]. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.
| |||