Википедија

Нови Пазар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 12:
| стара_имена =
| површина = 742
| становништво = 66527
| извор_становништво =
| година_становништво =
Ред 43:
}}
 
'''Нови Пазар''' је [[градови у Србији|град]] у [[Рашки управни округ|Рашком округу]], на [[Рашка (река)|реци Рашки]], у средишту [[Новопазарско поље|Новопазарског поља]] или [[Стари Рас|Старога Раса]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. у насељеном месту Нови Пазар било је 66.527 становника. Шире подручје [[Град Нови Пазар|Града Новог Пазара]] има 100.410 становника.
 
== Географија ==
Ред 56:
 
=== Средњовековна Србија ===
Постанак Новог Пазара пада у доба успостављања турске власти у Рашкој области. Испод старога града Раса, средишта старе српске државе [[Рашка|Рашке]] и Немањине престолнице, развило се најкасније у доба [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]] тржно место које се звало [[Трговиште]], а налазило се на месту данашњег локалитета званог Пазариште. У оближњем старом железном руднику [[Глухавица|Глухавици]] (Глуха Вас), [[Турци]] су још од [[1396]]. имали свога кадију и своју царину на територији Вука Бранковића. Оближње старо Трговиште помиње се [[1451]]. као трг српскога деспота. Турци су под султаном [[Мехмед II Освајач|Мехмедом II]] узели Трговиште од [[ђурађ Бранковић|деспота Ђурађа]] ([[1456]]), а [[1459]], када су Турци заузели Деспотовину, у старом Трговишту се помиње турски [[субаша]], док се 1461. у истом месту помиње и турски кадија.{{sfn|Šabanović|1959|p=34}} Тада је поред старог Трговишта, које су Турци називали ''Ески Базар'' (Старо Трговиште, односно Стари Пазар) већ постојало и ново Трговиште, које су Турци називали ''Јени Базар'' ([[Ново Трговиште]], односно Нови Пазар). Временом, последњи назив је преовладао и ушао у општу употребу.
 
=== Османска владавина ===
Ред 62:
Нови Пазар се први пут помиње [[1461]], када су Дубровчани и у њему и у старом Трговишту имали своје судије (''consules''). Неколико година после првога помена, [[1467]]. помињу се у Новом Пазару турски [[кадија]] и субаша. Оснивач Новог Пазара био је један од најславнијих турских војсковођа, енергичан [[Иса-бег Исаковић|Гази-Иса-бег Исаковић]], који се између [[1440]]. до [[1472]]. често помиње у ратним походима у западне српске земље. Гази-Иса-бег подигао је при оснивању Новог Пазара малу џамију, која и сада постоји. Тада је подигнута и [[џамија]] Муслихедин-ефендије, првога мујезина султана Мухамеда II. Турском освајачу Гази-Иса-бегу, који је овде имао једну од најважнијих станица у ратним походима на [[Босна|Босну]], није одговарао скривен и тесан положај старога града Раса или Трговишта, уврх Новопазарског Поља и на саставу планинских река Рашке и Себечеве, те је за свој нови град изабрао средишњи и најпространији део плоднога поља у котлини реке Рашке.
 
За турска продирања по српским земљама Нови Пазар је имао посебну важност. Преко њега и подручја старе Рашке Турци су продирали и даље на запад и северозапад, а када су, након једнога века, велики турски војни походи у западне српске земље, падом [[Босна|Босне]] ([[1463]]), [[Херцеговина|Херцеговине]] ([[1482]]), [[Црна Гора|Црне Горе]] ([[1499]]), завршени, Нови Пазар, место дотадашње војне важности, је као некада и стари Рас или Трговиште, задобио поновно велику важност као трговачко средиште на пролазу и раскршћу важних друмова, босанско-[[Македонија (област)|македонског]], босанско-[[истанбул|цариградског]] и [[Дубровник|дубровачког]] пута, најважнијих трансбалканских трговинских караванских комуникација старијег турског доба.
 
