Википедија

Романови — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Autobot (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Династија|
| назив = Романов
| грб = Coat of arms of the house Romanov.png
| држава = [[Руско царство]] <br /> [[Руска Империја]]
| владарска титула = [[цар]] <br /> [[император сверуски]]
| племићка титула = [[велики кнез]] <br /> [[кнез императорске крви]]
| први владар = [[Михаил I Фјодорович]]
| посљедњи владар = [[Николај II Александрович]]
| старјешина = [[Марија Владимировна]]
| владавина = (1613—1917)
| смјена = [[Фебруарска револуција]] ([[1917]])
| националност = [[Руси|руска]]
| вјера = [[Православље|православна]]
| званична страница = [http://www.imperialhouse.ru/ Руски императорски дом]
}}
'''Романов''' ({{Јез-рус|Романов}}) била је посљедња царска и императорска династија која је владала [[Историја Русије|Русијом]] од [[1613]]. до [[1917]]. године.
Ред 33:
За вријеме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царевој немилости. Старјешина породице Фјодор Никитич Романов и његова жена Ксенија су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови су прогнани у далеке области. Управо је Фјодор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара.
 
Положај Романова се драматично промијенио након пада Годунова. Будући да је Фјодор Романов био сродник Фјодора Звонара, посљедњег цара из [[Рјуриковичи|Рјуриковича]], претенденти на престо током [[Смутно вријеме|Смутног времена]] су га хтјели на својој страни. Цар [[Лажни Димитрије]] га је као монаха поставио за митрополита ростовског, а затим [[Лажни Димитрије II]] за патријарха. Смутно вријеме је окончано позивањем на царски престо 16-годишњег [[Михаил I Фјодорович|Михаила Романова]], сина Фјодора Романова, као најближег сродника Рјуриковича ([[1613]]). Тиме је отпочела 300-годишња владавина Романова.
 
=== Владавина ===
Ред 43:
Императора Петра Другог је наслиједила [[Ана I Ивановна]], кћерка полубрата Петра Великог, Ивана V Алексејевича. Она је пред смрт усвојила и за насљедника одредила свог једногодишњег рођака [[Иван VI Антонович|Ивана Антоновича]]. Ипак је [[Јелисавета I Петровна]], друга кћи Петра Великог, успјела да приграби власт и постане нова императорка. Њен насљедник је био [[Петар III Фјодорович]], син Ане Петровне, кћерке Петра Великог и Карла Фридриха, војводе од [[Шлезвиг-Холштајн]]а из рода Готорпа.<ref name="burkeI">[[Hugh Massingberd|Montgomery-Massingberd, Hugh]]. "[[Burke's Peerage|Burke's]] Royal Families of the World: ''Volume I Europe & Latin America'', 1977, pp. 460–476. {{page|year=|isbn=978-0-85011-023-4|pages=}}</ref> Император Петар III је владао само 186 дана након чега је убијен у дворској завјери. На престо је дошла његова жена [[Катарина Велика|Катарина II Алексејевна]], рођена као Њемица Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст. Захваљујући њеној политици просвијећеног апсолутизма остала је запамћена као „Катарина Велика“.
 
Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син [[Павле I Петрович]] који је постао и велики мајстор [[Малтешки витешки ред|Малтешког витешког реда]]. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је [[1797]]. издао ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је [[1801]]. у дворској завјери. На престо је дошао његов син [[Александар I Павлович]] који је спровео значајне [[Министарска реформа|државне реформе]]. За његово вријеме је била [[Наполеонова инвазија на Русију]] ([[1812]]) и одржан [[Бечки конгрес]]. Био је истовремено краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Велика кнежевина Финска|Финске]], као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат [[Николај I Павлович]] који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници [[Александар Пушкин]], [[Николај Гогољ]], [[Иван Тургењев]]. Умро је током [[Кримски рат|Кримског рата]] ([[1855]]).
 
