Википедија

Угарит — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
.
Ред 69:
}}
 
'''Угарит''' (модерно налазиште '''Рас Шамра''' رأس شمرة;<ref>Sometimes written "Ras Shamrah"; {{lang-ar|رأس شمرة}}, literally "Cape Fennel"). See [https://books.google.com/books?id=t9LHVdWLc7gC&pg=PA293#v=onepage&q=%22Ras%20shamra%22&f=false].</ref> што значи „врх дивљег [[анис]]а“ на [[арапски језик|арапском]]) био је древни лучки град, смештен на [[Средоземно море|медитеранској]] обали данашње [[Сирија|Сирије]] неколико километара северно од савременог града [[Латакија|Латакије]]. Угарит је плаћао данак [[Стари Египат|Египту]] и одржавао трговачке и дипломатске односе с [[Кипар|Кипром]], што је документовано у архивама пронађеним на налазишту и потврђено остацима [[Микенска Грчка|микенске]] и кипарске грнчарије. Град је био на свом врхунцу од око [[1450. п. н. е.]] до [[1200. п. н. е.]].
 
== Историја ==
Ред 76:
Први познати владар Угарита био је [[Амиштамру I]] који је живео у време египатског фараона [[Аменхотеп III|Аменофиса III]] (половина 14. века п. н. е.). О његовом наследнику, [[Никмаду II]], зна се много више. Односи са [[Осамнаеста египатска династија|Египтом]] били су пријатељски. Угарит је у време владавине овог краља погодио земљотрес који је уништио луку и пола града. Опоравак је, међутим, био брз. У време владавине [[Шупилулијума I|Шупилулијуме]], Угарит је био вазална [[Хетитско царство|хетитска]] држава. Захваљујући томе, Угарит се проширио ка југу на рачун територија неких хетитских непријатеља. Држава је била потпуно окружена Хетитским царством. Међутим, Хетитима је Угарит био кориснији као вазал који је плаћао висок данак. Данком се Угарит ослободио војне обавезе према хетитском цару.
 
[[Датотека:Boar rhyton Louvre AO18521.jpg|мини|леводесно|[[Ритон]] пронађен у Угариту]]
Владавина [[Никмепин]]а (1310-1260) једна је од најдужих и најбоље документованих угаритских владавина. На престо га је поставио хетитски краљ [[Муришилиш II|Муришилиш -{II}-]]. Никмепин је владао око 50 година. Током његове владавине Угарит губи контролу над Шијаном, вазалном угаритском државом коју преузимају Хетити. Последњи угаритски владар био је [[Амурапи]]. Амурапи је вероватно узурпирао краљевску власт користећи се кризом у коју је запало Хетитско царство (око 1200. године п. н. е.). Угарит трпи нападе гусара. Једна од гусарских група, Шикале, може се повезати са „[[Народи са мора|народима са мора]]“. Само неколико година након напада Шикала, палата и лука Угарита лежале су у рушевинама.▼
 
== Уништење ==
▲Владавина [[Никмепин]]а (1310-1260) једна је од најдужих и најбоље документованих угаритских владавина. На престо га је поставио хетитски краљ [[Муришилиш II]]. Никмепин је владао око 50 година. Током његове владавине Угарит губи контролу над Шијаном, вазалном угаритском државом коју преузимају Хетити. Последњи угаритски владар био је [[Амурапи]]. Амурапи је вероватно узурпирао краљевску власт користећи се кризом у коју је запало Хетитско царство (око 1200. године п. н. е.). Угарит трпи нападе гусара. Једна од гусарских група, Шикале, може се повезати са „[[Народи са мора|народима са мора]]“. Само неколико година након напада Шикала, палата и лука Угарита лежале су у рушевинама.
 
