Епископ пакрачки Никанор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Бот: аутоматски замењен текст (-пријевод +превод, П2010, т.8) |
||
Ред 29:
У књижевности се јавио [[1836]]; у почетку се потписивао крштеним именом, а кад се с таким потписом јави у [[Људевит Гај|Гајевој]] „[[Даница (лист)|Даници]]" још један поета — он свом личном имену додаде и народно : Срб-Милутин.
Почео је писати патриотске и сентименталне песме, које су се већ пре [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] истицале чистотом језика и народним духом. Његове су се песме певале као народне прво по Барањи а потом и српству, попут: "Луло моја разбрибриго моја" или "Белкина кућа на крају".<ref>"Застава", Нови Сад 1887. године</ref> Педесетих година, под разним потписима, штампао је пригодне и алегоричне песме против бечког [[апсолутизам|апсолутизма]]. Године [[1861]]. издао је [[еп]]ски, побожно-[[патриотизам|патриотски]] спев [[Свети Сава|Свети Сава Немањић]], [[1852]]. у ''Приметбама'' оштро је устао против [[Вук Стефановић Караџић|Вуковог]]
Тако је [[1885]]. издао у [[Нови Сад|Новом Саду]]: '''Увод у тумачење Св. Писма''' и '''Из живота светих угодника, божјих'''.
Још [[1882]]. издао је у Новом Саду два
После његове смрти (1904), објављена је његова '''Аутобиографија''', која је занимљива и читка, а, има знатне вриједности за поближе познавање прилика, народних борба и људи из његова времена. Као црквени говорник он заузима прво место поред [[Теофан Живковић|Теофана Живковића]] и [[Патријарх српски Герман (Анђелић)|Германа Анђелића]]. Беседе му је издао [[Димитрије Руварац|Д. Руварац]] [[1892]]. године.
|