Мексико — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.87.147.225 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
| грб = Coat of arms of Mexico.svg
| мото =
| службени језик = [[Шпански језик|шпански]] и 68 домородачких језика<ref>{{cite web|url=http://www.inali.gob.mx/clin-inali/ | title = Catálogo de las lenguas indígenas nacionales: Variantes lingüísticas de México con sus autodenominaciones y referencias geoestadísticas | publisher = Inali.gob.mx | accessdate=18.
| тип владавине = [[Федерализам|Федерална]] [[предсједнички систем|председничка]] [[република|уставна република]]<ref>{{cite web|format=PDF | location = MX Q| url = http://www.scjn.gob.mx/SiteCollectionDocuments/PortalSCJN/RecJur/BibliotecaDigitalSCJN/PublicacionesSupremaCorte/Political_constitucion_of_the_united_Mexican_states_2008.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110511194922/http://www.scjn.gob.mx/SiteCollectionDocuments/PortalSCJN/RecJur/BibliotecaDigitalSCJN/PublicacionesSupremaCorte/Political_constitucion_of_the_united_Mexican_states_2008.pdf | archivedate=11.
| главни град = [[Датотека:Coat of arms of Mexican Federal District.svg|20п]] [[Мексико Сити]]<ref>[https://www.theguardian.com/world/2016/jan/29/mexico-city-name-change-federal-district-df Mexico City officially changes its name to – Mexico City ]</ref>
| latd = 19| latm = 26| latNS = N| longd = 99| longm = 08| longEW = W| CCTLD = no
Ред 19:
| становништво поредак = 11
| становништво = 125280000
| извор_становништво = <ref name="conapo1">{{Cite web|url=http://www.conapo.gob.mx/work/models/CONAPO/Proyecciones/Datos/Estimaciones_y_Proyecciones/2010_2030/RepublicaMexicana_pry.xlsx# |title=Национална агенција за статистику |accessdate=17.
| година пописа = 2015
| густина становништва = 57
Ред 58:
Према извештају [[Организација уједињених нација|УН]] из [[2011]], мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут [[Немачка|Немачке]],<ref name="urlEl Universal - Nación -">{{cite web|url=http://www.eluniversal.com.mx/metropoli/cdmx/algunas-escuelas-de-benito-juarez-tlalpan-y-cuauhtemoc-regresaran-clases | title = El Universal - Nación - La vida en la Benito Juárez, al nivel de Alemania |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 10. 2012}}</ref> а неки сиромашни као [[Бурунди]].<ref name="urlwww.lajornadaguerrero.com.mx">{{cite web|url=http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc| title = Cochoapa el Grande, el municipio más pobre de América Latina, reporta la ONU|author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071030013752/http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc| archivedate=30. 10. 2007| quote = | accessdate=27. 10. 2012|dead-url=yes}}</ref>
Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске [[биолошка разноврсност|биолошке разноврсности]],<ref name="url¿Qué es la Biodiversidad?">{{cite web|url=http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html| title = Biodiversidad de México|author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071007045210/http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html| archivedate=
Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа.
Ред 148:
Изборне реформе и висока цена нафте окарактерисали су администрацију [[Луис Ечеверија|Луиса Ечеверије]].{{sfn|Crandall|Paz|Roett|2004|p=160}}{{sfn|Schedler|2006|p=}} Следила је инфлација и криза 1982. године. Те године цене нафте су нагло пале, интереси су вртоглаво порасли, а влада је престала да плаћа своје дугове. Председник Мигел де ла Мадрид је посегао за девалуацијом државне валуте, што је као резултат дало инфлацију.
Осамдесетих година 20. века појавиле су се прве пукотине у монополистичкој позицији Институционалне револуционарне партије. У [[Доња Калифорнија|Доњој Калифорнији]] на изборима за гувернера победио је Ернесто Руфо Апел, а 1988. године левичарски представник [[Кваутемок Карденас]] је изгубио председничке изборе захваљујући изборној превари. На место председника дошао је Карлос Салинас де Гортари, што је довело до масовних протеста у Мексико Ситију.<ref>{{cite web|url=http://www.photius.com/countries/mexico/government/mexico_government_the_1988_elections.html| title = Photius Geographic.org, "Mexico The 1988 Elections", (Sources: The Library of the Congress Country Studies, CIA World Factbook)| publisher = Photius.com | accessdate=30.
