Википедија

Бајкалско језеро — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 13:
| дужина= 670
| врста=природно
| притоке = Селенга, Tyya, Q854686, Snezhnaya River, Barguzin River, Turka, Upper Angara River, Khara-Murin, Utulik, Q2921573, Davsha, Kika, Babkha, Bezymyannaya, Kichera, Kultuchnaya, Pokhabikha, Sarma River, Slyudyanka, Slyudyanka, Solzan, Tompuda, Q14915363, Q14915367, Q14915364, Q14915365, Q14915370, Bol'shaya Shumikha, Q14915369, Q14915425, Q14915428, Q14915447, Q14915450, Q14915451, Q14915448, Q14915449, Q14915454, Q14915455, Q14915452, Q14915453, Q14915458, Q14915459, Q14915456, Q14915457, Q14915462, Q14915463, Q14915460, Q14915461, Q14915466, Q14915467, Q14915464, Q14915465, Q14915470, Q14915471, Q14915468, Q14915469, Q14915474, Q14915475, Q14915472, Q14915473, Q14915478, Q14915479, Q14915476, Q14915477, Q14915482, Q14915483, Q14915480, Q14915481, Q14915486, Q14915484, Q14915485, Q14915490, Q14915489, Q14943318, Q14943338, Q14943342, Q21036227, Q21036230, Q21036228, Q21036229, Q27679334
| притоке =
| отоке = [[Ангара]]
| области =
Ред 27:
| State Party = {{застава|Русија}}
| Type = Природно добро
| Criteria = vii, viii, ix, x
| ID =
| Region = [[Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији|Азија]]
| Year = 1996.
| Session = 22.
| Link = http://whc.unesco.org/en/list/754
}}
 
Ред 39:
Име долази од [[татарски језик|татарског]] ''баи-кул''', „богато језеро“ или од [[јакутски језик|јакутског]] Бајагал ~ Велико Језеро.<ref>Dervla Murphy (2007) ''Silverland: A Winter Journey Beyond the Urals'', London, John Murray. стр. 173</ref>
 
Познато је и под називом „плаво [[Сибир|сибирско]] око“. С обзиром на своју дубину од 1642 -{m}- и велику површину (31.500 -{km²}-) у језеру се налази преко 23000 кубних километараkm³ чисте слатке воде,<ref>{{Cite book|title=Ecosystems and Natural Resources of Mountain Regions. Proceedings of the first international symposium on Lake Baikal: The current state of the surface and underground hydrosphere in mountainous areas. "Nauka", Novosibirsk, Russia |author= Jung, J. |author2= Hojnowski, C. |author3= Jenkins, H. |author4= Ortiz, A. |author5= Brinkley, C. |author6= Cadish, L. |author7= Evans, A. |author8= Kissinger, P. |author9= Ordal, L. |author10= Osipova, S. |author11= Smith, A. |author12= Vredeveld, B. |author13= Hodge, T. |author14= Kohler, S. |author15= Rodenhouse, N. |author16= Moore, M. |editor1-first=A.I. |editor1-last=Smirnov|editor2-first=L.R. |editor2-last=Izmest'eva |year=2004|chapter=Diel vertical migration of zooplankton in Lake Baikal and its relationship to body size |chapterurl=http://www.wellesley.edu/Biology/Faculty/Mmoore/Content/JUNG_et_al_2004.pdf |chapter-format=PDF |accessdate=9. 8. 2009|pages=131-140}}</ref> што износи преко 20% светских залиха слатке воде.<ref name=SPN2014/>{{sfn|Schwarzenbach|Gschwend|Imboden|2003|p=1052}}{{sfn|Tyus|2012|p=116}} Оно садржи више воде од северноамеричких [[Велика језера|Великих језера]] заједно.<ref>{{Cite book|editor-last=Bright|editor-first= Michael |others=preface by Koichiro Mastsuura|title=1001 natural wonders : you must see before you die|year=2010|publisher=Cassell Illustrated|location=London|isbn=9781844036745|edition=2009 |pages=620}}</ref> Провидност воде језера достиже до 40,2 метра.<ref name=SPN2014>{{cite news|url=https://sputniknews.com/onlinenews/2004062339763495/ | title= Unique aquarium on Lake Baikal |dateyear=23. 6. 2004 | publisher= Sputnik News | accessdate=10. 6. 2017}}</ref>
 
У језеру се налази 27 острва од којих је највеће Олхон (742 -{km²}-). Претпоставља се да је старост Бајкалског језера између 25 и 35 милиона година.<ref name="touchstone">{{cite web|url=http://marine.usgs.gov/fact-sheets/baikal/|title=Lake Baikal – A Touchstone for Global Change and Rift Studies|publisher=[[Геолошки топографски институт САД|United States Geological Survey]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120629180319/http://marine.usgs.gov/fact-sheets/baikal/ |archivedate=29. 6. 2012. |accessdate=3. 1. 2016.}}</ref><ref name="unesco">{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/754|title=Lake Baikal – UNESCO World Heritage Centre|accessdate=5. 10. 2012}}</ref> У језеро се улива око 336 река које му заједно дају 47,16 кубних километараkm³ воде годишње. Најважнија од тих река су [[Селенга]] и [[Баргузин]]. Само Селенга у језеро улива 13,92 кубних колометара воде или 29,51%. Ушћа река су делте. Међутим, из језера истиче само једна река — [[Ангара]], дуга 1779 km, десна притока [[Јенисеј]]а и односи просечно 1920 кубних метараm³ воде у секунди. Површина слива језера износи 557.000 -{km²}-
 
