Отворите главни мени

Промене

+
| место_смрти = [[Љубљана]],
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}
| супружник = {{marriage|[[Пелагија Белоусова]] (1920—1936)|1920|1936}}<br />{{marriage|[[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Броз]] (1952—1980)|1952|1980}}
| деца = Златица Броз<br /> Хинко Броз<br /> Жарко Броз<br /> [[Мишо Броз|Александар „Мишо” Броз]]
| родитељи = Фрањо Броз (1860—1936)<br />Марија Броз (1864—1918)
 
==== Професионални револуционар ====
[[Датотека:Mladi Josip Broz Tito.jpg|мини|Јосип Броз Тито за време [[Огулински процес|Огулинског процеса]] 1927. године.]]
 
КПЈ је концентрисала своје револуционарне снаге на фабричке раднике у индустријализованијим подручјима Хрватске и Словеније, подстичући штрајкове и сличне акције.{{sfn|Ridley|1994|p=87}} Године 1925. се, сада већ незапослени Броз, преселио у [[Краљевица (Хрватска)|Краљевицу]] на јадранској обали, где је почео да ради у бродоградилишту и на даљим активностима КПЈ.{{sfn|Auty|1970|p=53}} Док је био у Краљевици, радио је на југословенским торпедним бродовима и луксузној јахти лидера [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]], [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Броз је организовао синдикалне организације у бродоградилиштима и био изабран као представник синдиката. Годину дана касније водио је штрајк на бродоградилишту, а убрзо након тога је отпуштен. У октобру 1926. добија посао у фабрици вагона у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] код [[Београд]]а. У марту 1927. године, написао је чланак у којем се жали на експлоатацију радника у фабрици, а након што је почео да се залаже за права радника добио је отказ. Након овога је почео све више да привлачи пажњу на себе па је у Загребу маја 1927. изабран за секретара Обласног одбора Савеза металаца, а у јулу те године за организацијског секретара Градског комитета КПЈ за Загреб. Броз је убрзо затим ухапшен, заједно са још шест радника, и затворен у близини [[Огулин]]а.{{sfn|West|1995|p=56}}{{sfn|Ridley|1994|p=88—89}} Након што су држани одређено време без суђења, Броз је отпочео штрајк глађу све док није одређен датум суђења. Суђење је одржано у тајности, а он је проглашен кривим да је био члан КПЈ. Осуђен је на четири месеца затвора и пуштен из притвора за време жалбеног поступка. По наређењу КПЈ, Броз се није јављао суду, уместо тога је отишао у илегалу у Загреб, где се представљао као техничар у инжењерској индустрији, а у ствари је тајно радио на контактирању других чланова КПЈ и координисању њихове инфилтрације у синдикате.
 
[[Датотека:Josip Broz Tito in prison 1928.jpg|мини|Полицијски снимак политичког затвореника Јосипа Броза Тита у затвору у Лепоглави 1928. године.]]
 
У фебруару 1928, Броз је био један од 32 делегата хрватског огранка КПЈ на главној конференцији КПЈ. Током конференције, Броз је осудио фракције унутар странке. Међу њима и оне који су се залагали за [[Велика Србија|Велику Србију]] унутар Југославији, као што је био дугорочни лидер КПЈ, Србин [[Сима Марковић]]. Броз је предложио и да извршни одбор [[Коминтерна|Комунистичке интернационале]] очисти огранак фракционаштва, а имао је подршку и делегата из [[Москва|Москве]]. Након што је предложено да цео Централни комитет хрватског огранка буде отпуштен, нови ЦК је изабран са Брозом као новим генералним секретаром.{{sfn|Ridley|1994|p=95—96}} Броз је успео да организује нереде на конференцији Социјалдемократске партије и на многим другим местима 1. маја те године, након чега је био ухапшен. Након хапшења, био је затворен 14 дана, а потом пуштен, након чега се вратио претходним активностима. {{sfn|Ridley|1994|p=96—97}} Крајем јуна 1928. водио је противрежимске демонстрације поводом [[Атентат у Народној скупштини|убиства]] вођа [[Хрватска сељачка странка|ХСС]]-а у [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народној скупштини Краљевине Југославије]]. Ухапшен је поново у августу те године као потенцијални комунистички терориста да би након овог хапшења био малтретиран и држан три месеца у притвору пре него што му се судило у новембру 1928. године за илегалне комунистичке активности када је од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на 5 година робије, коју је издржавао у [[Лепоглава|Лепоглави]] и [[Марибор]]у.{{sfn|Ridley|1994|p=98—99}}{{sfn|Ridley|1994|p=101}}
 
==== Затвор ====
[[Датотека:Tito i Moša Pijade u zatvoru.jpg|мини|273п|Тито и [[Моша Пијаде]] у затвору у Лепоглави.]]
 