Императора Николаја Првог је наслиједио његов син [[Александар II Николајевич]] који је спровео тзв. велике реформе (укидање кметства, финансијску, школску, управну, судску и војну реформу). Убијен је у терористичком нападу [[1881]]. На престо је дошао његов син [[Александар III Александрович]] за чије вријеме [[Руска Империја]] није водила ниједан рат. Остао је запамћен као „Александар Миротворац“. Спровео је конзервативне контрареформе тј. ревизију либералних реформи његовог оца. Умро је [[1894]], а наслиједио га је његов син [[Николај II Александрович]]. За његово вријеме је избила [[Руска револуција 1905.|Руска револуција]] ([[1905]]), донесен је [[Основни државни закони Руске Империје|први руски устав]] ([[1906]]) и започет [[Први светски рат|Први свјетски рат]] ([[1914]]). Одрекао се престола у своје име и у име сина јединца [[Алексеј Николајевич|Алексеја Николајевича]] током [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] ([[1917]]). Његов брат [[Михаил Александрович]] није желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о будућем облику владавине. Тиме је окончана руска монархија, а власт је преузела [[Привремена влада (Русија)|Привремена влада]] која је управљала земљом до бољшевичке [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].<ref name="dlib.rsl.ru">{{cite web|url=http://dlib.rsl.ru/viewer/01004169063#page13?page=13|title=Просмотр документа&nbsp;– dlib.rsl.ru|work=rsl.ru}}</ref>
 
=== Убиство царске породице ===
Ред 52:
== Императорски дом ==
 
Први породични правилник за чланове Императорског дома ({{Јез-рус|Учреждение о Императорской Фамилии}}) донесен је [[5. април]]а [[1797]]. на дан крунисања императора [[Павле I Петрович|Павла Првог]], а исти дан је проглашен и ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}). Оба прописа су имала уставну снагу. Кодификовањем [[Основни државни закони Руске Империје|Основних државних закона Руске Империје]] ([[1832]]) инкорпорирани су у законске одредбе. Породични правилник је значајно допуњен прогласом императора [[Александар I Павлович|Александра I Павловича]] ([[1820]]) тиме што је одређено да [[Морганатски брак|морганатски]] потомци чланова Императорског дома немају право на престо. Руско династичко право је примјењивало аустријски систем насљеђивања заснован на мушком првенству, а насљеђивање по женској линији је дозвољено само када се пресјече посљедња мушка линија.
 
Члановима Императорског дома су се признавала сва лица императорске крви која су проистицала из законитих и равнородних бракова за које је император дао одобрење.<ref>Члан 126. Основних државних закона Руске Империје (1906)</ref> Чланови нису користили презиме „Романов“ нити било које друго презиме. Имали су титулу, име и очество. Престолонасљедник је носио титулу насљедник, [[цесаревић]]<ref>Изузетно, император је могао и другим члановима Императорског дома дати титулу цесаревића (ово је правило важило све до 1886).</ref> и велики кнез („императорско височанство“), а његова супруга је била [[цесаревна]] и велика кнегиња. Дјеца и унуци, праунуци и чукунунуци императора по мушкој линији су носили титуле [[Велики кнез|великог кнеза]] или велике кнегињице („императорска височанства“), а дјеца чукунунука титуле [[Кнез императорске крви|кнеза императорске крви]] или кнегињице императорске крви („височанства“). Касније је великокнежевска титула ограничена само на дјецу и унуке императора по мушкој линији, а кнежевска титула на праунуке императора и њихову најстарију дјецу. Њихова млађа дјеца су такође били кнезови или кнегињице императорске крви, али са титулом „свјетлости“.<ref>Чланови 144—148. Основних државних закона Руске Империје (1906)</ref> Равнородне супруге династичких чланова су имале титулу велике кнегиње или кнегиње императорске крви.
Ред 60:
Императорка супруга је годишње добијала 200.000 рубаља из државне благајне, као и императорка удовица. Насљедник престола је добијао 100.000 рубаља, а његова супруга 50.000 рубаља. И остали чланови Императорског дома су финансирани од државе, најчешће до пунољетства или склапања брака. Цивилна листа је била конкретно одређена породичним правилником.<ref>Учреждение о Императорской Фамилии; Глава четвертая. О содержании Членов Императорского Дома</ref>
 
Руски императорски дом је био својеврсна институција чији су чланови могли бити позвани да наслиједе престо. Након [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] ([[1917]]) лишен је институционалног статуса у држави, али је наставио постојати у изгнанству као историјска институција са својим династичким правом. Од [[Романови након 1917.|Романова након 1917.]] само су потомци [[Кирил Владимирович|Кирила Владимировича]] ступали у равнородне бракове и данас се сматрају јединим члановима Императорског дома по одредбама [[Основни државни закони Руске Империје|Основних државних закона]]. Сви други морганатски потомци који користе презиме Романов немају право на престо.
 
== Види још ==
Ред 66:
* [[Император сверуски]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Романови”