Јосип Броз Тито — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje) |
м + |
||
Ред 49:
'''Јосип Броз Тито''' ([[Кумровец]], [[7. мај]] [[1892]] — [[Љубљана]], [[4. мај]] [[1980]]) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је вођа [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]], који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи.<ref name="JJR2013_OxfordPress">{{Cite book|author=Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=87}}</ref> За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству.<ref>{{harvnb|Bokovoy|Irvine|Lilly|1997|pp=36}}</ref> Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], поред [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлала Нехруа]], [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] и [[Сукарно|Ахмеда Сукарна]].<ref name="nonaligned-chief">{{harvnb|Willetts|1978|pp=}}</ref>
Био је [[Генерални секретар комунистичке партије|генерални секретар]] (касније председник председништва) [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (1939—1980). Током Другог светског рата је постао [[Списак председника влада Југославије|премијер]] (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и [[Председник Југославије|председник]] (касније [[доживотни председник]]; 1953—1980) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током [[Хладни рат|Хладног рата]], примио је око 98 страних одликовања, укључујући и [[Национални орден Легије части|Орден Легије части]].<ref>Martha L., 243. oldal</ref>
Јосип Броз је рођен у хрватско-словеначкој породици од оца [[Хрвати|Хрвата]] и мајке [[Словенци|Словенке]] у селу Кумровец, у [[Хрватска|Хрватској]] (тадашњој [[Аустроугарска|Аустроугарској]]). Када је регрутован, веома се истакао у војној служби и постао је најмлађи водник у Аустроугарској војсци у то време. Након што су га за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] тешко ранили и заробили [[Руси]], Броз је послат у радни логор на [[Урал (планина)|Уралу]]. Након чега је учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], а касније се прикључио и [[Црвена армија|Црвеној армији]] у [[Омск]]у. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]], где се прикључио [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ).<ref>Melissa Katherine Bokovoy, 36. oldal</ref>
Тито је био главни вођа [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|друге Југославије]], социјалистичке федерације која је постојала од 1943. до 1992. Упркос томе што је био један од оснивача [[Информбиро]]а, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у [[социјализам]] (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео [[Радничко самоуправљање|самоуправни систем]] који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земаље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година. Његова унутрашња политика укључује сузбијање националистичких осећања и промоцију „[[Братство и јединство|братства и јединства]]” шест југословенских народа. Након Титове смрти 1980. године, тензија између југословенских република се нагло повећала и 1991. године земља се распала у [[Распад Југославије|грађанском рату]].<ref name=Andjelic>{{cite book|last=Andjelic|first=Neven|title=Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy| publisher=Frank Cass|year=2003|page=36|isbn=071465485X}}</ref><ref name=Tierney>{{cite book|title=Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law|last=Tierney|first=Stephen|year=2000|publisher=Martinus Nijhoff Publishers|isbn=9041114009|page=17}}</ref>
== Биографија ==
Ред 70:
У децембру 1910. године се вратио кући{{sfn|Ridley|1994|p=54}} и почетком 1911. почео је да тражи посао прво у [[Љубљана|Љубљани]] затим [[Трст]]у, [[Кумровец|Кумровцу]] и [[Загреб]]у, где је радио на поправци бицикла, а овде се је и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911.{{sfn|Swain|2010|p=6}} После кратког периода рада у Љубљани,{{sfn|Ridley|1994|p=54}} у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у [[Камник]]у у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у [[Ченков]] у [[Чешка|Чешкој]]. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени месне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере.{{sfn|Ridley|1994|p=55}} Вођен радозналошћу, Броз се сели у [[Плзењ]] где је накратко запослен у фабрици [[Шкода Ауто|Шкода]], а затим је отпутовао у [[Минхен]]. Такође је једно време радио у фабрици аутомобила [[Мерцедес-Бенц]] у [[Манхајм]]у. До октобра 1912. године је стигао у [[Беч]], где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у [[Винер Нојштат]]у, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле.{{sfn|Ridley|1994|p=55—56}} У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес{{sfn|Vinterhalter|1972|p=55}}{{sfn|Swain|2010|p=6—7}} и током овог периода је делимично научио [[немачки језик]].{{sfn|West|1995|p=33}}
Што се тиче знања језика, Тито је тврдио да говори [[Српскохрватски језик|српско-хрватски]], немачки, [[Руски језик|руски]] и помало [[Енглески језик|енглески]].<ref>{{cite journal|journal=Socialist Thought and Practice| title = Socialist Thought and Practice| volume = 11—12}}</ref> Док на пример, Владимир Дедијер наводи 1953. да Тито говори „српско-хрватски ... руски, [[Чешки језик|чешки]], словеначки... немачки (са бечким акцентом)... разуме и чита [[Француски језик|француски]] и [[Италијански језик|италијански]]... и такође говори и [[Киргиски језик|киргиски]]”.{{sfn|Dedijer|1953|p=4133}}
==== Породично стабло Јосипа Броза ====
| |||