Након пресуде, његова супруга и син су се вратили у Кумровец, где су на њих пазили мештани, али се Пелагија изненада и без објашњења вратила назад у Совјетски Савез.{{sfn|Ridley|1994|p=102—103}} Тамо се заљубила у другог човека па је њен син са Јосипом Брозом, Жарко, одрастао по разним свратиштима. По доласку у Лепоглавски затвор, Броз је запослен на одржавању електричног система, а за свог помоћника је изабрао београдског Јеврејина, [[Моша Пијаде|Мошу Пијаду]], који је служио казну од 20 година због својих комунистичких активности. Њихов рад допуштао је Брозу и Моши Пијаде да се крећу кроз затвор, контактирају и организују друге комунистичке затворенике.{{sfn|Ridley|1994|p=103—104}} Током заједничког времена у Лепоглави, Пијаде је постао Брозов идеолошки узор.{{sfn|Barnett|2006|p=36—39}}
После [[Операција Барбароса|напада Немачке на СССР]], 22. јуна, Политбиро ЦК КПЈ је оценио да је наступио тренутак за почетак оружаног устанка против окупатора. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Главни штаб Народноослободилачких и партизанских одреда Југославије]] (НОПОЈ) формиран је [[27. јун]]а, а истог дана ЦК КПЈ поставио је Тита за врховног команданта свих војних снага за ослобођење земље. Недуго затим, 1. јула 1941. године, Коминтерна је послала прецизне инструкције са позивом на хитну акцију.{{sfn|Roberts|1987|p=24}}
 
[[Датотека:Josip Broz Tito Bihać 1942.jpg|мини|десно|200п|Тито у Бихаћу 1942.]]
 
Упркос сукобу са ривалским монархистичким [[Југословенска војска у отаџбини|четничким покретом]], Титови партизани су успели да ослободе одређене територије, као што је била „[[Ужичка република]]”. Тито је Београд напустио [[16. септембар|16. септембра]] у пратњи [[Јаша Рајтер|Јаше Рајтера]], попа [[Драгољуб Милутиновић|Драгољуба Милутиновића]], [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанке Пауновић]] и [[Веселинка Малинска|Веселинке Малинске]] и отишао на [[Ужичка република|ослобођену територију]] у западној Србији, где су премештени и Главни штаб и ЦК КПЈ. Током овог периода, Тито је преговарао са вођом четника [[Драгољуб Михаиловић|Дражом Михаиловићем]] 19. септембра и 27. октобра 1941. године.{{sfn|Kurapovna|2009|p=87}} Тито се у [[Струганик]]у 19. септембра срео са Драгољубом Михаиловићем да разговарају о савезу партизана и четника, али су преговори пропали због велике разлике у циљевима њихових покрета што је спречавало било какав стваран договор.{{sfn|Tomasevich|1975|p=140}} Тито је заговарао широку заједничку офанзиву, док је Михаиловић сматрао да је устанак опасан и прерано почео и плашио се да ће покренути велике одмазде.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=63}} Осим тога, Титов циљ је био да спречи четнички напад на партизане из позадине, пошто је био убеђен да Михаиловић игра двоструку игру, одржавајући везу са Немцима преко [[Влада народног спаса|Недићеве владе]]. Са друге стране, Михаиловић је желео да спречи Тита да преузме вођство у покрету отпора,{{sfn|Tomasevich|1975|p=140}}{{sfn|Milazzo|1975|p=26}} јер су Титови циљеви били супротвни његовом циљу обнове Краљевине Југославије и оснивању [[Велика Србија|Велике Србије]] у оквиру ње.{{sfn|Tomasevich|1975|p=178}}{{sfn|Milazzo|1975|p=26}} Тито и Михаиловић су се поново срели 27. октобра у [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићима]] близу [[Равна гора (висораван)|Равне горе]] да још једном покушају да постигну споразум, али су се сложили само око секундарних питања.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=62—64}}
 
[[Датотека:RNK 20120726 175516 0132 Brajici 02.jpg|мини|десно|Кафана у [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићима]] у којој су Јосип Броз Тито и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] преговарали о заједничкој борби против Немаца.]]
 
