Костур (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + |
|||
Ред 8:
| периферија = [[Периферија Западна Македонија|Западна Македонија]]
| округ = [[Костур (округ)|Костур]]
| површина
| становништво
| извор_становништво
| година_становништво = 2011
| густина
| агломерација
| година_агломерација =
| површина = 57.3
Ред 22:
| поштански_код = 521 00
| позивни број = 24670
| регистарска_ознака =
}}
'''Костур''' ({{Грчки1|Καστοριά}} — Касторја) је [[главни град]] [[Костур (округ)|Костурског округа]], на [[запад]]у [[Периферија Западна Македонија|периферије Западна Македонија]]. Смештен је на полуострву истоименог [[Костурско језеро|језера]]. По подацима из [[2011]]. године број становника у општини је био 35.874<!--opstina-->.
Ред 44:
Костурско подручје је пало под [[османско царство|отоманску власт]] 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели [[Турци]] и [[Јевреји]], а у околним селима највише [[Македонци]]. Прадеда [[Скендербег]]а [[Константин Кастриот]] је владао и Костуром и по неким тврдњама се зато и презивају Касториоти или касније Кастриоти, од Кастрорије, Костура. Пјетро Кјара и српски летописац Троношки тврде да се Кастриоте тако зову због града Костура, Касторије. Кјара наводи да је видео испод портрета Скендербега у Фиренци натпис Касториота, а не Кастриота. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 498. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
У месту је било [[Срби|Срба]] због чије деце је радила српска народна школа од 1864. године, али је након престанка рада њен рад дефинитивно стао.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Помиње се у месту 1899. године српска књижарница у којој се могао купити српски календар "Голуб", који је издавала штампарија А. Зелића синови у Цариграду.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> [[Спиридон Гопчевић]] наводи податак да су сва села поред обала костурског језера насељена Србима.
Тек од [[1912]]. године град припада савременој [[Грчка|Грчкој]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчко-турског рата]] исељено је [[Турци|турско]] становништво. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у логорима нестало је [[Јевреји|јеврејско]], да би током [[Грчки грађански рат|Грчког грађанског рата]] била и исељена и већина [[Македонци|Македонаца]]. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно [[Грци|грчки]]. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.
== Становништво ==
Костур данас има око 20.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички [[Грци]], мада још постоји омања [[Македонци|македонска мањина]], без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:
| |||