Салинас је покренуо низ неолибералних реформи којима је фиксирао валутни курс и зауздао инфлацију. Извршена је приватизација и земља се отворила за уплив страног капитала. Последње године Салинасовог мандата, 1. јануара 1994, Мексико је потписао Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА). Истог дана Запатистичка војска народног ослобођења отпочела је двонедељни оружани устанак против владе који је, заједно са убиствима Луиса Доналда Колосија и Хосеа Франсиска Руиза Масиеуа, озбиљно потресао мексичку политичку сцену.
Децембра 1994, мексичка економија је ушла у рецесију познату под именом „децембарска грешка“.<ref name="urlLa primera crisis de la globalización">{{cite web|url=http://www.eltiempo.com/archivo/documento/MAM-3030783 | title = La primera crisis de la globalización |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=21. 10. 2012}}</ref> Криза је брзо решена захваљујући помоћи САД коју је ауторизовао тадашњи председник САД, [[Бил Клинтон]], као и значајним макроекономским променама које је предузела влада новог председника, [[Ернесто Зедиљо|Ернеста Зедиља]]. Резултат је био брз опоравак мексичке економије која је 1999. године достигла раст од готово 7%.<ref>{{cite web|last=Cruz Vasconcelos| first = Gerardo| title = Desempeño Histórico 1914–2004| url = http://www.imef.org.mx/NR/rdonlyres/F722BEDD-A8DE-49BA-AF4F-1A00889CE618/1192/CAPITULOI1.pdf| format = PDF| accessdate=17.
Након 71 године доминације на мексичкој политичкој сцени, [[Институционална револуционарна партија]] је 2000. године доживела пораз на председничким изборима, када је победио [[Висенте Фокс Кесада|Висенте Фокс]], представник опозиционе странке [[Странка националне акције (Мексико)|Странка националне акције]]. Године 2006. победу на председничким изборима однео је представник владајуће партије, [[Фелипе Калдерон|Фелипе Калдерон Инохоса]], са врло малом предношћу над левичарским кандидатом [[Андрес Мануел Лопез Обрадор|Андресом Мануелом Лопезом Обрадором]] који је довео у питање легитимност избора.<ref name="urlRinde AMLO protesta como “presidente legítimo” - El Universal - Sucesión">{{cite web|url=http://www.eluniversal.com.mx/notas/389114.html | title = Rinde AMLO protesta como “presidente legítimo” - El Universal - Sucesión | accessdate=21. 10. 2012}}</ref> Исте године отпочео је и [[Рат против нарко-картела у Мексику|рат против нарко-картела]] током ког је погинуло више од 34.000 особа, а само у 2010. је било 15.273 жртве.<ref name="urlTerra - Contabiliza gobierno federal 15 mil 273 ejecuciones en 2010 - Política - Noticias">{{cite web|url=http://www.terra.com.mx/noticias/articulo/1022789/Contabiliza+gobierno+federal+15+mil+273+ejecuciones+en+2010.htm | title = Terra - Contabiliza gobierno federal 15 mil 273 ejecuciones en 2010 - Política - Noticias | accessdate=21. 10. 2012}}</ref>
Ред 160:
=== Положај ===
[[Датотека:Mexico topographic map-blank.svg|мини|д|250п|Топографска мапа Мексика]]
Мексико обухвата територију на крајњем југу [[Северна Америка|северноамеричког]] континента и крајњем северу [[Средња Америка|Средње Америке]] између 14° и 33° северне [[географска ширина|географске ширине]] и 86° и 118° западне [[географска дужина|географске дужине]].<ref name="urlMéxico en el mundo">{{cite web|url=http://www.elmundo.es/internacional/mexico.html | title = México en el mundo |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=21. 10. 