Русинска гркокатоличка црква Светог Николе у Руском Крстуру — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 29:
Почевши од [[2003]]. године, [[Руски Крстур]] је био центар гркокатоличког апостолског егзархата, који је [[2018]]. године уздигнут на степен [[Крстурска епархија|Крстурске епархије]], чиме је црква Светог Николе постала [[саборна црква|катедрала]] ([[саборна црква]]). <ref>[http://www.rusini.rs/sr/static/75 Вероисповест/Гркокатоличка црква]</ref>[[Црква (грађевина)|Црква]] је [[грађевина]] која је под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]] као [[споменик културе од великог значаја]].
 
Црква је посвећена [[Свети Никола|Преносу моштију Светог оца Николаја]], изграђена је у духу [[Класицизам|класицизма]] као једнобродна грађевина са полукружном [[олтар]]ском [[Апсида|апсидом]] на [[исток]]у и високим [[звоник]]ом који се уздиже над [[запад]]ном [[Фасада|фасадом]], ослањајући се на четири ниска и масивна ступца међусобно повезана луцима. Црква је дугачка 42 метра а широка 13,30 метара. Дебљина зидова је 1,50 метара.<ref name=":0">{{Cite book|title=Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969|last=Макај|first=Михајло|publisher=Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије|year=1968|isbn=|location=Руски Крстур|pages=69}}</ref> На месту уобичајеном за певничке апсиде, [[1906]]. године пробијени су зидови да би се доградиле једноспратне [[Сакристија|сакристије]] правоугаоних основа, одвојене од простора [[наос]]а лучним отворима. Главни портал је укомпонован у полукружно завршени трем, знатно нижи од висине брода. Богата резбарија [[иконостас]]не преграде рад је [[Аксентије Марковић|Аксентија Марковића]] из [[1791]]. године. За сликану декорацију ангажован је три године касније [[Арсеније Теодоровић]], који је такође аутор представа на певницама и архијерејском трону. Зидну декорацију осликао је [[1936]]. године Миленко Ђурић.
 
Црквена звона су однесена из цркве за време [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Нова звона су набављена [[1922]]. године. Највеће звоно има 1500 килограма и названо је по светом Петру. Следеће по величини звоно носи име светог Георгија и има 850 килограма, потом св. Никола 400 килограма, св Јован 200 килограма и звоно које се зове св. Михајло, 100 килограма.<ref name=":0" />
 
Између [[1961]]–[[1963]]. године обављена је рестаурација иконостаса. Конзерваторски радови су изведени [[1972]]. године.