Фриман Дајсон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Квантна физика и прости бројеви |
||
Ред 52:
=== Дајсонове серије ===
Дајсонове серије, формално итеративно решење експлицитно временски зависне [[Šredingerova jednačina|Шредингерове једначине]], и одговарајући временски оператор θ, ентитет од основног значаја у [[Математичка формулација квантне механике|математичкој формулацији квантне механике]], именовани су по Дајсону.
=== Квантна физика и прости бројеви ===▼
Дајсон и [[Хју Монтгомери]], заједно су открили занимљиву повезаност квантне физике и [[Монтговеријева претпоставка о нулама Зета функције|Монтговеријеве претпоставке о нулама Зета функције]]. Прости бројеви 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19... описани су [[Риманова зета-функција|Римановом Зета функцијом]]. Дајсон је пре тога описао квантну физику базирану на низовима насумичних бројева. Монтгомери и Дајсон су открили да су сопствене вредности ових матрица расподељене у складу са Монтгомеријевом претпоставком о нетривијалним нулама Зета функције.<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=1962-11-01|title=A Brownian-Motion Model for the Eigenvalues of a Random Matrix|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1962JMP.....3.1191D|journal=Journal of Mathematical Physics|volume=3|pages=1191–1198|doi=10.1063/1.1703862|issn=1527-2427}}</ref> Ендру Одлички је потврдио претпоставку помоћу компјутера, користећи Одличко-Шонагов алгоритам да израчуна вишеструке нуле. Дајсон је препознао ову повезаност захваљујући питању о теорији бројева, које му је Монтгомери једном поставио. Дајсон је објавио резултате 1947. године у теорији бројева, док је његов колега на Тринити колеџу, у Кембриџу, успрео да разуме Монтгомеријево питање. Да Монтгомери те недеље није посетио Институт за напредне студије, ова веза можда не би била откривена.▼
У природи постоје једнодимензионална, двадимензионална и тридимензионална квазикристала. Математичари дефинишу квазикристал као скуп дискретних тачака чија је Фуријеова трансформација такође представља скуп дискретних тачака. Одличко је извршио обимне прорачуне Фуријеове трансформације нетривијалних нула Зета функције, и дошао је до закључка да оне формирају једнодимензионални квазикристал. То заправо следи из Риманове хипотезе.
== Ставови ==
Линија 87 ⟶ 92:
Члан је академског саветодавног савета [[Фондација за политику глобалног загревања|Фондације за политику глобалног загревања]], истраживачког центра за климатске скептике којим председава [[Најџел Лоусон]].<ref>{{Cite web|url=http://www.thegwpf.org/who-we-are/academic-advisory-council/|title=Academic Advisory Council {{!}} The Global Warming Policy Foundation (GWPF)|website=www.thegwpf.org|access-date=2019-03-16}}</ref>
▲=== Квантна физика и прости бројеви ===
▲Дајсон и [[Хју Монтгомери]], заједно су открили занимљиву повезаност квантне физике и [[Монтговеријева претпоставка о нулама Зета функције|Монтговеријеве претпоставке о нулама Зета функције]]. Прости бројеви 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19... описани су [[Риманова зета-функција|Римановом Зета функцијом]]. Дајсон је пре тога описао квантну физику базирану на низовима насумичних бројева. Монтгомери и Дајсон су открили да су сопствене вредности ових матрица расподељене у складу са Монтгомеријевом претпоставком о нетривијалним нулама Зета функције.<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=1962-11-01|title=A Brownian-Motion Model for the Eigenvalues of a Random Matrix|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1962JMP.....3.1191D|journal=Journal of Mathematical Physics|volume=3|pages=1191–1198|doi=10.1063/1.1703862|issn=1527-2427}}</ref> Ендру Одлички
== Признања и награде ==
| |||