Вода Бајкалског језера се користи за пиће. Зими се леди до дубине од 1 метра и остаје залеђена од јануара до маја. Током зиме, када је цела површина језера прекривена дебелом леденом кором, режу се коцке леда и разносе на продају по околним насељима.
Ред 51:
У јаким олујама [[Северозапад|северозападног]] правца највиши таласи достижу висину до пет метара, а [[Југозапад|југозападно]] од полуоаства Свети Нос чак и до шест метара. Највише таласа на Бајкалској језеру је у касну јесен, пред залеђивање језера.
 
Порекло језера и даље је научна расправа али се сматра да је Бајкалско језеро део континенталне раселине, такозвани Бајкалски рис (ров), која је настала тектонским померањем плоча, а шири се и продубљује и даље приближно 2 цмcm годишње. Овде се раздвајају, евроазијска и амуриска плоча правећи пукотину у Земљиној кори. Узрок овога расцепа лежи на крајњем југу где Индијска плоча као клин притиска и раздваја поменуте плоче. Зона Бајкал-рова, која има највећу дубину лежи у региону Бајкалског језера. Ров, у коме се налази језеро, је око 1600 km дуга пукотина, скоро 6 km дубока и са седиментима. Дакле, Бајкал достигне "само" 1642 м дубине и уједно је најдубља [[криптодепресија]] на свету са дном на дубини од 1181 м испод површине мора.
 
У језеру и око њега налази се више од 1.700 врста биљака и животиња,<ref>{{cite web|author=M.A. Grachev |url=http://lin.irk.ru/grachev/eng/introduction.htm |title=On the present state of the ecological system of lake Baikal |publisher=Lymnological Institute, Siberian Division of the Russian Academy of Sciences |accessdate=9. 7. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110820023119/http://lin.irk.ru/grachev/eng/introduction.htm |archive-date=20. 8. 2011 |dead-url=yes }}</ref> од којих се две трећине не могу наћи нигде другде у свету као што је [[бајкалска фока]]. То је једина врста слатководне [[фока|фоке]] на свету.
 
Године [[1996]]. језеро је стављено на листу светске баштине.<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/754|title=Lake Baikal – World Heritage Site|publisher=World Heritage|accessdate=13. 1. 2007}}</ref> Оно је исто тако дом [[Бурјати|Бурјатских]] племена, која настањују источне обале,<ref>{{cite web|last=Hammer|first=M.|author2last2=Karafet|first=T. Karafet |title=DNA & the peopling of Siberia |url=http://www.mnh.si.edu/arctic/html/peopling_siberia.html |year=1995|publisher=Smithsonian Institution |accessdate=9. 8. 2009}}</ref><ref name=animal>{{Cite book|title=The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East |last=Hudgins|first=S.|year=2003|publisher=Texas A&M University Press |url=http://www.tamupress.com/product/Other-Side-of-Russia,4080.aspx |format=PDF |accessdate=9. 8. 2009}}</ref> гајећи козе, камиле, говеда, и овце,<ref name=animal/> при чему средња температура варира од зимског минимума на {{convert|-19|°C|0}} до летњенг максимума од {{convert|14|°C|0}}.<ref>{{cite journal|last=Fefelov|first=I. |author2=Tupitsyn, I. |year=2004|title=Waders of the Selenga delta, Lake Baikal, eastern Siberia |journal=Wader Study Group Bulletin |volume=104 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/iwsgb/v104/p00066-p00078.pdf |format=PDF |accessdate=9. 8. 2009|pages=66-78}}</ref>
 
== Географија и хидрографија ==
Ред 63:
Бајкалско језеро се налази у кланцу, креираном посредством [[Baikal Rift Zone|Бајкалске раседне зоне]], где се Земљина кора полако раздваја.<ref name="oddities">{{cite web|url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|title=The Oddities of Lake Baikal|publisher=Alaska Science Forum |accessdate=7. 1. 2007.}}</ref> Са {{convert|636|km|abbr=on}} дужине и {{convert|79|km|abbr=on}} ширине, Бајкалско језеро је највеће површинско слатководно језеро у Азији, са {{convert|31722|km²|abbr=on}}, и оно је најдубље језеро на свету са {{convert|1642|m|abbr=on}}. Дно језера је {{convert|1186.5|m|abbr=on}} испод нивоа мора, а испод њега лежи око {{convert|7|km|abbr=on}} [[седимент]]а, те је под раседа неких {{convert|8|-|11|km|abbr=on}} испод површине, што га чини најдубљим континенталним [[рифт]]ом на Земљи.<ref name="oddities"/> У геолошком погледу, рифт је млад и активан — он се шири за око 2 -{cm}- (0,8 -{in}-) годишње. Зона раседа је исто тако сеизмички активна; топли извори се јављају у тој области и знатни [[земљотрес]]и се догађају сваких неколико година. Језеро је подељено у три базена: северни, централни и јужни, са дубинама од око {{convert|900|m|abbr=on}}, {{convert|1600|m|abbr=on}}, и {{convert|1400|m|abbr=on}}, респективно. Раседом контролисане акумулационе зоне које се подужу до дубине од око {{convert|300|m|abbr=on}} раздвајају басене. Северни и централни басени су раздвојени [[Academician Ridge|Академским гребеном]], док област око Селеншке делте и Бугулдејка седла раздваја централни и јужни басин. Језеро дренира река [[Ангара]], која је притока реке [[Јенисеј]]. Уочљива је земљишна формација [[Cape Ryty|рт Рити]] на северозападној обали Бајкала.
 