2012}}</ref> У геоморфолошкој основи највећег дела земље је [[северноамеричка плоча|северноамеричка]] [[геотектоника|тектонска]] плоча, за разлику од полуострва [[Доња Калифорнија (полуострво)|Доња Калифорнија]] које лежи на [[тихоокеанска плоча|пацифичкој плочи]]. Мањи делови државе [[Чијапас]] леже на [[карипска плоча|карипској плочи]].<ref name="urlIII. TECTÓNICA ACTUAL DE MÉXICO">{{cite web|url=http://bibliotecadigital.ilce.edu.mx/sites/ciencia/volumen3/ciencia3/141/htm/sec_6.htm | title = III. Tectónica Actual de México |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=21. 10. 2012}}</ref> У [[геофизика|геофизичком]] погледу око 12% територије Мексика источно од превлаке [[Тевантепек (превлака)|Тевантепек]] налази се у Средњој Америци.{{напомена|Геофизичка граница између [[Северна Америка|Северне]] и Средње Америке иде [[тевантепек (превлака)|превлаком Тевантепек]], земљоузом широким око 200
Државна територија обухвата површину од 1.964.375 km², а по величини територије Мексико се налази на [[списак држава и територија по површини|14. месту на свету]]. Континентални део обухвата 1.959.248 km² док на острва отпада 5.127 km².<ref name="urlSuperficie Continental e Insular del Territorio Nacional">{{cite web|url=http://cuentame.inegi.org.mx/territorio/extension/default.aspx?tema=T | title = Superficie Continental e Insular del Territorio Nacional |author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=21. 10. 2012}}</ref> Мексику припада и 3.269.386 km² акваторије као део екслузивне економске зоне, односно сва акваторија удаљена до 200 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обала (око 370
На северу територија Мексика омеђена је границом са САД у дужини од 3.152
{| class="wikitable" style="text-align:center; border:gray solid 1px; margin:auto;"
Ред 186:
[[Датотека:Paricutin 30 613.jpg|мини|д|250п|Ерупција вулкана [[Парикутин]] из 1943.]]
Рељефом Мексика доминирају висоравни, планине и вулканске купе. [[Стеновите планине]] се кроз територију Мексика протежу од севера ка југу, од границе са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] па све до границе са [[гватемала|Гватемалом]]. Западним делом државе паралелно са [[тихи океан|пацифичком]] обалом пружа се планински ланац [[Западна Сијера Мадре|Западне Сијера Мадре]] у дужини од око 1.250
Дуж источне половине државе, од границе са [[Тексас]]ом па све до Вулканског појаса и планинског венца [[Сијера Микстека]] протеже се венац [[Источна Сијера Мадре|Источне Сијера Мадре]] у дужини од око 1.350
[[Датотека:Field near San Miguel de Allende.jpg|мини|д|250п|Детаљ са [[мексичка висораван|Мексичке висоравни]]]]
Јужно од обе Сијере, а између пацифичког и приморја Мексичког залива, пружа се 900
Дуж југозападне пацифичке обале протеже се планински ланац [[Јужна Сијера Мадре|Јужне Сијера Мадре]] у дужини од око 1.200
[[Датотека:Pico from Fortin 2 enhanced2.jpg|мини|250п|д|[[Оризаба|Пико де Оризаба]] највиши је врх Мексика.]]
Између Источне и Западне Сијере и Кордиљера Неоволканика налази се пространа [[Мексичка висораван]] (''-{Altiplanicie Mexicana}-'') просечне надморске висине од око 1.200 m. Висораван је подељена на две мање целине нижим планинским ланцима који се заједничким именом називају ''Сијерас Трансверсалес''. Северни део је знатно сушнији и нижи (у просеку око 1.100 м) и велики део ту заузима пустиња Чивава и полупустиња Закатекас. Јужни, виши део (око 2.000 м) ове висоравни је најнесељеније и најплодније подручје Мексика и ту се налазе и највећи мексички градови [[Мексико Сити]] и [[Гвадалахара (Шпанија)|Гвадалахара]].