Последњи краљ Угарита из бронзаног доба, [[Амурапи]], (око 1215. до 1180. година пне) био је савременик [[Хетити|Хетитског]] краља Супилулиума -{II}-. Тачни датуми његове владавине су непознати. Међутим, сачувано је краљево писмо<ref>{{cite book |title= Mysterious Lands |editor= David O'Connor |editor2= Stephen Quirke |date=2003 |url= http://books.google.hr/books?id=8FKBmX3Ua2wC&pg=PT223&lpg=PT223&dq=Hammurapi+letter+to+king+of+Alashiya&source=bl&ots=ANd5RBpz-T&sig=YInBBXpLlfhtpx4Vj3Lv0DuFTVQ&hl=hr&sa=X&ei=vtNTUrPvAaiK4AT5ooDADw&ved=0CDMQ6AEwAQ#v=onepage&q=Hammurapi%20letter%20to%20king%20of%20Alashiya&f=false}} </ref> у којем Амурапи наглашава озбиљност кризе с којима се суочавају многе блискоисточне државе од инвазије [[морски народи|морских народа]]. Амурапи моли помоћ краља Алашије, наглашавајући очајну ситуацију с којом је Угарит суочен:
{{цитат3|Мој оче, ево, дошли су непријатељски бродови (овде); (?) Моји градови су спаљени, и они су починили зверства у мојој земљи. Зар мој отац не зна да су све моје трупе и бојна кола (?) у земљи Хатита, а сви моји су бродови у земљи [[Lukka lands|Лука]]?... Стога, земља је препуштена самој себи. Нека мој отац зна: да је седам непријатељских бродова који су дошли овде нанело много штете.<ref>Jean Nougaryol et al. (1968) Ugaritica V: 87–90 no.24 </ref>}}
Нажалост по Угарит, помоћ није стигла, а град је спаљен до темеља крајем [[Бронзано доба|бронзаног доба]].
{{рут}}
By excavating the highest levels of the city's ruins, archaeologists can study various attributes of Ugaritic civilization just before their destruction, and compare artifacts with those of nearby cultures to help establish dates. Ugarit also contained many caches of cuneiform tablets, actual libraries that contained a wealth of information. The destruction levels of the ruin contained Late Helladic IIIB pottery ware, but no LH IIIC (see [[Mycenaean period]]). Therefore, the date of the destruction of Ugarit is important for the dating of the LH IIIC phase in [[mainland Greece]]. Since an Egyptian sword bearing the name of pharaoh [[Merneptah]] was found in the destruction levels, 1190 BCE was taken as the date for the beginning of the LH IIIC. A [[cuneiform]] tablet found in 1986 shows that Ugarit was destroyed after the death of Merneptah (1203 BCE). It is generally agreed that Ugarit had already been destroyed by the eighth year of [[Ramesses III]] (1178 BCE). Recent radiocarbon work indicates a destruction date between 1192 and 1190 BCE.<ref>[http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0020232 "The Sea Peoples, from Cuneiform Tablets to Carbon Dating."] Kaniewski D, Van Campo E, Van Lerberghe K, Boiy T, Vansteenhuyse K, et al., ''PLoS ONE'' 6(6), 2011</ref>
 
Води се расправа о томе да ли је Угарит био уништен пре или после [[Хатуша|Хатуше]], главног града [[Хетити|Хетитског царства]]. Уништењу је следило хетитско насељавање. Многе друге медитеранске културе биле су дубоко потресене управо у исто доба. Део немира је био узрокован инвазијом тајанствених [[Народи са мора|народа са мора]].
 
== Краљеви Угарита ==
{| class="wikitable"
|- bgcolor="#CCCCCC"
! Владар<ref name=baalcycle>{{cite book|last=Smith|first= Mark S.|title=The Ugaritic Baal Cycle: Volume I, Introduction with text, translation and commentary of KTU 1.1-1.2|year=1994|page=90|isbn=9789004099951}}</ref> !!Владавина!! Напомена
|-
| [[Амитамру I]] || 1350 ||
|-
| [[Никмаду II]] || || Савременик Шупилулијуме I
Линија 103 ⟶ 112:
|}
 
== Језик и књижевност ==
== Извори ==
=== Алфабет ===
* {{Cite book | ref = harv |last=Курт|first=Амели|authorlink=Амели Курт|title=Стари исток|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|year=2012|isbn=978-8617180872}}▼
 
