ENIAC — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м resavanje viseznacnih |
||
Ред 45:
ENIAC је био јединственог дизајна и никада није поновљен. Заустављање на дизајну из 1943. значило је да је рачунар имао велики број недостатака који нису решени, поготову немогућност похрањивања програма. Али идеје произашле из рада на њему и инспирација многим људима као што је Џон фон Нојман имале су веома значајан утицај на развој каснијих рачунара, у првом реду [[EDVAC]], [[EDSAC]] i [[SEAC]].
На ENIAC – у је учињен велики број унапређења, почев од 1948., укључујући примитивни „само за читање“ похрањен механизам за програмирање који је користио таблице функција као програмски -{[[Ром|ROM]]}-, што је била идеја предложена од стране [[Џон фон Нојман|Џона фон Нојмана]] (-{John von Neumann}-). Три цифре једног акумулатора коришћен је као бројилац програма, други акумулатор је коришћен као главни акумулатор, следећи акумулатор је коришћен за учитавање адреса за читање података са таблица функција, док је остатак акумулатора (1 – 5, 7, 9 – 14, 17 – 19) углавном био коришћен као податковна меморија.
Први пут је представљен као рачунар похрањеног програма 16. септембра 1948., том приликом извршавајући програм који је написала Адел Голдстин (-{Adele Goldstine}-) по замисли Џона фон Нојмана. Ова измена умањила је брзину рада за фактор шест и уклонила могућност паралелног оперисања, али узевши у обзир да је скратила време потребно за репрограмирање, које је иначе трајало данима, на сате, сматрало се веома вредно искоришћеним губитком перформанси. Такође, анализе су показале да као резултат разлика између брзине рачунања и електромеханичке брзине улаз/излаз, скоро сваки практичан проблем из стварног света је био -{I/0}- везан чак и ако се не користи првобитна паралелност машине и већина би била -{I/0}- везана, чак и после смањења у брзини узрокованог овом редукцијом.
| |||