На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], које је одржано [[26. септембар|26]]. и [[27. септембар|27. септембра]] донесене су директиве за даљи развој устанка под јединственим вођством Врховног штаба НОПОЈ и главних штабова по земљама и покрајинама Југославије.
У ослобођеним територијама, партизани су организовали народне одборе који су представљали цивилне власти. Новембра 1942. године у [[Бихаћ]]у је формирано [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на његовом [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29]]. и [[30. новембар|30. новембра]] 1943. донесене су политички најважније одлуке којима је: забрањен повратак краља [[петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]] у Југославију, основан [[Национални комитет ослобођења Југославије|Национални комитет народног ослобођења]] (НКОЈ), који је био дефакто прва влада нове Југославије, зацртана будућност Југославије као државе састављене од федералних република, а Тито проглашен за [[Маршал Југославије|маршала]] и избран за [[Списак председника влада Југославије|председника НКОЈ-а]].<ref name="Hall">{{harvnb|Hall|2014|pp=}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,791223,00.html| title = Rebirth In Bosnia| work = Time Magazine|date=19. 12. 1943| accessdate=27. 04. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Tito and Ivan Ribar in 1943.jpg|мини|лево|Рањени Тито и [[Иван Рибар]] за време [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]] 1943.]]
 
[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] се пренела на подручје [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Хрватске]], где су се од 1942. до 1944. године водиле пресудне борбе које су одредиле будућност Југославије у следећим деценијама. Највеће битке догодиле су се у долинама реке [[Битка на Неретви|Неретве]] (март 1943) и [[Битка на Сутјесци|Сутјеске]] (мај 1943). Партизанске снаге су победнички изашле из обе битке, упркос бројним и јачим немачким и квислиншким снагама. Осим тога, велики обрачун је у том периоду уследио између партизана и четника, потпомогнутим разним војним постројењима ([[Усташка војница|усташе]], [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрани]], [[Српска државна стража|недићевци]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевци]], месни четници попут [[Павле Ђуришић|Ђуришићевих]] и [[Коста Пећанац|Пећанчевих]], [[бали Комбетар|балисти]], разне локалне милиције). Пораз четника у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] (марта 1943) избацио их је с историјске позорнице као могућу власт у будућој Југославији.
 
[[Датотека:Marshal Tito during the Second World War in Yugoslavia, May 1944.jpg|мини|десно|235п|Тито са сарадницима у Дрвару маја 1944.]]
 
Са растућим могућношћу савезничке инвазије на Балкан, Силе осовине су почеле да улажу много више средстава за уништавање партизанских снага и њихове главне команде. То је уједно значило и велике немачке напоре да ухвате Јосипа Броза Тита лично. Дана 25. маја 1944. године, Тито је успео да избегне немачку операцију хватања, познату као [[Десант на Дрвар]] (операција {{јез|de|Rösselsprung}} — Операција Коњићев скок).{{sfn|Tomasevich|2002|p=104}}
Вештом политиком, Тито је увукао део представника грађанских странака у свој покрет, придобио поверење [[Уједињено Краљевство|Британаца]] и [[Сједињене Америчке Државе|Американаца]] (као и поштовање Совјетског Савеза) који су ускратили помоћ четницима и сломили отпор избегличке владе у [[Лондон]]у, присиливши је на невољну „сарадњу” са Титовим покретом. Дана 12. септембра 1944. године, краљ Петар II је позвао све Југословене да приступе Титовим партизанима.{{sfn|Ramet|2006|p=158}} Партизански покрет у Југославији је званично признат на Техеранској конференцији 1943. године.{{sfn|Tomasevich|1969|p=121}}
 
[[Датотека:Tito-Churchill.jpg|мини|десно|319п|Тито са Винстоном Черчилом у Напуљу 1944.]]
 
После неуспелог немачког десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године, Тито је отишао на [[Вис (острво)|острво Вис]]. Тамо је 17. јуна 1944. године потписан [[Споразум Тито—Шубашић|Вишки споразум]] у покушају да се споји Титова влада (АВНОЈ) са владом у избеглиштву краља Петра II.{{sfn|Banac|1988|p=44}}
 
=== Почетни послератни период ===
[[Датотека:Министарски савет Демократске Федеративне Југославије под председништвом Јосипа Броза Тита, Београд, 7. март 1945.png|мини|десно|234п|[[Привремена влада ДФЈ|Министарски савет Демократске Федеративне Југославије]] под председништвом Јосипа Броза Тита, Београд, 7. март 1945.]]
[[Датотека:Tito i Staljin u Moskvi.jpg|мини|десно|234п|Молотов, Стаљин и Тито у Москви августа 1945.]]
 