Натписи у Угариту датирају настанак [[Ugaritski alfabet|угаритског писма]] око 1400 година пне: 30 слова, свако за припадајући звук, била су урезана на глиненим плочицама. Иако изгледа као [[клинасто писмо]], ово писмо није повезано са месопотамијским клинастим знаковима. Води се расправа о томе да је ли [[Феничанско писмо|фенички]] или угаритски алфабет настао раније. Иако писма показују малу или никакву формалну сличност, стандардни ред слова (сачуван у латиници као -{A, B, C, D,}- итд.) показује велике сличности између сва писма, сугерирајући да фенички и угаритско писмо нису били у потпуности неозисни изуми.<ref>[http://oi.uchicago.edu/pdf/saoc60.pdf Studies in ancient oriental civilization]</ref>
 
=== Угаритски језик ===
{{главни|Угаритски језик}}
 
[[Угаритски језик]] је забележен у текстовима из 14. до 12. века пне. Угаритски језик се обично класификује као северозападни [[Семитски језици|семитски језик]] и стога сродан међу осталима [[Хебрејски језик|хебрејском]], [[Арамејски језик|арамејском]] и [[Феничанско писмо|феничком]]. Његова граматичка својства су врло слична онима у класичном арапском и акадском. Поседовао је два рода (мушки и женски), три падежа за именице и придеве ([[номинатив]], [[акузатив]], и [[генитив]]); три броја (једнина, двојина и множина), а глаголске аспекте сличне онима у другим северозападним семитским језицима. Ред речи у угаритском језику је глагол-субјект-објект (-{VSO}-), поседовани-поседником (-{NG}-) (први елемент зависи од функције и други је увек у генитиву), и именица-придев (NA) (оба у истом падежу (тј. усклађени)).<ref> Stanislav Segert, A basic Grammar of the Ugaritic Language: with selected texts and glossary (1984) 1997. </ref>
 
=== Угаритска књижевност ===
 
Осим краљевске кореспонденције са суседним монархијама из бронзаног доба, угаритска књижевност са плочица пронађених у градским библиотекама обухвата митолошке текстове написане као поетске приче, писма, правни документи, као што су преписи земљишта, неколико међународних уговора и низ административних листа. Фрагменти неколико песничких дела су идентификовани као „Легенда о Керету”, „Легенда о Данелу”, прича о Балу и други фрагменти.<ref>Nick Wyatt. Religious texts from Ugarit, (1998) rev. ed 2002.</ref>
 
Откриће угаритских архива 1929. године било је је од великог значаја за библијску науку, будући да су ове архиве по први пут пружиле подробан опис [[ханан]]ских верских уверења, у раздобљу непосредно пре израелског насељавања. Ови текстови показују значајне паралеле са библијском хебрејском књижевности, посебно у подручјима божанске слике и песничких фигура. Угаритска поезија има многе елементе касније пронађене у хебрејској поезији: паралелизми, метрички облици, и ритмови. Открића Угарита довела су до нових оцена хебрејске Библије као књижевног облика.
 