Старост Бајкала се процењује на 25–30 милиона година, што га чини најстаријим језером [[геологија|геолошкој]] историји.<ref name="unesco"/><ref name=ScienceDaily2017>{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2017/07/170726103013.htm |title=Lake Baikal: Protection of a unique ecosystem|publisher=ScienceDaily|date=26. 7. 2017.|accessdate=16. 1. 2018.}}</ref> Оно је јединствено међу великим језерима високих латитуда, јер његови седименти нису били спрани превладавајућим континенталним леденим плочама. Руске, америчке и јапанске кооперативне студије путем дубинског бушења седиментске коре током 1990-их пружиле су детаљни запис климатских варијација током задњих 6,7 милиона година.<ref>Kravchinsky, V.A., M.A. Krainov, M.E. Evans, J.A. Peck, J.W. King, M.I. Kuzmin, H. Sakai, T. Kawai, and D. Williams. Magnetic record of Lake Baikal sediments: chronological and paleoclimatic implication for the last 6.7 Ma. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology, 195, 281–298, 2003.</ref><ref>Kravchinsky, V.A., M.E. Evans, J.A. Peck, H. Sakai, M.A. Krainov, J.W. King, M.I. Kuzmin. A 640kyr geomagnetic and paleoclimatic record from Lake Baikal sediments. Geophysical Journal International, 170 (1), 101–116, {{doi|10.1111/j.1365-246X.2007.03411.x}}. 2007.</ref> Дужи и дубљи седиментни узорци се очекују у ближој будућности. Језеро Бајкал је једино затворено слатководно језеро у коме постоји директна и индиректна евиденција [[Clathrate hydrate|гасних хидрата]].<ref>M.I. Kuzmin ''et al.'' (1998). First find of gas hydrates in sediments of Lake Baikal. Doklady Adademii Nauk, 362: 541–543 (in Russian).</ref><ref>{{cite journal|last=Vanneste|first=M.|author2=M. De Batist |last3=Golmshtok|first=A.|author4last4=Kremlev|first=A. Kremlev |last5=Versteeg|first=W.|year=2001|title=Multi-frequency seismic study of gas hydrate-bearing sediments in Lake Baikal, Siberia |journal=[[Marine Geology (journal)|Marine Geology]] |volume=172 |issue=1 |doi=10.1016/S0025-3227(00)00117-1|pages=1-21}}</ref><ref>{{cite journal|author=P. Van Rensbergen |author2=M. De Batist |last3=Klerkx|first=J.|author4last4=Hus|first=R. Hus |last5=Poort|first=J.|author6last6=Vanneste|first=M. Vanneste |last7=Granin|first=N.|author8last8=Khlystov|first=O. Khlystov |last9=Krinitsky|first=P.|year=2002|title=Sublacustrine mud volcanoes and methane seeps caused by dissociation of gas hydrates in Lake Baikal |journal=[[Geology (journal)|Geology]] |volume=30 |issue=7 |doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0631:SMVAMS>2.0.CO;2|pages=631-634}}</ref>
 
Језеро је у потпуности окружено планинама. [[Baikal Mountains|Бајкалске планине]] на северној обали, [[Barguzin Range|Баргузински ланац]] на североисточној обали, и [[тајга]] су заштићени као национални парк. Језеро садржи 27 острва; највеће од којих је [[Ољхон]]. Оно је {{convert|72|km|abbr=on}} дуго и међу језерским острвима треће је по величини у свету. Језеро напаја 330 приливних река.<ref name="cnn">{{cite news|url=http://www.cnn.com/SPECIALS/2000/russia/story/train/lake.baikal/|title=Lake Baikal: the great blue eye of Siberia|publisher=CNN |accessdate=21. 10. 2006. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20061011114225/http://www.cnn.com/SPECIALS/2000/russia/story/train/lake.baikal/ |archivedate=11. 10. 2006.}}</ref> Главне реке које се директно уливају у Бајкал су [[Селенга]], [[Barguzin River|Баргузин]], [[Upper Angara River|Горња Ангара]], [[Turka River|Турка]], [[Sarma River|Сарма]], и [[Snezhnaya River|Снежнаја]]. Језеро се дренира путем једног излива, реке [[Ангара]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бајкалско_језеро”