Википедија

Славонска војна крајина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 11:
Током прве половине 16. века, након освајања јужноугарских жупанија [[Сремска жупанија|Сремске]], [[Вуковска жупанија|Вуковске]] и [[Пожешка жупанија|Пожешке]], турско напредовање према западу је настављено освајањем делова тадашње [[Бановина Славонија|Бановине Славоније]]. Како би зауставила турско напредовање, [[Хабзбуршка монархија]] је у областима тадашње ''Горње Славоније'' успоставила војно-управну област, која је организована као [[Вараждински генералат]]. Устројство ове крајишке области је почивало на војној служби слободних граничара, који су највећим делом били православни [[Срби]].{{sfn|Грујић|1909|p=}}
 
У одговор на учестале Османлијске пљачкашке походе, [[Хрватски сабор]], који се 15. маја 1574. састао у [[Загреб]]у, створио је закључак, да се имају саградити 2 нове тврђаве: једна код [[Топуско]]га на ријеци [[Глина (река)|Глини]], а друга код [[Брест (Ланишће)|Бреста]], где Турци обичавају прелазити ријеку [[Купа (река)|Купу]]. Још ће у јужној Хрватској поправити тврђаве: [[Слуњ]], [[Турањ]], [[Тоуњ]] и Херендић, а у сјеверној Хрватској тврђаве: [[Расиња|Расињу]], [[Градец]] и [[Врбовец]]. На трошак читаве Хрватске издржаваће се одсада нова војска: 240 харамија. Под заповједништвом подбана бранит ће 200 хара­мија тврђе и пријелазе код ријеке Купе, где се тако развила покупска или [[Банија|банска Крајина]]. Других 40 харамија служит ће као први оружници, да Хрватску бране од [[Власи|Влаха]], који су као турски »[[мартолози]]« хватали дјецу у Загорју. Зато ће 20 харамија чувати пријелазе на [[Медведница|Загребачкој гори]], а других 20 на [[Очура|Очури]]. За издржавање харамија плаћат ће се у Хрватској даћа »димница«, и то форинт од свакога димњака.<ref>{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Juraj_Draskovi%C4%87|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Juraj Drasković – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|accessdate=16. 011. 2019}}</ref>
 
{{Утврђења Хрватске и Славонске војне крајине око 1579. године}}
 
Цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф]] је 25. фебруара 1578. своме стрицу Карлу повјерио потпуну управу [[Војна крајина|војне Крајине]] у Хрватској и Сла­вонији. У то име краљ препушта њему све порезе, што их је до сада добијао из [[Крањска|Крањске]], [[Војводина Штајерска|Штајерске]] и [[Корушка|Корушке]]. Ове приходе нека Карло употријеби за издржавање војске, која ће Крајину и споменуте земље бранити од Ту­рака. Краљ још обећава, да ће у ту сврху доприносити и Њемачка. Карло добија право, да у штајерском [[Грац]]у уреди »ратно вијеће«, у које ће Крањска и Корушка бирати по 2, а Штајерска 3 члана. Све генерале, ка­петане и друге официре на Крајини може Карло именовати сам, након што је о тому обавијестио краља. »У погледу војних послова има се надвојводи Карлу у наше име покоравати такођер бан Хрватске и Славоније са чита­вом њему подређеном војском, затим сталежи истих земаља, те пучки устанак у Хрватској и Славонији.«<ref name=":0">{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Krsto_Ungnad|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Krsto Ungnad – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|accessdate=16. 011. 2019}}</ref>
 
Ове краљеве одлуке услиједише прије, него ли је своје вијећање за­вршио сабор Карлових насљедних земаља, који се од 1. јануара до 1. марта 1578. састао у [[Брук на Мури|Бруку на Мури]]. Тамо је 45 заступника из [[Војводина Штајерска|Штајерске]], [[Корушка|Корушке]] и [[Крањска|Крањ­ске]] (којој се прибрајаху [[Горица (округ)|Горица]], [[Трст]], [[Истра]] и [[Ријека (град)|Ријека]]) преко 2 мјесеца расправљало о томе, како да се турска сила заустави на Крајини; јер про­падне ли Крајина, Турци ће проваљивати у Крањску, Штајерску и Корушку. Сабор је одлучио, да ће споменуте земље доприносити знатне жртве за опстанак Крајине. Јужно од Купе и Саве (у тзв. [[Хрватска крајина|хрватској Крајини]]) уздржават ће се трошком од 160.848 форинти годишње 2.435 војника, и то: 500 хусара, 300 [[Коњица#Аркебузири|аркебузира]] (коњаника с пушком), 320 њемачких пјешака, те 1315 хара­мија, тј. пјешака обучених у хрватско сељачко одијело. У сјеверној или [[Славонска војна крајина|славонској Крајини]] трошит ће се годишње 152.496 форинти за издржавање 2.700 војника, од тога: 400 хусара, 200 аркебузира, 350 њемачких пјешака и 1750 харамија. Још је споменути сабор одредио 420.000 форинти у ту сврху, да се у хрватској Крајини поправе неке тврђаве и да се сагради нова јака тврђава, која ће моћи сузбијати навале турске. Градња је започела 13. јула 1579, када су у темељ ставили 900 турских глава. (Ови Турци погинуше почетком априла г. 1578. пригодом јуришања на Дубовац.) Хрватски су кметови по одлуци хрватског Сабора радили бесплатно (кулуком), о својој храни, и градња је брзо напредовала. Већ 2. септембра бијаше већи део бедема изграђен, а 4. октобра уселио се врховни капетан (потпуковник) Иван Ференбергер у готову тврђаву, која је по надв. Карлу добила име [[Карловац]] (њемачки »Karlstadt«).<ref name=":0" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Славонска_војна_крајина”