Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis |
Нема описа измене |
||
Ред 116:
{{главни чланак|Стефан Драгутин}}
[[Датотека:Srem04-en.png|250px|мини|лево|Сремска краљевина]]
По доласку на власт, краљ Драгутин је својој мајци [[Јелена Анжујска|Јелени]] дао удеону кнежевину на управу. Јелена је добила Зету, [[Требиње]] и крајеве око Плава и Горњег Ибра, због чега је сину опростила збацивање оца са власти. Вероватно је и Драгутинов млађи брат [[Милутин Немањић|Милутин]] добио део земље на управу. Драгутинову владавину карактеришу добри односи са Дубровником са којим је његов отац био у сукобу. Драгутин је Дубровчанима издао повељу у којој се по први пут у изворима помињу [[властеличићи]] као ситна властела у српској држави. Као и његов отац, и Драгутин није био у добрим односима са Византијом. Пребег [[Котаница]] учествује у српском продору до Сера пљачкајући византијске покрајине. Међутим, сем ових мањих пограничних сукоба, већих борби са Византијом није било. Србија је приступила антивизантијској коалицији на челу са [[Карло I Анжујски|Карлом Анжујским]] формираној 1281. године у
Архиепископ [[Данило II (архиепископ српски)|Данило]] приказао је Драгутинов пад са коња под Јелечом као Божју казну за збацивање оца са престола. Драгутинова повреда била је тешка. Спречавала га је да за дуже време управља државом. Краљ је искористио пад са коња да абдицира у корист свога млађег брата Милутина. Прави разлог било је незадовољство властеле Драгутиновом проугарском политиком. Властела је желела рат са Византијом у коме би проширила своје територије. Драгутин је 1281. године предузео поход у коме је српска војска продрла до Сера. Међутим, властела је следеће године очекивала наставак рата, а повређени Драгутин није могао предводити војску. Поред Данила, о Драгутиновом паду сведоче и анонимни монах који је 1308. године саставио путопис у коме је описао стање у српској држави, као и византијски историчар [[Георгије Пахимер]]{{sfn|Лазаревић|1990|p=10}}.
| |||