[[Датотека:Ruins of an Ottoman or Turkish fort.jpg|мини|270п|Остаци турског утврђења]]
Ред 78:
У анархији, која је све више узимала маха, Нови Пазар се није више могао дићи до некадашњег напретка. Пошто је старо [[Трговиште]], вероватно још у 16. веку расељено, Нови Пазар се крајем [[18. век]]а звао и Трговиште, или као и данас, и само Пазар. Онда је крајем 18. века настало за Србе у Новом Пазару најтеже вријеме. [[1788]]. новопазарски Турци упали су до [[манастир Љубостиња|манастира Љубостиње]] и запалили га, а [[1790]]. запалили су и [[манастир Студеница|манастир Студеницу]], и у Нови Пазар довели на заточење новембарчког [[игуман]]а са тројицом [[јеромонах]]а, док су други јеромонаси са моштима Св. Првовенчаног Краља једва побегли преко [[Београд]]а у [[Панчево]]. У ово време је, на раздобљу 18. и [[19. век]]а, у тврђави на брегу изнад вароши, столовао новопазарски [[паша]] и управљао је старом Рашком или [[Новопазарски санџак|Новопазарским санџаком]]. И поред свих турских зулума Срби су се у Новом Пазару ипак држали. 1807. у вароши је било око 12.000 становника, од ових Турака свега око 5.000, [[Јевреји|Јевреја]] око 100, [[Роми|Рома]] око 600, а остало су били Срби.
 
После устанка у [[Шумадија|Шумадији]] ([[1804]]), Срби су [[1809]]. ослободили Нови Пазар, па се повукли након турске офанзиве на Србију и [[Слом Првог српског устанка|слома устанка]]. Онда се много Пазараца исељивало у Шумадију. Нови Пазар се [[1822]]. рачунао као најважнија трговачка варош у Босни после Сарајева. [[1838]]-[[1839]]. ту је било седиште и [[Енглеска|енглеског]] вицеконзула. [[1836]]. је имао око 7.000 становника, поред Срба православних и муслимана, нешто [[Албанци|Арнаута]], [[Цинцари|Цинцара]], Јевреја и Рома. [[1857]]. имао је 12.000 становника, са 1.500 муслиманских и 100 православних кућа.
 
Све до окупације Босне ([[1878]]) Нови Пазар је важио као врата Босне, посредовао је у саобраћају између [[Сарајево|Сарајева]], [[Солун]]а и [[Истанбул|Цариграда]], водио је трговину са Дубровником и [[Скадар|Скадром]]. Онда су прекинуте старе везе с Босном, а трговина Новог Пазара, који је још [[1873]]. преко [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] добио везу са косовско-вардарском жељезничком пругом, окренула се Солуну. У последње турско време је био седиште многих [[бег]]ова, који су држали околна села као своје [[Читлук (имање)|читлуке]], а својом обешћу и [[опресија|зулумима]] чинили варош једном од најанархичнијих ондашње европске Турске. Поред њих и Турака ерлија (грађана), у вароши је било и много [[мухаџири|мухаџира]] (бегунаца) из [[Никшић]]а и Босне.
 
=== Нови Пазар у савременој Србији ===
Ред 154:
{{bar box
| float = center
| title = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
| titlebar = #AAF
| width = 300px
Ред 185:
| извор = <ref name="automatski generisano1" />
| ширина = 300px
| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].
| позадина = #ddd
| позиција = centar
Ред 216:
| извор = <ref name="automatski generisano1" />
| ширина = 300px
| наслов = Верски састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].
| позадина = #ddd
| позиција = centar
Ред 230:
| извор = <ref name="automatski generisano1" />
| ширина = 300px
| наслов = Језички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].
| позадина = #ddd
| позиција = centar
Ред 352:
* [[Новопазарски санџак]]
* [[Новопазарско поље]]
 
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нови_Пазар”