Мика Хекинен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Ф1 возач
| име
| слика
| опис_слике
| датум_рођења
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти
| место_смрти
| држава_смрти
| држављанство = {{застава|Финска}}
| болид =
| ▲| трке = 165 (161 стартова)
▲| шампионати = 2 ({{F1|1998}}, {{F1|1999}})
▲| победа = 20
▲| подијум = 51
▲| пол = 26
▲| кругови = 25
}}
'''Мика Паули Хекинен''' ({{јез-фин|Mika Pauli Häkkinen}}; [[28. септембар]] [[1968]]) је [[Финска|фински]] возач тркачких аутомобила, двоструки шампион [[Формула 1|Формуле 1]] ([[1998]]. и [[1999]]).
Ред 25:
Рођен је у [[Хелсинки]]ју. Као дечак се од своје 5. године такмичио у картингу. [[1990]]. године победио је у [[Формула 3|Формули 3]] што му је обезбедило место у Формули 1 и [[1992]]. је потписао уговор са тимом [[Лотус Ф1|Лотус]]. [[1993]]. је прешао у [[Макларен]] где је добио улогу тест-возача. Исте године тим је напустио [[Мајкл Андрети]] и Хекинен је добио могућност да вози трке заједно са тимским колегом [[Аиртон Сена|Аиртоном Сеном]]. У својој првој трци за Макларен успео је да претекне Сену што је изазвало сензацију. Сена је [[1994]]. отишао у [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] и Хекинен је постао први возач. [[1995]]. је доживео тешку несрећу на трци у [[Аделејд|Аделаиди]], [[Аустралија]], после које је једва остао жив. Све до [[1997]]. године није успео да победи и остваривао је осредње резултате. Међутим, следеће две године био је неухватљив, пре свега захваљујући одличним Маклареновим болидима са [[Мерцедес-Бенц|Мерцедесовим]] [[берилијум]]ским моторима и успео је да освоји шампионске титуле. [[2000]]. и [[2001]]. се за титулу борио са [[Михаел Шумахер|Михаелом Шумахером]], али је оба пута изгубио. [[2002]]. је објавио да одлази на једногодишњу паузу, али је убрзо објавио да се повлачи из Формуле 1. Тркама се вратио [[2004]]. али овај пут у ДТМ шампионату. Ожењен је и има двоје деце.
== Каријера возача Формуле 1 ==
Хакинен je уочи сезоне 1991. тестирао за Бенетон и био бржи од њиховог тркачког возача Алесандра Нанинија, након чега је добио понуду да постане возач Лотуса, што је Хакинен и прихватио.
==== Лотус (
Дебитантска сезона у Лотусу прошла је за Хакинена изузетно тешко. Иако један од четири највећа тима у историји спорта, Лотус није био ни сенка тима који је у својој богатој историји освојио 13 титула у Формули 1 - тим се налазио у великим финансијским проблемима, који су значајно утицали на конкурентност болида, па је Хакинен у својој дебитантској сезони освојио само два бода, петим местом на ВН Сан Марина.
Финансијски проблеми су пратили тим и у 1992, али је Хакинен импресионирао са 11 освојених бодова, потпуно надмашивши свог тимског колегу Џонија Херберта, који је освојио два бода. Два четврта места били су најбољи резултати које је Хакинен остварио, а сјајне вожње препоручиле су га шефу Мекларена Рону Денису, који му је понудио уговор за 1993, што је Хакинен прихватио.
==== Мекларен (
Иницијално, Хакинен је требало да буде тркачки возач Мекларена, уз Американца Мајкла Андретија, јер је Аиртон Сена одбио да потпише нови уговор са Меклареном и размишљао о једногодишњој паузи, због чега је Денис тражио алтернативу у Хакинену. Међутим, након што је Сена, тада највећа звезда у Формули 1, накнадно пристао да вози за Мекларен и 1993, енглески тим се нашао у ситуацији да има три возача под уговором, након чега је Мајкл Андрети, звезда америчке Индикар серије и син некадашњег шампиона Формуле 1 Марија Андретија добио предност у односу на Хакинена, који се, уместо у улози трчаког возача, нашао у улози резервног и тест возача тима. Међутим, иако је Мекларен био стрпљив према Андретију, Американац се није снашао у Формули 1 - његову сезону је обележио низ судара и лоших резултата када је успевао да заврши трку, као и догађај са ВН Шпаније, када га је тимски колега Сена у истом болиду претекао за цео круг. Три трке пре краја, Андрети је отпуштен, а шансу да вози за Мекларен уз Сену добио је Хакинен. На својој првој трци за Мекларен, ВН Португалије 1993, шокирао је Ф1 свет када је у квалификацијама победио Сену, који се и данас унивезално сматра за
Аиртон Сена је 1994. напустио Мекларен и прешао у Вилијамс, а сезона је прошла турбулентно и по Мекларен и по Хакинена. Мекларен је после шест година напустио Сена, а Пежоови мотори које је тим користио у сезони 1994 показали су се неконкурентним. Хакиненова сезона је била променљива - кварови, судари (због два узастопна судара био је суспендован за ВН Мађарске), али и редовни подијума када није било кварова и судара. Сезону је завршио на четвртом месту у шампионату возача, са 26 бодова и укупно шест подијума, од којих је резултат каријере било друго место у Белгији. Његов тимски колега, искусни Енглез Мартин Брандл, освојио је 10 бодова мање, а Мекларен завршио на 4. месту у конкуренцији конкструктора, што је био њихов најгори пласман од 1983, а истовремено и прва сезона од 1980. у којој Мекларен није дошао ниједном до победе.