На крајњем северозападу Мексика налази се полуострво [[Доња Калифорнија (полуострво)|Доња Калифорнија]]. Полуострво које је од остатка земље одвојено доњим током реке [[коламбија (река)|Колумбије]] и [[калифорнијски залив|Калифорнијским заливом]] се протеже од града [[Мехикали|Мексикали]] на северу до града [[Кабо Сан Лукас (Лос Кабос)|Кабо Сан Лукас]] на крајњем југу у дужини од 1.247
Изван континенталног дела Мексику припадају и острвске територије укупне површине 5.073 km². Најважнија пацифичка острва су вулкански архипелаг [[Ревиљахихедо (архипелаг)|Ревиљахихедо]] (са острвима [[Сокоро (острво)|Сокоро]], [[Кларион (острво)|Кларион]], [[Сан Бенедикто (острво)|Сан Бенедикто]] и [[Рока Партида (острво)|Рока Партида]]), архипелаг [[Маријас (архипелаг)|Маријас]] (са 4 острва), те острва [[Гвадалупе (острво)|Гвадалупе]], [[Анхел де ла Гварда]], [[Седрос (острво)|Седрос]], [[Коронадо (острво)|Коронадо]], [[Рокас Алихос]], [[Тибурон (острво)|Тибурон]], док је највеће острво у атланстском приморју [[Косумел (острво)|Косумел]].
Ред 205:
С обзиром да се у основи мексичког копна налазе чак 4 велике [[тектоника плоча|тектонске плоче]] Мексико се убраја у сеизмички и вулкански најактивније регионе на свету. Највећи део земље лежи на [[северноамеричка плоча|северноамеричкој тектонској плочи]] која се на западу судара са [[тихоокеанска плоча|пацифичком плочом]] а на југозападу са тектонском [[кокосова плоча|плочом Кокос]]. Океанско дно које је компактније и чвршће се услед кретања подвлачи под копно формирајући тако [[средњоамерички тектонски ров]] који се протеже дуж јужне обале Мексика. Подвлачење Кокосове плоче је главни узрочник снажних трусова у јужном делу Мексика. Стене са океанског дна ове плоче које се подвлаче под копно се топе и избијају на површину у виду лаве у подручју Трансмексичког вулканског појаса дуж којег се налазе бројни активни вулкани. Јужни огранак [[Расед Сан Андрес|раседа Сан Андрес]] је довео до стварања [[калифорнијски залив|Калифорнијског залива]] и одвајања полуострва Доња Калифорнија од остатка континента, а цео процес је праћен јаким трусовима у северозападном делу земље.
Услед тектонских покрета подручје око [[акапулко|Акапулка]] на пацифичкој обали је [[19. септембар|19. септембра]] [[1985]]. погодио веома јак земљотрес магнитуде 8,1° рихтера. Страдало је између 30.000 и 40.000 људи, од чега око 10.000 у 300
Вулканске ерупције су такође уобичајена појава. Најмлађи вулкан у Мексику је Парикутин који се нагло појавио у ноћи 20. фебруара 1943. као фисура у пољу кукуруза у северном делу државе Мичоакан. Вулкан је за свега 7 дана од прве ерупције избацио количину лаве и другог материјала у висини петоспратнице, а након годину дана достигао је висину од 336 m. Данас је Перикутин један од најактивнијих вулкана у Мексику, и тренутно је висок 2.800 m.<ref name="Парикутин"/>
Ред 310:
{{Посебан чланак|Устав Мексика}}
[[Датотека:Portada Original de la Constitucion Mexicana de 1917.png|мини|220п|Оригиналне корице мексичког устава]]
Политички устав Сједињених Мексичких Држава (шп. ''Constitución Política de los Estados Unidos Mexicanos'') постоји од 1917. године. Настао је као резултат мексичке револуције и израђен је од стране [[Уставнотворна скупштина (Мексико)|уставнотворне скупштине]]. Устав је прадстављао компромис различитих интересних група, због чега садржи елементе [[Антиклерикализам|антиклерикализма]], [[Национализам|национализма]], [[Антиимперијализам|антиимперијализма]], [[републиканизам|републиканизма]], [[Патернализам|патернализма]] и [[Социјализам|социјалискичког]] [[Реформизам|реформизма]].<ref name="verfassung">{{Cite book|editor-last=Stüwe|editor-first=Klaus| editor2-last=Rinke|editor2-first=Stefan|
Уставом формално загарантована права грађана су се, међутим, дуго времена налазила изван реалности мексичког политичког система. У мексичком [[Корпоративизам|корпоративизму]] утуживост права није била нарочито изражена, већ је на том месту стајао систем сачињен од политичких предности, лојалности и фаворизација, које су у преговорима издеференциране (рашчишћаване). Стога је спровођење уставом загаранованих права било углавном везано за способност мобилизације различитих друштвених групација и важности истих за одржање владе предвођене [[Институционална револуционарна партија|Институционалном револуционарном партијом]]. Државне институције и судови су се дуго времена мање бавили обезбеђењем примене права, већ су иста функционализовали у оквирима постојећег политичког поретка.
