Саси — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.198.28.141 (разговор) на последњу измену корисника Komuna 1917
ознака: враћање
Reverted to revision 20945237 by InternetArchiveBot (talk). (TW)
ознака: поништење
Ред 6:
У Србији и Босни средином 13. века долази до развоја рударства — основног извора богатства средњовековне Србије — и то захваљујући немачким рударима који су донели развијену технологију рударске производње. Они се у српским изворима називају '''[[Саси]]''', док се у дубровачким јављају под именом '''Алемани''', '''Аламани''', '''Теотоници''', '''Тедеши'''. Распрострањено је мишљење да су дошли из Словачке и Трансилваније. Српски владари су их унајмљивали у већини старих [[рудник]]а на подручју [[Србија|Србије]] и [[Босна|Босне]].
 
Угарски краљ [[Геза II]] позвао је у своју земљу рударе Фламанце породицу Вил и Сасе, дао им велике привилегије и населио их у Спишкој жупанији и Трансилванији. А Андрија I је 1224. издао повељу Андреану, којом је потврдио самоуправне повластице Саса у јужној Трансилванији. Биле су одређене границе земље Саса и извршена је њихова подела на столице.
 
Један део Саса населио се и у Србију и Босну средином 13. века. Не зна се зашто су дошли овде. Тврдило се да је монголска најезда из 1241. могући разлог. Веровало се да их је он навео да побегну овде, али позив од стране српског краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]] (1243—1276) да се населе у Србији може бити да је такође одиграо своју улогу. Константин Јиричек сматра да су Саси дошли из Спишке жупаније у Словачкој, а Никоара Белдичану ({{јез-рум|Nicoara Beldiceanu}}) придодао је и [[Банска Штјавњица|Банску Штјавницу]] и [[Кремњица|Кремницу]] као могућа места.<ref>N. Beldiceanu, ''Les actes des premiers Sultans'' II (Paris-Le Haye, 1964), 59-66.</ref> Први поуздани податак о Сасима датира из 23. августа 1254. Реч је о заклетви краља Уроша I дубровачком кнезу и општини, којом им дозвољава да слободно иду у Брсково. Саси се помињу и у Урошевој повељи манастиру Свете Богородице у Стону. Саси оснивају трг [[Брсково (трг и рудник)|Брсково]] и настањују се у њему. Отворили су руднике , почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]] и од краља имали одређену аутономију (свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове). Рударско-трговачко насеље, трг , за време свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године, да би по наводима Дубровчана из 1433. године, Брсково било напуштено. По Сасима се зову и неки крајеви код рудника Љубија код [[Приједор]]а (Саски до, Саски поток, Сасина). На македонској планини [[Осогово]] такође постоји рудник „Сасе“. На то подручје су дошли на позив бугарског цара [[Јован Шишман|Ивана Шишмана]]. Саски рудници из 13. века се могу видети на терену [[Ђавоља варош|Ђавоље вароши]], недалеко од Куршумлије.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Саси