Године 1995
Хакинен је чудесним опоравком био спреман за почетак сезоне 1996, у којој му је, као и наредних пет сезона, тимски колега био Шкотланђанин [Дејвид Култард]. Сезона је била нешто боља од претходне и за Хакинена и за тим - Хакинен је стигао до подијума четири пута (трећа места) и освојио 31 бод, наспрам Култардових 18 (Култард је остварио најбољи резултат за тим те сезоне, другим местом у Монаку), а Мекларен са 49 бодова освојио четврто место у шампионату конструктора.
Године 1997
У 1998. потпуно се исплатио дугорочни пројекат са Мерцедесом, чији су мотори постали доминантни, као и долазак Њуија, који је дизајнирао један од, испоставиће се, најуспешних болида у Меклареновој историји. На ВН Аустралије, Хакинен је победио са пол позиције, док су возачи Мекларена били толико доминантни да су све остале болиде претекли за цео круг. Ипак, ова трка је изазвала неколико контроверзи. Хакинен, иако лидер у трци, необјашњиво се, на изненађење Мекларенових механичара, у 35. кругу појавио у боксу, а тим му је само сигнализирао да продужи и да за пит стопом нема потребе. Ипак, ово му је одузело довољно времена да би га на првом месту претекао тимски колега Дејвид Култард. На још један шок гледалаца, три круга пре краја, Култард пропушта Хакинена, који побеђује други пут у каријери.
И у 1999. Мекларен је ушао са далеко најбржим болидом. На квалификацијама за Аустралије, Хакинен је освојио пол позицију, са пола секунде предности испред тимског колеге Култарда и чак 1.3 секунде испред трећепласираног Михаела Шумахера. Међутим, оба Мекларенова возача су, иако далеко најбржи, одустала у трци због кварова, па је своју прву победу у каријери забележио други возач Ферарија, Еди Ирвајн. Након победе са пол позиције у Бразилу, Хакинен је убедљиво водио у Сан Марину, све док у 17. кругу није направио возачку грешку, ударио у зид и одустао, што га је коштало 10 сигурних бодова. Хакинен је још једном освојио пол позицију у Монаку, али ни ову није успео да претвори у победу услед лошег старта, на стази на којој је претицање практично немогуће, па је трку завршио на трећем месту, иза Шумахера и Ирвајна. Изненађујуће, после четири трке Михаел Шумахер је имао велику предност у односу на Хакинена, 26 бодова наспрам 14. Потом су уследиле две победе, у Шпанији и Канади, а с обзиром на то да је у Канади Шумахер направио грешку и ударио у чувени "зид шампиона" на стази Жил Вилнев, ове две победе су довеле Хакинена до првог места у шампионату. На кишној ВН Француске, победио је Хајнц Харалд Френцен из Џордана, а Хакинен завршио да другом месту, три позиције испред Шумахера, чиме је увећао предност на 8 бодова. Хакинен је услед проблема са точком одустао на ВН Британије, али се је на тој трци Михаел Шумахер доживео тежак удес и поломио ногу. С обзиром на то да се није знало да ли ће Шумахер уопште успети да се врати до краја сезоне, изгледало је да је друга узастопна титула за Хакинена извесна. Међутим, испоставило се да је шампионат био далеко од одлученог. Ферари је све снаге усмерио у подршку до тада другом возачу [[
Године 2000
Године 2001
== Тркачка каријера након Формуле 1 ==
Иако је Хакинен првобитно истакао да жели да се врати у Формулу 1, у јулу 2002. је саопштио да то неће бити случај и да је његово повлачење из Формуле 1 трајно.<ref>http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/motorsport/formula_one/2152164.stm</ref> 2004. Хакинен је саопштио да ће се 2005. вратити мотоспорту, али не у Формулу 1, већ у немачком ДТМ-у, такмичењу туристичких аутомобила и да ће возити за Мерцедес. Хакинен је у овој тркачкој серији провео три сезоне и бележио солидне резултате, уз три победе током три сезоне у пето место у шампионату 2005. као најбољи пласман. Након завшретка сезоне 2007 у ДТМ-у, Хакинен, који је тада имао 39 година, објавио је своје трајно повлачење из мотоспорта.
Линија 63 ⟶ 62:
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Mika Häkkinen}}
{{Шампиони Формуле 1}}
|