Геца Кон — разлика између измена

{{Биографија

}}

'''Геца Кон''' ([[Чонград]], [[Хабзбуршка монархија]], [[2. август]] [[1873]] — [[Краљевина Југославија]], [[1941]]) је био српски књижар и издавач.

Рођен је 2. августа 1873. у [[Чонград]]у, у мађарском делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], од оца [[рабин]]а Бернарда Кона и мајке Лујзе, у познатој [[Ашкенази|ашкенаској]] породици. Након његовог рођења породица се сели у [[Земун]], где Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], али [[1889]]. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године [[1894]]. враћа се у [[Нови Сад]] и ради као пословођа у књижари [[Арсо Пајевић|Арсе Пајевића]].

 

Године [[1901]]. постаје српски држављанин и у [[Београд]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.

 

Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке: Елвиру, удату за трговца санитетским материјалом Фрању Баха, и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.

 

 

 

Године [[1934]]. обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''. Највећу издавачку продукцију остварио је у периоду између [[1930]]. и [[1940]]. године, објављујући преко 200 наслова у току једне године. [[1935]]. године, Конова књижара била је на првом месту у Београду по броју издања, међу којима су најзаступљенији били уџбеници.

 

 

Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца кроз библиотеке "''Наша књига''", "''Златна књига''", "''Српски народ у 19. веку''", као и кроз оне везане за школску лектиру. О његовом доброчинству сведочи и књижевник [[Божидар Ковачевић]]: "''Од своје зараде он је више него ико помагао домаћу књижевност. Писцима чије књиге нису најбоље ишле давао је пристојне хонораре, као и сиромашним, да би могли несметано, ослобађајући се напорног новинарског рада, да остваре замишљена књижевна дела (...) Песнику [[Драгољуб Филиповоћ|Драгољубу Филиповићу]] за патриотску збирку "Косовски божури", Кон је неколико пута платио хонорар да би га материјално помогао јер је, стварно, живео у великој оскудици''".

Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у [[Беч]]у.

 

Издавачку кућу је [[1942]]. преузело немачко предузеће ''Југоисток'' (''-{Südost}-''), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, [[14. децембар|14. децембра]] [[1944]]. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће ''[[Просвета (издавачко предузеће)|Просвета]]''.