Википедија

Јосип Броз Тито — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
+
м +
Ред 244:
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|pages=17|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
Ред 599:
* {{Cite book|ref=harv| last=Симић| first = Перо |year=2011| title = Тито: феномен 20. века | publisher = ЈП Службени гласник, Београд}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба, 2. измењено издање|year=2016| location = Београд|isbn=978-86-85117-31-2}}
* {{cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Софија|year=2012|title=Јосип Броз Тито и Римокатоличка црква код Хрвата: Један необјављен чланак Луја Војновића|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|journal=Српске студије|volume=3|ref=harv|pages=421—426|accessdate=30. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Auty| first = Phyllis| title = Tito: A Biography|year=1970| location = New York, New York| publisher = McGraw-Hill| oclc = 100536}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Banac| first = Ivo| title = With Stalin against Tito: Cominformist splits in Yugoslav Communism|year=1988| location = Ithaca, New York| publisher = Cornell University Press|isbn=978-0-8014-2186-0}}
Ред 611:
* {{Cite book|ref=harv| last=Frankel| first = Benjamin| title = The Cold War, 1945—1991: Leaders and Other Important Figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World| volume = 2| publisher = Gale Research| location = London, England|year=1992|isbn=978-0-8103-8928-1}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Finlan| first = Alastair| title = The Collapse of Yugoslavia 1991—1999| url =https://books.google.com/books?id=sZuHCwAAQBAJ|year=2004| publisher = Osprey Publishing| location = New York, USA|isbn=978-1-4728-1027-4}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Jeffreys-Jones| first = Rhodri| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url =https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2| ref = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kocon| first = Ivan| last2=Jeličić| first2 = Matej| last3=Škunca| first3 = Ivan| title = Stvaranje Titove Jugoslavije |year=1988| location = Opatija, Yugoslavia| publisher = Otokar Keršovani|isbn=978-86-385-0091-8}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Laqueur| first = Walter| title = Guerrilla Warfare: A Historical & Critical Study| url =https://books.google.com/books?id=iQS-1jqgeScC| publisher = Transaction Publishers| location = New Brunswick, New Jersey|year=1976|isbn=978-1-4128-2488-0}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јосип_Броз_Тито”