Јосип Броз Тито је био једини Врховни командант у Другом светском рату који је лично предводио своје борце. На основу тога, Тито је из рата изашао као признати државник, вођа у антифашистичком рату, заслужан за припајање Југославији [[Истра|Истре]], [[Ријека (град)|Ријеке]], као и проширење Словеније.
==== Раскол Тито—Стаљин ====
{{main|Раскол Тито—Стаљин}}
[[Датотека:Josip Broz Tito uniform portrait.jpg|лево|мини|409п250п|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије]]
 
За разлику од других нових комунистичких држава у источној и средњој Европи, Југославија се ослободила окупације уз ограничену помоћ Црвене армије. Водећа Титова улога у ослобађању Југославије је у великој мери ојачала његову позицију у КПЈ и међу југословенским народима, али је и изазвала да су Југославија и Тито имали више простора да следе своје интересе у односу на остале државе и лидере [[Варшавски пакт|Источног блока]]. Иако је Тито био формално Стаљинов савезник после Другог светског рата, Совјети су успоставити шпијунску мрежу унутар КПЈ већ 1945. године.
{{цитат|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито<ref>{{Cite book|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}</ref>}}
 
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961.]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|pages=17|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
 
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Ho Chi Minh, Josip Broz Tito and Edvard Kardelj, Beograd, avgust 1957.jpg|мини|десно|Тито са вођом [[Северни Вијетнам|Северног Вијетнама]] [[Хо Ши Мин]]ом у Београду 1957.]]
 
Овај догађај је био значајан не само за Југославију и Тита, већ и за глобални развој социјализма, јер је то био први велики јаз између комунистичких држава. Са друге стране, Тито је постао први (и једини успешан) социјалистички вођа који се успешно супротставио Стаљину. Овај раскол са Совјетским Савезом донео је Тито велики међународни углед и признање.
==== Покрет несврстаних ====
{{main|Покрет несврстаних}}
[[Датотека:Jawaharlal Nehru, Nasser and Tito at the Conference of Non-Aligned Nations held in Belgrade.jpg|мини|лево|298п|Тито, Нехру и Насер на Београдској конференцији.]]
 
Под вођством Тита, Југославија је постала један од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], покрета који је током Хладног рата представљао 55% становништва планете, већину влада на свету и скоро две трећине чланица [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]]. Године 1961. Тито је био један од оснивача Покрета заједно са председником Египта [[Гамал Абдел Насер|Гамалом Абделом Насером]], предесдником Владе Индије [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлалом Нехруом]], председником Индонезије [[Сукарно]]м и председником Гане [[Кваме Нкрума|Квамеом Нкрумом]]. Ова иницијатива је позната и под именом „Иницијатива петорице” (Тито, Нехру, Насер, Сукарно и Нкрума), која је имала за циљ да се успоставе јаке везе између земаља трећег света. Овај потез је много допринео побољшању дипломатске позиције Југославије. Дана 1. септембра 1961. године, Јосип Броз Тито је постао први генерални секретар Покрета несврстаних, на оснивачкој конференцији у Београду.
 
==== Реформе ====
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Elizabeth II i Josip Broz Tito,1972, u Beogradu.jpg|мини|десно|328п|Тито и британска краљица Елизабета II у Београду 1972. године.]]
 