== Види још ==
* [[Угаритски алфабет]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
▲* {{Cite book | ref = harv |last=Курт|first=Амели|authorlink=Амели Курт|title=Стари исток|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|year=2012|isbn=978-8617180872}}
* ''Ugarit Forschungen'' (Neukirchen-Vluyn). UF-11 (1979) honors [[Claude Schaeffer]], with about 100 articles in 900 pages. pp 95, ff, "Comparative Graphemic Analysis of [[Akkadian language|Old Babylonian]] and Western Akkadian", ( i.e. Ugarit and [[Amarna letters|Amarna]] (letters), three others, [[Mari, Syria|Mari]], OB,Royal, OB,non-Royal letters). See above, in text.
* Bourdreuil, P. 1991. "Une bibliothèque au sud de la ville : Les textes de la 34e campagne (1973)". in ''Ras Shamra-Ougarit,'' 7 (Paris).
* [[André Caquot|Caquot, André]] & [[Maurice Sznycer|Sznycer, Maurice]]. ''Ugaritic Religion''. Iconography of Religions, Section XV: Mesopotamia and the Near East; Fascicle 8; Institute of Religious Iconography, State University Groningen; Leiden: E.J. Brill, 1980.
*[[Robert Drews|Drews, Robert]]. 1995. ''The End of the Bronze Age: Changes in Warfare and the Catastrophe ca. 1200 BC'' (Princeton University Press). {{ISBN|0-691-02591-6}}
* de Moor, Johannes C. ''The Seasonal Pattern in the Ugaritic Myth of Ba'lu, According to the Version of Ilimilku''. Alter Orient und Altes Testament, Band 16. Neukirchen&nbsp;– Vluyn: Verlag Butzon & Berker Kevelaer, Neukirchener Verlag des Erziehungsvereins, 1971
* Gibson, J.C.L., originally edited by G.R. Driver.'' Canaanite Myths and Legends''. Edinburgh: T. and T. Clark, Ltd., 1956, 1977.*K. Lawson and K. L. Younger Jr, "Ugarit at Seventy-Five," Eisenbrauns, 2007, {{ISBN|1-57506-143-0}}
* L'Heureux, Conrad E. ''Rank Among the Canaanite Gods: El, Ba'al, and the Repha'im''. Harvard Semitic Museum, Harvard Semitic Monographs No. 21, Missoula MT: Scholars Press, 1979.
*[[Eleazar M. Meletinskii|Meletinskii, E. M.]], 2000 [https://books.google.com/books?id=E5oa-sE8FzYC ''The Poetics of Myth'']
* Mullen, E. Theodore, Jr. ''The Assembly of the Gods: The Divine Council in Canaanite and Early Hebrew Literature''. Harvard Semitic Museum, Harvard Semitic Monographs No. 24, Cambridge, MA: Harvard Press, 1980/ Atlanta, GA: Scholars Press Reprint, 1986. (comparison of Ugaritic and Old Testament literature).
* Dennis Pardee,'' Ritual and Cult at Ugarit'', (Writings from the Ancient World), Society of Biblical Literature, 2002, {{ISBN|1-58983-026-1}}
*[[William M. Schniedewind]], [[Joel H. Hunt]], 2007. ''A primer on Ugaritic: language, culture, and literature'' {{ISBN|0-521-87933-7}} p.&nbsp;14.
* Smith, Mark S. ''The Ugaritic Baal Cycle: Volume 1. Introduction with Text, Translation and Commentary of KTU 1.1–1.2'', (Vetus Testamentum Supplements series, volume 55; Leiden: Brill, 1994).
* _____. ''The Ugaritic Baal Cycle: Volume 2. Introduction with Text, Translation and Commentary of KTU 1.3–1.4'', (Vetus Testament Supplement series, volume 114; Leiden: Brill, 2008). Co-authored with Wayne Pitard.
* Smith, Mark S., 2001. ''Untold Stories. The Bible and Ugaritic Studies in the Twentieth Century'' {{ISBN|1-56563-575-2}} Chapter 1: "Beginnings: 1928–1945"
* Tubb, Jonathan N. (1998), ''Canaanites'' (British Museum People of the Past).
* Wyatt, Nicolas (1998): ''Religious texts from Ugarit: the worlds of Ilimilku and his colleagues'', The Biblical Seminar, volume 53. Sheffield, England: Sheffield Academic Press, paperback, 500 pages.
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{CommonscatCommons category|Ugarit}}
{{Library resources box |lcheading=Ugarit (Extinct city)}}
* -{[http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1292/ Ugarit (Tell Shamra) 1999 application for UNESCO world heritage site]}-
* -{[http://www.ancient.eu/ugarit Ugarit - Ancient History Encyclopedia]}-
* -{[http://www.theology.edu/ugarbib.htm Ugarit and the Bible - Quartz Hill School of Theology]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080527171614/http://www2.div.ed.ac.uk/other/ugarit/home.htm The Edinburgh Ras Shamra project includes an introduction to the discovery of Ugarit.]}-
* -{[http://www.ras-shamra.ougarit.mom.fr/ Le Royaume d'Ougarit (in French)]}-
* -{[http://oi.uchicago.edu/research/pubs/nn/win02_pardee.html Dennis Pardee, Ugarit Ritual texts&nbsp;– Oriental Institute]}-
* -{[http://www.pbase.com/dosseman_syria/ugarit Pictures from 2009]}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Угарит]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Угарит”