ENIAC — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м resavanje viseznacnih |
м Поправљене везе: Ром → ROM (memorija) |
||
Ред 27:
Основне компоненте -{ENIAC}-– а биле су [[електронска цијев|електронске цеви]] коришћене у [[радио-пријемник|радио-пријемницима]] и осталим електронским уређајима тог времена. Свака кориштена електронска цев је имала 8 ножица и ове цеви звале су се окталне цеви (по врсти подножја). Приликом конструције коришћено је 7 различитих врста електронских цеви:
* електронске цеви типа -{6SN7}- коришћене за бистабилне мултивибраторе који су чинили декадне акумулаторе - меморију -{ENIAC}-а
* електронске цеви типова -{6L7}-, -{6SJ7}-, -{6SA7}-
* електронске цеви типова -{6L6}-
Неки стручњаци предвидели су да ће се кварови на цевима јављати тако често да машина никада неће бити употребљива. Ова предсказања испоставила су се делимично тачним: неколико цеви прегоревало је скоро сваког дана, остављајући га нефункционалним скоро половину времена. Нарочите високопоуздане цеви нису биле доступне све до 1948. Међутим, већина ових кварова дешавала се током загревања и хлађења, када су грејачи и катодне цеви били под највећим грејним притиском (термалним стресом). Зато је уведено неколико новина:
Ред 43:
Екерт и Мочли искористили су искуство које су стекли и основали су Екерт – Мочли Рачунарску Корпорацију, која је произвела свој први рачунар, -{[[BINAC]]}-, 1949. пре него што ју је купио [[Ремингтон Ранд]] 1950. и преименовао у свој [[UNIVAC]] одељак.
ENIAC је био јединственог дизајна и никада није поновљен. Заустављање на дизајну из 1943. значило је да је рачунар имао велики број недостатака који нису решени, поготову немогућност похрањивања програма. Али идеје произашле из рада на њему и инспирација многим људима као што је Џон фон Нојман имале су веома значајан утицај на развој каснијих рачунара, у првом реду [[EDVAC]], [[EDSAC]]
На ENIAC – у је учињен велики број унапређења, почев од 1948., укључујући примитивни „само за читање“ похрањен механизам за програмирање који је користио таблице функција као програмски -{[[
Први пут је представљен као рачунар похрањеног програма 16. септембра 1948., том приликом извршавајући програм који је написала Адел Голдстин (-{Adele Goldstine}-) по замисли Џона фон Нојмана. Ова измена умањила је брзину рада за фактор шест и уклонила могућност паралелног оперисања, али узевши у обзир да је скратила време потребно за репрограмирање, које је иначе трајало данима, на сате, сматрало се веома вредно искоришћеним губитком перформанси. Такође, анализе су показале да као резултат разлика између брзине рачунања и електромеханичке брзине улаз/излаз, скоро сваки практичан проблем из стварног света је био -{I/0}- везан чак и ако се не користи првобитна паралелност машине и већина би била -{I/0}- везана, чак и после смањења у брзини узрокованог овом редукцијом.
| |||