Српски национализам — разлика између измена

м
м (Робот: додато {{Commonscat|Nationalism in Serbia}})
{{неутралност}}
{{malo_inlajn_referenci}}
{{промашена тема}}
[[Датотека:Civil Flag of Serbia.svg|thumb|250п|десно|Народна застава [[Србија|Републике Србије]]]]
 
[[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|лево|мини|[[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић Карађорђе]]]]
[[Датотека:Battle of Mišar, Afanasij Scheloumoff.jpg|десно|мини|[[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]]]
[[Балканско полуострво]] бива захваћено свеопштим устанком против [[Османско царство|Османске империје]], која је вековима држала поробљене балканске народе претежно [[Православље|православне вероисповести]] ([[Срби]], [[Грци]], [[Бугари]], [[Румуни]]). [[Први српски устанак]] против [[Турци|Турака]] подигнут је [[15. фебруар]]а [[1804]]. године, у место [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]]. За вођу је изабран човек из народа и трговац [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]], од [[Турци|Турака]] прозвао [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] ([[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]), који је добио титулу [[вожд]]а. [[Срби]] су тада извојевали неколико чувених битака, упркос томе што су стајали пред бројнијим непријатељем, међу којима су: [[битка на Мишару|бој на Мишару]], [[бој на Иванковцу]], [[биткаБитка код Баточине (вишезначна одредница1804)|бој код Баточине]], [[Битка на Делиграду (1806)|бој на Делиграду]] и неочекивано устаничко [[Београд#Османско царство|заузимање Београда]] након непуне две године од почетка [[Први српски устанак|устанка]].
 
[[Први српски устанак|Српске ратне победе]] заинтересовале су многе [[Европа|европксе]] монархе и војсковође, и тако покренуле српско питање на многим [[Европа|европским дворовима]]. Устанички [[вожд]] је тражио помоћ од [[император сверуски|руског цара]] [[Александар I Павлович|Александра I Павловича]] и француског императора [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]]. [[Император сверуски|Руски цар]] је пружио [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] уверење да [[Руска Империја]] чврсто подржава братски [[Православље|православни]] [[срби|српски народ]], и да ће, кад буде у прилици, послати руску војску као помоћ у борби против [[Турци|Турака]], а као знак поштовања поклонио му је сабљу са посветом. С друге стране, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је био у непријатељским односима са [[Руси]]ма, и спремао се да крене у поход на [[Руска Империја|Руску Империју]].
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], делови поражене [[Аустроугарска|Аустроугарске]] су се ујединили са [[Краљевина Србија|Србијом]], па је тако настала [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овој држави су се одмах појавили националистички покрети у сва три народа. Тако је, на пример, код [[Хрвати|Хрвата]] постојала [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]], која је ватрено заговарала независност [[Хрватска|Хрватске]] и њено републиканско уређење, док је на другој страни постојала предратна [[Народна радикална странка]], са председником [[Никола Пашић|Николом Пашићем]], која иако није била стриктно националистичка, често је била узимана као значајан фактор и партија српског национализма.
 
Преименовањем [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], и настојањем за стварање јединствене југословенске нације, дошло је до широких идеолошких подела међу српским националистима. Ту су били они који су подржавали идеју југословенства и уједињења [[Јужни Словени|јужних Словена]], и њих је предводио [[Димитрије Љотић]], али ту су били и они који су желели стварање независне српске државе монархистичког уређења, која би била у границама предвиђеним [[Лондонски уговорспоразум (1915)|Лондонским уговором из 1915]]. године. Такви су били људи из [[Српска радикална странка (Милан Стојадиновић)|Српске радикалне странке]], коју је предводио [[Милан Стојадиновић|др Милан Стојадиновић]].
 
=== Други светски рат ===
Борбу против окупатора у [[Други светски рат у Југославији|Југославији]] повела су два покрета. Један је био [[Југословенска војска у отаџбини|четнички покрет]] [[Пуковник]]а [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]], који ће убрзо постати легална [[југословенска војска]] призната од [[петар II Карађорђевић|краља Петра II Карађорђевића]] и југословенске избегличке Владе у Лондону, те ће јој бити додељено име [[Југословенска војска у отаџбини]], а пуковнику [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићу]] чин [[генерал]]а и место министра војног. Други покрет је био [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански]], који је покренула [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], а чијем се челу нашао [[Јосип Броз Тито]]. Ова два покрета су најпре међусобно сарађивала, да би убрзо дошло да разлаза због идеолошких неслагања, која су проузроковала грађански рат.
 
[[Југословенска војска у отаџбини|Четнички покрет]], изразито монархистички и националистички опредељен, је повео прве борбе против [[Вермахт|немачког окупатора]] у читавој окупираној [[Европа|Европи]]. Тако је [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићев]] сарадник [[потпуковник]] [[Веселин Мисита]] повео [[Битка за Лозницу 1941.|ослобађање Лознице]], крајем [[август]]а [[1941]]. године, која је постала први ослобођени град у окупираној [[Европа|Европи]], у коме се први пут предао немачки гарнизон, од почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], на власт у [[Југославија|Југославији]] је дошла [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је почела са политичким прогонима неистомишљеника и противника [[Комунизам|комунизма]]. Тако је суђено [[генерал]]у [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Дражи Михаиловићу]], који је осуђен на смрт због сарадње са окупатором и убијен на непознатој локацији. [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] је тако постао један од највећих личности српског национализма, као херој [[Балкански ратови|Балканских]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], и носилац [[Краљевина Србија|српског]] одрена [[ОрденКраљевски белогорден Белог орла|Ордена белог орла]], [[Уједињено Краљевство|британског]] [[Војни крст|Војног крста]], [[Француска|француског]] [[Ратни крст 1939–1945.|Ратног крста]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[Легија за заслуге|Легије за заслуге]] (коју му је постхумно доделио [[Хари Труман]], председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).
 
=== Распад СФРЈ ===