Ред 628:
Историја мексичког филма почиње завршетком [[19. век]]а и почетком [[20. век]]а, када је неколико ентузијаста документовало историјске догађаје, највише Мексичку револуцију, те произвели филмове који су тек недавно откривени. Индустрија „немог филма“ у Мексику је произвела неколико филмова; међутим, многи од филмова који су снимљени до [[1920]]. године су изгубљени, јер нису добро документовани. Први филм у Мексику, према изворима, изведен је [[1895]]. годину помоћу [[кинетоскоп]]а, којег је изумео [[Томас Алва Едисон|Томас Едисон]]. Први редови испред престоничких биоскопа појавили су се приликом приказавиња једноминутних међународних филмова попут ''The Card Players'', ''Arrival of a Train'', и ''The Magic Hat''.{{sfn|Mora|1989|p=}} Током Златног доба мексичког филма, Мексико је доминирао латиноамеричком филмском индустријом.{{sfn|García Riera|1986|p=}} [[Међународни филмски фестивал у Гвадалахари]] је најпрестижнији филмски фестивал Латинске Америке, а одржава се сваке године у Гвадалахари, Мексико. Мексички филмови су, више од филмова било које друге нације Латинске Америке, побеђивали на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]], два пута освојивши Златну палму; филм ''[[Марија Канделарија]]'' је награду освојио [[1946]], а филм ''[[Виридијана]]'' [[1961]]. године. Мексико Сити је тренутно четврти највећи филмски и телевизијски центар у Северној Америци, иза [[Лос Анђелес]]а, [[Њујорк]]а и [[Ванкувер]]а, али највећи у Латинској Америци.
Први мексички [[Дагеротипија|дагеротипист]] звао се Х. М. Дијаз Гонзалез. Био је ученик Сан Карлоса, а [[1844]]. године је отворио студио у улици Санто Доминго, у Мексико Ситију, где је правио минијатурне фотографије помоћу дагеротипије. Касније, када је техника дагеротипије превазиђена, постоје извори да се фотографски папир у Мексику први пут користио око [[1851]]. године. Након што се цене фотографија пале, више их нису правиле само богате породице, већ и нижи друштвени сталеж. Такође, фотографија се увелико користила за политичке промоције. Тако је компанија Крусес и Кампа после смрти председника Бенита Хуареза продала издање од двадесет хиљада примерака портрета за велики новац. Један од првих познати мексичких фотографа био је [[Хесус Ерменехилдо Абитија]], који је првих година
=== Музика и плес ===
Музика Мексика је веома разноврсна и има широк спектар музичких жанрова и извођачких стилова. На њу су, од касног средњег века, утицале различите културе, нарочито културе домородачких народа и Европљана. Многе мексичке песме, као што су ''[[Bésame mucho]]'', ''[[Granada (песма)|Granada]]'', ''[[Cielito lindo]]'', ''[[El Rey]]'', ''[[La bamba]]'', ''[[Maria Bonita]]'' и ''[[La Cucaracha]]'', познате су широм света. У традиционалну мексичку музику спадају и музички састави као што су [[маријачи]], [[Банда (музика)|банда]], [[нортења]], [[ранчера]] и [[коридо]]; међутим, Мексиканци највише слушају савремену музику, као што су поп, рок, итд. Мексико има највећу медијску индустрију у Латинској Америци, а мексички уметници познати су у Централној и Јужној Америци и деловима Европе, нарочито у Шпанији.
