Геца Кон — разлика између измена

м
м (Разне исправке; козметичке измене)
Године [[1934]]. обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''. Највећу издавачку продукцију остварио је у периоду између [[1930]]. и [[1940]]. године, објављујући преко 200 наслова у току једне године. [[1935]]. године, Конова књижара била је на првом месту у Београду по броју издања, међу којима су најзаступљенији били уџбеници.
 
Стекао је велико богатство и саградио вилу у [[Добрачина улица (Београд)|Добрачиној улици]] бр. 30. Поседовао је први луксузни аутомобил у [[Београд]]у и чак га је позајмљивао властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке [[Едвард Бенеш|Едварда Бенеша]] (1937).
 
Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца кроз библиотеке "''Наша књига''", "''Златна књига''", "''Српски народ у 19. веку''", као и кроз оне везане за школску лектиру. О његовом доброчинству сведочи и књижевник [[Божидар Ковачевић]]: "''Од своје зараде он је више него ико помагао домаћу књижевност. Писцима чије књиге нису најбоље ишле давао је пристојне хонораре, као и сиромашним, да би могли несметано, ослобађајући се напорног новинарског рада, да остваре замишљена књижевна дела (...) Песнику [[Драгољуб Филиповоћ|Драгољубу Филиповићу]] за патриотску збирку "Косовски божури", Кон је неколико пута платио хонорар да би га материјално помогао јер је, стварно, живео у великој оскудици''".