Мајка Тереза — разлика између измена

м
Разне исправке
м (уклоњена категорија Албанци; додана категорија Албанци у Северној Македонији помоћу геџета HotCat)
м (Разне исправке)
| држава_смрти = {{застава|Индија}}
| женски_пол = да
|религија религија = [[Католик]]
| потпис = Signature of Mother Teresa.jpg
}}
'''Мајка Тереза''', рођена као '''Агнеса Гонџа Бојаџи''' ({{јез-алб|Agnesë Gonxhe Bojaxhiu}}; [[Скопље]], [[26. август]] [[1910]] — [[Колката|Калкута]], [[5. септембар]] [[1997]]), била је [[часна сестра]], рођена је у Скопљу y [[Албанци|албанској]]<ref>[http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pBroj=2252&stID=22721 Албанија прогласи национален празник и година на Мајка Тереза] {{Wayback|url=http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pBroj=2252&stID=22721 |date=20160921214737 }}, Приступљено 12. 4. 2013.</ref> [[католицизам|католичкој]] породици, која је основала ред [[Мисионарке милосрђа]] и добила [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]] [[1979]]. за свој хуманитарни рад. Мајка Тереза је водила центре за сиромашне, болесне, сирочиће и умируће [[Колката|Калкуте]].
Како су Мисионарке милосрђа расле под њеним вођством, оне су прошириле свој ред и у друге земље. Ред има 3.000 сестара и 500 браће у око 100 земаља света. До [[1970-их]] Мајка Тереза је постала позната у свету као хуманитарац и затупник сиромашних и беспомоћних, делимично захваљујући [[документарни филм|документарном филму]] и књизи „Нешто лепо за Бога“ [[Малколм Магериџ|Малколма Магериџа]].
 
Отац јој је Цинцар, а мајка Албанка. Мајка Тереза се изјашњавала да је ''„по крви“'' Албанка, по држављанству [[Индијци|Индијка]], а по вери католик. <ref name="spink">{{harvnb|Spink|1997|pp=16}}</ref><ref>[http://www.vatican.va/news_services/liturgy/saints/ns_lit_doc_20031019_madre-teresa_en.html Mother Teresa of Calcutta (1910-19971910—1997)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> [[Папа Јован Павле II]] ју је [[беатификација|беатификовао]] и дао јој титулу ''„Блажена Тереза од Калкуте“''. <ref>Associate Press, [https://web.archive.org/web/20060618172553/http://edition.cnn.com/2003/WORLD/europe/10/14/rome.teresa.ap/index.html "Full house for Mother Teresa ceremony"] [[October 14]], ([[2003]]; retrieved from [http://www.cnn.com CNN] on [[May 30]], [[2007]].</ref><ref>"Blessed Mother Teresa," in Encyclopædia Britannica (2007). Приступљено May 30, 2007, from [http://www.britannica.com/eb/article-9071751/Blessed-Mother-Teresa Encyclopædia Britannica Online], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
Поводом смрти на месту родне куће у [[Скопље|Скопљу]] је [[1997]]. откривена спомен плоча у коју је урезана њена чувена изрека: ''„Свет није гладан само хлеба, него још више љубави“''.
Бројни појединци, владе и организације величиле су Мајку Терезу; ипак њено дело се суочава и са бројним критикама. Критике укључују и оптужбе различитих појединаца, организација и група као што су нпр. [[Кристофер Хиченс]], [[Мајкл Паренти]], [[Аруп Чатерџи]], индијска организација [[Вишва Хинду Паришад]], протестујући против [[Прозелитизам|прозелитизма]] њене делатности укључујући и снажни став против абортуса, вера у духовну оправданост сиромаштва и наметљиво покрштавање оних који су на самрти. Медицински часописи су је такође критиковали због стандарда медицинске неге у њеним хосписима и болницама, изражавајући забринутост због начина којим су била трошена донирана новчана средства.
 
Крајем живота је Мајку Терезу у Западним медијима поред признања дочекала и критика. Новинар Кристофер Хиченс био је један од њених најактивнијих критичара. Он је био овлашћен да буде коаутор и наратор документарца о Мајки Терези — „[[Анђео пакла]]“ припремљеног за британски ТВ канал -{[[Channel 4]]}-. Хиченс је проширио своје критике у књизи ''Мисионарска поза'' (The Missionary Position) која је била издата 1995. године. <ref name=MacIntyre>{{Citation | last='''MacIntyre''' | first = '''Donal''' |date=22. 088. 2005. | title = |The Squalid Truth Behind the Legacy of Mother Teresa | periodical = New Statesman | volume = 134 | issue = 4754 | url = http://www.newstatesman.com/200508220019|pages=24-25}}</ref>
 
Индијски лекар Чатерџи пише да је за време живота, Мајка Тереза и њени званични биографи одбили сарадњу с његовим истраживањима и да самим тим није успела да демантује критике у западној штампи. Као примере наводи извештаје Гардијана (The Guardian) у Британији чији ''„уверљив и врло детаљан“'' напад на стања њених сиротишта ... [укључује] оптужбе озбиљног запостављања као и физичке и емоционалне злоупотребе„, <ref>{{cite news
| title = Sins of the Missions.|publisher = The Guardian
|date=14. 10. 1996.|accessdate=011. 11. 2009}}</ref> и други документарац ''Мајка Тереза: Време за промену?'' емитованог у неколико европских земаља.
|date=14. 10. 1996.
| accessdate=01. 11. 2009}}</ref> и други документарац ''Мајка Тереза: Време за промену?'' емитованог у неколико европских земаља.
 
Немачки часопис [[Штерн]] (Stern) објавио је критички чланак поводом прве годишњице смрти Мајке Терезе. Чланак између осталога садржи тврдње у вези са нетранспарентним финансијским пословима и трошењем донација. Медицинска штампа такође је објавила критике о њој које произлазе из погрешне поделе приоритета и потреба који су пацијенти имали. <ref>'''Walter Wuellenweber''', ''[http://members.lycos.co.uk/bajuu/ Мајка Тереза: где су њени милиони?] {{Wayback|url=http://members.lycos.co.uk/bajuu/ |date=20091126154837 }}'' (енглески), Stern, 10. септембар 1998.</ref> Даље критике долазе од [[Тарик Али|Тарика Алија]], члана уредништва „Њу Лефт Ривјуа„ (New Left Review), као и критике ирског истражног новинара [[Доналд Макинтајер|Доналда Макинтајера]].<ref name=MacIntyre />
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Spink| first = Kathryn| title = Mother Teresa: A Complete Authorized Biography| url = http://books.google.com/books?id=cTIiakYrwWcC|year=1997| publisher = HarperCollins|isbn=978-0-06-251553-7|pages=16-}}
 
{{refend}}
1.572.075

измена