Преисторија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: TurTur (životinja)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 93:
 
<center><gallery>
СликаДатотека:Sword bronze age (2nd version).jpg|Мач из бронзаног доба
СликаДатотека:Gold vase.JPG|Златна ваза из око 1500. године п. н. е.
СликаДатотека:Magdalenenberg collier.jpg|Халштатска огрлица
СликаДатотека:Linsenflasche Matzhausen.jpg|Латенска керамика
</gallery></center>
{{-}}
Ред 111:
<center><div style="float:center; margin: 3-{mm}-; padding: 1-{mm}-; width: 650px; border: 1px solid;">
<gallery>
СликаДатотека:Pierre_taillée_Melka_Kunture_Éthiopie_fond.jpg|<center><small> Олдувајски чопер из северне Африке</small></center>
|<center><small> Бифацијално ашелско оруђе из северне Африке</small></center>
СликаДатотека:Ateriense punta.png|<center><small> Шиљак типа Атериен</small></center>
СликаДатотека:Jebel-Irhoud.png|<center><small> Лобања неандерталца из Марока</small></center>
</gallery>Палеолит у северној Африци</div></center>
 
Ред 123:
 
'''[[Шателперон култура]]''', прелаз између мустеријера и млађег палеолита (3.500 година). За ову културу су карактеристични једноставни издужени стругачи, благо заобљени ножеви са ретушом на једној ивици.
[[Датотека:Остаци мамута.jpg|десно|мини|300п|Остаци [[мамут]]а - степског слона (-{Mammuthus trogontherii}- ) у Природњачком музеју на [[Калемегдан]]у, у
[[Београд]]у (пронађени [[1996]]. године у [[Кикинда|Кикинди]])]]
'''[[Граветијен]]''', (назив је добила по Ла Гравету у Дордоњи). Датира из 25.000. године п. н. е. Карактеристична су мала сечива и шиљци, палеолитске венере од камена, слоноваче, глине... Чувени локалитет је [[Вилендорф]] у [[Аустрија|Аустрији]] где је пронађена [[Вилендорфска Венера]].
Ред 167:
 
<center><gallery>
СликаДатотека:Bifaz en mano.jpg|Бифацијални [[артефакт]]
СликаДатотека:Chopping tool.gif|Чопери
СликаДатотека:African LSA Biface.jpg|Бифацијално оруђе
</gallery></center>
{{-}}
Ред 178:
'''Стругач''' је [[одбитак (археологија)|одбитак]] или сечиво које је најчешће ретуширано трансферзално дубоким и издигнутим [[ретуш]]ем. Угао ретуша у односу на површину са које је извршено ретуширање је већи од 60 степени. На основу морфолошких карактеристика деле се на: стругаче на сечивима, стругаче на одбицима, пљоснате, дебеле (чунасте).
На основу облика радне ивице:
лучне, шиљате,
њушкасте, раменасте,
шиљате,
ноктасте и кружне.
њушкасте,
раменасте,
ноктасте и
кружне.
 
'''[[Длето]]''' је уска алатка са кратким сечивом, која је служила за тесање или клиновање. Првобитно је била од камена а потом од [[бакар|бакра]], [[бронза|бронзе]] и [[гвожђе|гвожђа]]. Палеолитска [[кремен]]а длета формирана су помоћу једног или више удара, уздужно одстрањује део ивице одбитка или сечива. Тако настаје и тзв. одбитак длета. Длета су карактеристична за горњи палеолит и млађе периоде.
Линија 190 ⟶ 187:
* длета на прелому счива или одбитка
* длета на ретушираној ивици
* диедарска длета Зависно од тога колико их је формирано на 1 одбитку деле се на: једнострана, двострана и висестрана.
* диедарска длета
Зависно од тога колико их је формирано на 1 одбитку деле се на: једнострана, двострана и висестрана.
По броју негатива који полазе од исте платформе деле се на: једнострука, двострука и вишеструка.
Према оријентацији негатива на одбитку деле се на: латерална итрансферзална.
Линија 267 ⟶ 263:
 
<center><gallery>
СликаДатотека:Coloborhynchus_piscator_jconway.jpg|Птеросаурус
СликаДатотека:Allosaurus skull SDNHM.jpg|Лобања алосауруса
СликаДатотека:Brontosaurus.jpg|Бронтосаурус Датотека:Diplodocus skeleton, incl tail NHM.JPG|Скелет диплодокуса
СликаДатотека:Bałtów Park Jurajski 001.jpg|Модел стегосауруса
Слика:Diplodocus skeleton, incl tail NHM.JPG|Скелет диплодокуса
СликаДатотека:Trex edited.jpg|Тираносаурус
Слика:Bałtów Park Jurajski 001.jpg|Модел стегосауруса
СликаДатотека:Saurier2.jpg|Модел тираносауруса
Слика:Trex edited.jpg|Тираносаурус
Слика:Saurier2.jpg|Модел тираносауруса
</gallery></center>
[[Тираносаурус]]и (име значи „гуштер-тиранин“) су се појавили у доба креде и „владали“ су Земљом све до нестанка [[диносауруси|диносауруса]]. Били су дугачки око 15 метара, а у усправном ставу су достизали и преко 6 метара. Били су изузетно крволочни месождери.
Линија 284 ⟶ 279:
 