Мексико има дугу традицију у [[класична музика|класичној музици]], још од [[16. век]]а, када је био шпанска колонија. Музика Нове Шпаније, посебно она [[Хуан Гутијерез де Падиља|Хуана Гутијереза де Падиље]] и [[Ернандо Франко|Ернанда Франка]], све се више препознаје као значајан допринос култури Новог света. Неки од најзначајнијих композитора озбиљне музике су, између осталих, [[Мануел де Сумаја]], [[Хулијан Кариљо]], [[Хувентино Росас]], [[Карлос Чавез]], [[Хосе Пабло Монкајо]] и [[Артуро Маркез]]. Почев од краја
Мексички [[Рок музика|рок]] покрет настаје крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века, и брзо постаје популаран, а кулминира осамдесетих и деведесетих година [[20. век]]а, са аутентичним звуковима и стиловима. Неки од најзначајнијих извођача мексичке рок музике су, између осталих, ''[[Caifanes]]'', ''[[Café Tacuba]]'', [[Карлос Сантана]], ''[[El Tri]]'' и ''[[Молотов (музички састав)|Молотов]]''.
Ред 656:
=== Културно наслеђе ===
Према информацијама из Националног института за антропологију и историју ({{јез-шп|Instituto Nacional de Antropología e Historia}}), у децембру [[2005]]. године било је 37.266 регистрованих археолошких локација у Мексику.<ref name="urlSitios Arqueológicos">{{cite web|url=http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm| title = Sitios Arqueológicos|author = |authorlink= |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20101001223757/http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm| archivedate=
==== Знаменитости ====
Мексички закон сматра историјским спомеником све што је изграђено између [[16. век|16
=== Медији ===
{{...}}
Ред 672:
Од осталих спортова значајни су: [[бејзбол]], [[бокс]] и варијанта професионалног [[Рвање|рвања]] слободним стилом под именом [[луча либре]] (''-{lucha libre}-'').
У Мексику су одржане [[Летње олимпијске игре 1968.]] (у граду Мексику) и два светска првенства у фудбалу, [[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970
== Напомене ==
Ред 685:
* {{Cite book|ref=harv| editor-last=Stüwe|editor-first=Klaus| editor2-last=Rinke|editor2-first=Stefan| title = Die politischen Systeme in Nord- und Lateinamerika. Eine Einführung|year=2008| url = | publisher = VS Verlag für Sozialwissenschaften| location = Wiesbaden|isbn=978-3-531-14252-4|pages=392}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Anderson| first = Mark D.| title = Disaster Writing: The Cultural Politics of Catastrophe in Latin America| url = https://books.google.com/books?id=_tUc42oLNN4C&pg=PA145|year=2011| publisher = University of Virginia Press|isbn=978-0-8139-3196-8|pages=145}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Aveleyra Arroyo de Anda| first = Luis| last2=Maldonado-Koerdell | first2 = Manuel | last3=Martínez del Río | first3 = Pablo | title = Cueva de la Candelaria | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Arregui Zamorano| first = Pilar | title = La Audiencia de México según los visitadores (siglos XVI y XVII) | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Bernabéu Albert| first = Salvador| title = Revista Complutense de Historia | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Bellini| first = Giuseppe | title = Nueva historia de la literatura hispanoamericana | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Casas| first = Alejandro | last2=Caballero| first2 = Javier | title = Domesticación de plantas y el origen de la agricultura en Mesoamérica | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Childs Rattray| first = Evelyn | title = Entierros y ofrendas en Teotihuacan: excavaciones, inventario, patrones mortuorios | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Cintas| first = Pedro | title = The Road to Chemical Names and Eponyms: Discovery, Priority, and Credit | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Clavijero| first = Francisco Xavier| title = Historia antigua de México, Historia antigua de México y de su conquista: sacada de las mejores historiadores españoles | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Crandall| first = Russell | last2=Paz| first2 = Guadalupe | last3=Roett| first3 = Riordan | title = Mexico's Democracy At Work: Political And Economic Dynamics | chapter= Mexico's Domestic Economy: Policy Options and Choices | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Díaz| first = Lilia | title = El liberalismo militante | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Díaz del Castillo| first = Bernal | title = Historia