Мексико — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м gradovi pobratimi
Ред 56:
Према [[Бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]], Мексико је четрнаеста глобална економија, а по [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]] налази се на једанаестом месту у свету.<ref name="urlReport for Selected Countries and Subjects">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2011&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=273&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=&pr.x=70&pr.y=12 | title = Report for Selected Countries and Subjects |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 10. 2012}}</ref>
 
Према извештају [[Организација уједињених нација|УН]] из [[2011]], мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајевипостојајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут [[Немачка|Немачке]],<ref name="urlEl Universal - Nación -">{{cite web|url=http://www.eluniversal.com.mx/metropoli/cdmx/algunas-escuelas-de-benito-juarez-tlalpan-y-cuauhtemoc-regresaran-clases | title = El Universal - Nación - La vida en la Benito Juárez, al nivel de Alemania |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 10. 2012}}</ref> а неки сиромашни као [[Бурунди]].<ref name="urlwww.lajornadaguerrero.com.mx">{{cite web|url=http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc| title = Cochoapa el Grande, el municipio más pobre de América Latina, reporta la ONU|author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071030013752/http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc| archivedate=30. 10. 2007| quote = | accessdate=27. 10. 2012|dead-url=yes}}</ref>
 
Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске [[биолошка разноврсност|биолошке разноврсности]],<ref name="url¿Qué es la Biodiversidad?">{{cite web|url=http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html| title = Biodiversidad de México|author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071007045210/http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html| archivedate=07. 10. 2007| quote = | accessdate=27. 10. 2012|dead-url=yes}}</ref> а такође је и дом за преко 12.000 [[Ендемизам|ендемских]] врста.<ref name="urlBiodiversity, Australia State of the Environment Report 2001 (Theme Report): The meaning, significance and implications of biodiversity (Megadiverse countries)">{{cite web|url=http://www.environment.gov.au/soe/2001/publications/theme-reports/biodiversity/biodiversity01-3.html | title = Biodiversity, Australia State of the Environment Report 2001 (Theme Report): The meaning, significance and implications of biodiversity (Megadiverse countries) |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 10. 2012}}</ref>
Ред 68:
Данашња држава Мексико јесте политички ентитет који је настао у 19. веку. Од потврђивања федералне државе, званично име ове земље јесте Сједињене Мексичке Државе, иако се у Федералном уставу Сједињених Мексичких Држава из 1824. године користе наизменично изрази као „мексичка нација“ и „Сједињене Мексичке Државе“.<ref>Устав Сједињених Мексичких Држава'' (1824), ''passim''</ref> Федералним уставом Сједињених Мексичких Држава из 1857. године озваничава се име „Мексичка Република“, али у самом тексту и овог устава, и даље се користи име „Сједињене Мексичке Државе“.<ref>''Устав Мексичке Републике'' (1857), ''passim</ref> Важећи устав, изгласан 1917. године, успоставља назив „Сједињене Мексичке Државе“ као званично име државе.
 
Назив „Мексиканац“ ({{јез-шп|mexicano}}) користио се у [[шпански језик|шпанском]] језику од првих контаката Европљана са америчким домороцима па све до данас, и то у различитим значењима. За Шпанце 16. века, Мексиканци су били становници Теночтитлана, а њихов језик — [[наватл]] — називао се мексичким ({{јез-шп|mexicano}}). Током колонијалног доба, [[креоли|креолци]] и Европљани који су се настанили у [[Вицекраљевство Нова Шпанија|Вицекраљевству Нова Шпанија]] користили су тај термин за саме себе.{{напомена|На пример, [[Франсиско Хавијер Клавихеро]] почиње своју „Стару историју Мексика и његовог освајања“ тако што у првом поглављу говори о земљи Анавак, где користи термине „мексичка територија“ или „краљевина Мексиканаца“ за именовање великог дела територије Нове Шпаније који не само да је укључивао астечку територију, него текође и територије Маја и Пурепеча.}} Вође [[Рат за независност Латинске Америке|рата за независност]] такође су били неодлучни у именовању, како државе тако и њених становникаcтановника. Почев од [[План у Игвали|Плана у Игвали]] 1821. када је проглашена независност Мексика, држава ће дефинитивно добити име Мексико, а њени становници ће се називати Мексиканцима.
 
Сама реч „Мексико“ потиче из домородачког језика наватл, чије је значење врло дискутабилно. Ради се о речи ''-{Mēxihco}-'' {{IPA|[me:ʃiʔko]}} изговара се „мешико“) којом се именовала престоница народа [[Мешици|Мешика]], тј. [[Царство Астека|Астека]]. Према [[Бернардино де Саагун|Бернардину де Саагуну]], ова реч значи „на пупку месеца“{{напомена|Од ''Metzxico'': ''metz(tli)'' (месец), ''xic(tli)'' (пупак, центар) и ''-co'' (локатив).{{sfn|Sahagún|1999|p=}}}}. Ову претпоставку касније су усвојили и [[Сесилио Робело]], [[Алфонсо Касо]] и [[Гутијере Тибон]], која је добила на својој популарности преко бесплатних уџбеника. Критике на рачун ове теорије ишле су у правцу тврђења да морфологија језика наватл не дозвољава деривацију топонима на основу предложених речи. [[Франсиско Хавијер Клавихеро]] је предлагао да би овај [[топоним]] требало да се тумачи као „место у Мечитлију“, тј. „Уицилопочтли“, јер је Мечитли било једно од алтернативних имена. У истом тексту, Клавихеро додаје напомену у којој каже да је једно време веровао да ова реч значи „у средини магвеја“ (магвеј је друго име за [[агава|агаву]]), али преко историје Мешика тј. Астека, дошао је до закључка да се овај топоним односи на главног астечког бога.{{sfn|Clavijero|1844|p=74}}