Дана 7. априла 1963, ФНРЈ је променила свој званични назив у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] (СФРЈ). Реформе су охрабриле приватне предузетнике и знатно смањиле ограничење религијског изражавања.<ref name="Socialism of Sorts">{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,942012,00.html | title = Socialism of Sorts| work = Time Magazine|date=10. 06. 1966| accessdate=27. 04. 2010|quote=Today, as the rest of Eastern Europe begins to catch on, Yugoslavia remains the most autonomous, open, idiosyncratic and unCommunist Communist country anywhere on earth. ...Families are being encouraged by the Communist government to indulge in such capitalist practices as investing in restaurants, inns, shoe-repair shops and motels. ...Alone among Red peoples, Yugoslavs may freely travel to the West. ...Belgrade and the Vatican announced that this month they will sign an agreement according new freedom to the Yugoslav Roman Catholic Church, particularly to teach the catechism and open seminaries.}}</ref> У јесен 1960. Тито се је састао са председником САД, Двајтом Д. Ајзенхауером на [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералној скупштини ОУН]]. Тито и Ајзенхауер су разговарали о низу питања од контроле наоружања до привредног развоја. Када је Ајзенхауер у шали закључио да је југословенски неутрализам „неутрално на његовој страни”, Тито је одговорио да неутрализам не значи пасивност, али значи „не заузимање страна”.<ref name="Lees">{{cite book|last=Lees| first = Lorraine M. | title = Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War, 1945—1960 | publisher = Penn State Press |year=2010|isbn=978-0-271-04063-9|pages=233—234}}</ref>
Дана 1. јануара 1967. године, Југославија је била прва комунистичка земља која је отворила своје границе за све стране посетиоце и укинула визни режим.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html| title = Beyond Dictatorship | work = Time |date=20. 01. 1967| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> Исте године Тито је почео активније да се залаже за мирно решење [[Израелско-арапски сукоб|арапско-израелског сукоба]]. Његов план је позвао [[Палестинци|Палестинце]] да признају државу [[Израел]] у замену за територије које је Израел освојио.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,841036,00.html| title = Still a Fever| work = Time |date=25. 08. 1967| accessdate=27. 04. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Reza Pahlavi, poslednji iranski sah, u Beogradu, juni 1973.JPG|мини|269п|Тито и ирански шах [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]] у Београду 1973. године.]]
 
Године 1968, Тито је понудио чехословачком вођи [[Александер Дупчек|Александру Дубчеку]] да дође у [[Праг]] у року од три сата ако је Дубчеку потребна помоћ у суочавању са Совјетима.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,838544,00.html | title = Back to the Business of Reform| work = Time Magazine|date=16. 08. 1968| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> У априлу 1969. године, Тито је сменио генерале ЈНА [[Иван Гошњак|Ивана Гошњака]] и [[Раде Хамовић|Радета Хамовића]], након што је проценио да је ЈНА била неспремна да одговори на потенцијалну сличну инвазију на Југославију.<ref>{{cite news|title=Tito Orders Quiet Purge of Generals| last=Binder| first = David| newspaper = Dayton Beach Morning Journal|date=16. 04. 1969}}</ref>
 
=== Негативни аспекти владавине ===
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Ricard Nikson i Tito, 30 sept 1970 ).JPG|мини|десно|354п|Ричард Никсон и Тито у Београду 1970. године.]]
 
На челу веома ауторитативног режима, Тито је имао веома велику власт у Југославији, са сложеном бирократијом којом су гушена људска права.{{sfn|McGoldrick|2000|p=17}} Главне жртве његовог ауторитета били су у првим годинама познатих и наводни стаљинисти, као што су [[Драгослав Михаиловић]] и [[Драгољуб Мићуновић]], а у наредним годинама, чак и неки од најистакнутијих Титових сарадника су били ухапшени. Дана 19. новембра 1956. један од најближих Титових сарадника и човек који је сматран за могућег Титовог наследника, Милован Ђилас је ухапшен због критике Титовог режима. Ово је примењивано и над неким интелектуалцима, као што је [[Венко Марковски]], који је ухапшен и послат у затвор у јануару 1956. године због писања песама које су протумачене као антирежимске.
 
=== Приватан живот ===
[[Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg|мини|десно|250п|Даворјанка Пауновић Зденка из студентских дана.|340п]]
 
Јосип Броз Тито је био познат као љубимац жена. У брак је ступао неколико пута. Прва жена му је била Пелагија Белоусова са којом је у браку био од 1920. до 1936. Пелагија и Тито су се растали 1928. године, када је Тито отишао у затвор, а она се вратила у СССР. Званично су се развели 1936. године. Пелагија му је родила петоро деце, али је само њихов син Жарко Леон преживео.{{sfn|Barnett|2006|p=39}} Друга је била Луција Бауер са којом се венчао у хотелу Лукс у Москви, октобра 1936. године, али су записи овог брака касније избрисани. {{sfn|Barnett|2006|p=44}} Његов следећи однос био је са Хертом Хас. Тито и Херта Хас никада нису били званично у браку, јер је Тито тада живео илегално и није се могао венчати. Они су везу отпочели 1939. године.<ref name="mandc">{{cite web|url=http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | archive-url = http://web.archive.bibalex.org/web/20111208140805/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | dead-url = yes | archive-date=08. 12. 2011 | title = Tito's ex wife Hertha Hass dies | publisher = Monsters and Critics |date=09. 03. 2010 | accessdate=29. 04. 2010 | df = }}</ref> Међутим, након Априлског рата, Тито је морао да оде у Београд и да остави Херту трудну. У мају 1941. године, она је родила њиховог сина, [[Мишо Броз|Александра „Мишу” Броза]]. Тито је задњи пут видео Херту 1946. године.<ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/u-96-godini-umrla-bivsa-titova-supruga-herta-haas-clanak-108015 | title = U 96. godini umrla bivša Titova supruga Herta Haas | publisher = Večernji list |date=09. 03. 2010 | accessdate=29. 04. 2010}}</ref>
Фебруара 1941. Тито упознаје [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанку Пауновић]] у Загребу, где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке.<ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршал је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од [[Ужице|Ужица]], преко боравка у [[Рашка област|Рашкој]] и [[Фоча|Фочи]], похода у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена током 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
 