<center><gallery>
СликаДатотека:Helladotherium.jpg|Скелет неогенског преживара
СликаДатотека:Dinotherium giganteum head and jaw.jpg|Глава и горња вилица динотеријума
СликаДатотека:Elephas primigenius.jpg|Скелет мамута
СликаДатотека:Rhinoceros pachygnatus.jpg|Скелет миоценског носорога
</gallery></center>
{{-}}
Линија 329 ⟶ 324:
 
<center><gallery>
СликаДатотека:Homo habilis-KNM ER 1813.jpg|Остаци лобање Хомо Хабилиса
СликаДатотека:Homo erectus tautavelensis.jpg|Остаци лобање Хомо Еректуса
СликаДатотека:Homo sapiens neanderthalensis.jpg|Остаци лобање Неандерталца
</gallery></center>
 
Линија 362 ⟶ 357:
 
=== Хомо сапиенс сапиенс ===
[[Датотека:Cro-Magnon-male-skull.png|мини|десно|200п|Лобања [[кромањонац|кромањонца]]]]
* старост - 35.000. година
* висина тела - 150-200 -{cm}-
Линија 393 ⟶ 388:
<center>
<gallery>
СликаДатотека:Lascaux2.jpg|Пећина Ласко (Француска)
СликаДатотека:Techo de Altamira (replica)-Museo Arqueológico Nacional.jpg|Слике у пећини Алтамира (Шпанија)
</gallery>
</center>
Линија 407 ⟶ 402:
Док се преисторијом бави [[археологија]], [[историја]] објашњава и описује развој људског друштва у прошлости, на основу проучавања историјских извора (поузданих доказа).
 
Почетком историје сматра се појава прве [[писмо|писмености]], када се јавља и тежња да се забележе догађаји из прошлости. Најстарије податке забележили су стари народи: [[Сумер]]ци, [[Вавилон]]ци, [[Стари Египат|Египћани]] и др. на каменим, глиненим, бакарним плочама или [[папирус]]у. Систематско бележење хронолошким редом започели су стари [[Античка Грчка|Грци]] и [[Антички Рим|РимРимљани]]љани, као саставни део [[календар]]а. Када је грађа постала опширнија, почела је да се издваја у [[хроника|хронике]].<ref>Просветина енциклопедија, 1. том, Просвета, Београд. (1986). pp. 924.</ref>
 
Најчешћа периодизација историје је:
Линија 447 ⟶ 442:
* Преисторија југословенских земаља, 1-5, Сарајево, 1979-1986
* {{Cite book|ref=harv|last=Harding|first=Anthony|title=European societies in the Bronze age|year=2000|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-36477-5||pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gimbutas|first=Marija|title=Bronze Age Cultures in Central and Eastern Europe|year=1965|publisher=Walter de Gruyter & Co|location=The Hauge|url=https://archive.org/details/gimbutas_m_bronze_age_cultures_in_central_and_eastern_europe|accessdate=10. 044. 2017}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавела|first=Бранко|title=Праисторијска археологија|year=1982|publisher=Научна књига|location=Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Whittle|first=Alasdair|title=Europe in the Neolithic|year=1996|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-44476-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Ивор|last2=Караванић|first2=Ивор|last3=Бален|first3=Жакулиен|title=Одисеја човјечанства - развој човјека и материјална култура старијег каменог доба|year=2005|publisher=Археолошки музеј у Загребу|location=Загреб|isbn=978-953-6789-19-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Лепенски вир - водич кроз културу|publisher=Народни музеј у Београду|location=Београд|isbn=978-86-7269-134-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Михаиловић|first=Душан|title=Палеолит на централном Балкану - културне промене и популациона кретања|year=2014|publisher=Српско археолошко друштво|location=Београд|isbn=978-86-913229-8-4|url=http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2015/05/Dusan-Mihailovic-Paleolit-na-centralnom-Balkanu.pdf|accessdate=11. 044. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170411141121/http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2015/05/Dusan-Mihailovic-Paleolit-na-centralnom-Balkanu.pdf|archive-date=11. 044. 2017|dead-url=yes}}
 
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Историја}}