Бело море — разлика између измена

}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>Henryk Zins [https://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35 ''England and the Baltic in the Elizabethan era''], Manchester University Press, 1972 {{page|year=|id=ISBN 978-0-87471-117-72|pages=}} pp. 35,38</ref><ref>Isabel De Madariaga [https://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121 ''Ivan the Terrible''], Yale University Press, 2006 {{page|year=|id=ISBN 978-0-300-11973-92|pages=}} p. 121</ref>