verdadera de la conquista de la Nueva España | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Duverger| first = Christian | title = El primer mestizaje: la clave para entender el pasado mesoamericano | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Fujita| first = Harumi| title = "The Cape Region", en Don Laylander y Jerry D. Moore (editors), The Prehistory of Baja California: Advances in the Archaeology of the Forgotten Peninsula | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=García Martínez| first = Bernardo | title = La creación de Nueva España | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=García Riera| first= Emilio | title = Historia del cine mexicano | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Garza Cuarrón| first= Beatriz| last2=Baudot| first2 = Georges | title = Historia de la literatura mexicana: Las literaturas amerindias de México y la literatura en español del siglo XVI | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Gispert| first =
* {{Cite book|ref=harv| last=González y González| first = Luis| title = El liberalismo triunfante | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Hassig| first = Ross| title = Mexico and the Spanish Conquest | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Koplow| first = David A. | title = Smallpox: The Fight to Eradicate a Global Scourge | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Kubler| first = George| title = Pre-Columbian Pilgrimages in Mesoamerica | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Lockhart| first = James | title = Nahuas and Spaniards: Postconquest Mexican History and Philology. | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Lockhart| first = James | title = The Nahuas After the Conquest: A Social and Cultural History of the Indians of Central Mexico, Sixteenth Through Eighteenth Centuries | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=López| first= Austin| last2=López Luján | first2 = Alfredo y Leonardo | title = El pasado indígena | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=MacNeish| first = Richard| title = The Prehistory of Tehuacan Valley | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Manrique| first = Jorge Alberto| title = Del Barroco a la Ilustración | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Márquez Morfín| first= Lourdes| last2=Hernández Espinoza| first2 = Patricia| title = La transición demográfica y el surgimiento de la agricultura en Mesoamérica, XXV Conferencia Internacional de Población| trans_title = | publisher = | edition = | location = Tours, Francia|year=2005| url = http://iussp2005.princeton.edu/download.aspx?submissionId=50268| accessdate=16. 10. 2012.| archive-url = https://web.archive.org/web/20120118164340/http://iussp2005.princeton.edu/download.aspx?submissionId=50268| archive-date=18.
* {{Cite book|ref=harv| last=Montejo| first= Víctor | title = Popol Vuj, libro sagrado de los mayas | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Mora| first= Carl J.| title = Mexican Cinema: Reflections of a Society 1896–1988 | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Orozco Linares| first= Fernando| title = Gobernantes de México | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Peters| first = Stephanie| title = Smallpox in the New World | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Poniatowska| first = Elena | title = La noche de Tlatelolco | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Pool| first = Christopher A.| title = Olmec Archaeology and Early Mesoamerica | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Roys| first = Ralph L.| title =The Book of Chilam Balam of Chumayel | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Sahagún| first = Bernardino de| title = Historia general de las cosas de la Nueva España | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Schedler| first = Andreas| title =Electoral Authoritarianism: The Dynamics of Unfree Competition | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Thomas| first = Hugh | title = La conquista de México: el encuentro de dos mundos, el choque de dos imperios | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Ulloa| first = Berta | title = La lucha armada | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Vázquez| first = Josefina Zoraida| title = Los primeros tropiezos | trans_title =
* {{Cite book|ref=harv| last=Villoro| first = Luis | title = La revolución de Independencia | trans_title =
{{refend}}
|