[[Датотека:Jovanka Broz 1970.jpg|мини|325п250п|десно|Јованка Броз 1970.]]
 
Његова најпознатија жена је била [[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Будисављевић]]. Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно. Према најприхваћенијој верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал [[Ђоко Јованић]], који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.<ref name="vreme">-{http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714</ref> Друга верзија тврди да је Јованку одабрао [[Иван Стево Крајачић]], тадашњи повереник [[НКВД]]-а за Југославију.
 
== Наслеђе ==
[[Датотека:Titov spomenik.jpg|мини|десно|306п250п|Титова статуа у [[Кумровец|Кумровцу]].]]
 
У хрватском приморском граду [[Опатија (град)|Опатији]] главна улица носи име маршала Тита, као и улице у бројним градовима у Србији, углавном на северу земље.<ref>{{cite web|title=search string: Maršala Tita |url=https://www.openstreetmap.org/search?query=Mar%C5%A1ala%20Tita#map=17/44.53459/18.69197 |website=OpenStreetMap |accessdate=11. 09. 2018}}</ref> Једна од главних улица у центру [[Сарајево|Сарајева]] се зове Титова улица, а Титова статуа у парку испред универзитетског кампуса у Сарајеву је место где Сарајлије дан данас одају почаст Титу. Велики споменик Јосипа Броза Тита, висок 33 м, се налази се на Титовом тргу у [[Велење|Велењу]].<ref name="DEDIST">{{cite encyclopedia|url=http://www.dedi.si/dediscina/325-spomenik-josipu-brozu-titu-v-velenju | title = Spomenik Josipu Brozu Titu v Velenju | encyclopedia = Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem — DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] | first = Alenka | last=Bartulovič|editor1-first=Mateja |editor1-last=Šmid Hribar |editor2-first=Gregor |editor2-last=Golež|editor3-first=Dan |editor3-last=Podjed|editor4-first=Drago |editor4-last=Kladnik|editor5-first=Bojan |editor5-last=Erhartič|editor6-first=Primož |editor6-last=Pavlin|editor7-first=Jerele |editor7-last=Ines| accessdate=12. 03. 2012 | language = sl}}</ref> Један од главних мостова у другом по величини словеначком граду [[Марибор]]у носи назив Тито мост.<ref>{{cite web|url=http://maribor-pohorje.si/tito-s-bridge.aspx | title = Slovenia-Maribor: Tito's Bridge (Titov most) | publisher = Maribor | accessdate=10. 11. 2012}}</ref> Централни трг у [[Копар|Копру]], највећем приморском граду Словеније, такође носи Титово име.<ref>{{cite web|url=http://www.pano.si/2011/04/tito-square-smile-in-koper.html | title = Saša S: Tito square smile in Koper | publisher = Pano |date=08. 04. 2011 | accessdate=10. 11. 2012}}</ref> Такође, један астероид, кога је открио српски научник [[Милорад Б. Протић]] 1937. године носи име „[[1550 Тито]]”.<ref>Schmadel, Lutz D. . [https://link.springer.com/referenceworkentry/10.1007/978-3-540-29925-7_1551 Dictionary of Minor Planet Names — (1550) Tito]. Springer Berlin Heidelberg. {{page|year=2007|isbn=978-3-540-00238-3|pages=123}} Retrieved 30 December 2016.</ref>
{{Савезни секретари иностраних послова СФРЈ}}
{{Вође Покрета несврстаних}}
{{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎Међимурје}}
 
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|НОБ|СФРЈСФР Југославија}}
 
{{DEFAULTSORT:Броз, Јосип}}
[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1980.]]
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]]
[[Категорија:Чланови Врховног штаба НОВЈ]]
[[Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]]
[[Категорија:Народни хероји - Б]]