Википедија

Улица краља Петра (Београд) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Београдска улица
| назив = Краља Петра<br />улица
| x = 116
| y = 75
Ред 6:
| опш2 =
| опш3 =
| почетак = Косанчићев венац
| почетак1 =
| почетак2 =
| крај = Цара Душана
| крај1 =
| крај2 =
| дужина = 1000
| ширина =
| створена =
| названа = 1904. (1997)
| стари_називи = Трговачка, Дубровачка, 7. Јулајула
| фотографија = Osnovna škola kralj Petar Prvi 5.jpg
| опис_фотке = Улица краља Петра са зградом Патријаршије, Саборном црквом и зградом ОШ Краљ Петар Први
}}
'''Улица краља Петра''' једна је од најстаријих градских улица у [[Београд]]у. Протеже се правцем који повезује обале две београдске реке, [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а, у дужини од 1 кмkm. Некада је представљала административни, културни и трговачки центар града. У њој се и данас налазе многи значајни објекти.
 
Улица краља Петра представља јединствену изложбу београдске архитектуре на отвореном. Мешавина је најразличитијих архитектонских праваца: [[барок]]а, [[академизам|академизма]], [[сецесија|сецесије]], [[модернизам|модернизма]], [[Оријентализам|оријенталног]] стила<ref name="Водич кроз Београд">{{cite web|title=Улица краља Петра|url=http://www.beligrad.com/kraljapetra.htm|website=Водич кроз Београд|accessdate = 31. 3. 2018}}</ref> и савремене архитектуре.
 
Улица краља Петра одувек је била стециште свих вера и нација. Ту су се налазиле трговачке радње чији су власници били [[Срби]], [[Цинцари]], [[Јевреји]], [[Турци]], [[Јермени]] и [[Бошњаци]] Муслимани.<ref name="Нушић 16">{{harvnb|Нушић|1984|p=16}}</ref> Данас у овој улици важно место имају све три велике београдске религије, хришћанска, јеврејска и муслиманска. У улици краља Петра и њеној непосредној близини налазе се Патријаршија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], Саборна црква, Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије и (на углу са Господар Јевремовом) једина џамија у Београду - [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]].<ref name="Водич кроз Београд" />
Ред 32:
 
== Историја ==
Претпоставља се да су се још у 1. и 2. веку нове ере на траси ове улице налазили римски [[форум (римски)|форум]], [[базилика]] и [[терме (римске)|терме]].<ref name="Град Београд">{{cite web|title=Kralja Petra Prvog|url=http://www.beograd.rs/lat/upoznajte-beograd/3193-kralja-petra-prvog/|website=званична презентација|publisher=Град Београд|accessdate = 2. 4. 2018}}</ref>
 
=== 16. и 17. век ===
[[Датотека:Map of 1688 siege of Belgrade.jpg|200px200п|мини|десно|Београд на гравури из 1688. године]]
Током 16. века Београд постаје један од најпрометнијих трговачких центара европске Турске и тада га откривају и дубровачки трговци.<ref>{{harvnbsfn|Самарџић|2007|p=7-10}}</ref> Они су током 16. и 17. века играли велику, а некада и главну улогу у привредном животу Београда под Турцима, а највише у трговини. Дубровчани су били присутни у Београду још за време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стевана Лазаревића]],<ref>{{harvnbsfn|Самарџић|2007|p=21-22}}</ref> али се тек почетком 17. века први дубровачки трговци за стално настањују у Београду и оснива се прва Дубровачка колонија.<ref>{{harvnbsfn|Самарџић|2007|p=26}}</ref> Београдска колонија дубровачких трговаца налазила се у тадашњем предграђу, на падини која се спуштала до Дунава (део града познат као [[Зерек]]), у близини главне чаршије (данашња улица Краља Петра).<ref>{{harvnbsfn|Самарџић|2007|p=28}}</ref> Дубровчани су овде подизали своје куће које су биле зидане у медитеранском стилу, од [[ћерпич]]а и дрвета. Приземље ових кућа било је намењено за трговачке радње а на спрату је био стамбени простор. Најчешће је свака кућа имала и окућницу, са [[Калдрма|калдрмисаном]] [[двориште|авлијом]], а често и простором за [[Башта|башту]], [[воћњак]] и [[виноград]]. Углавном су гледале на чаршију, а економско двориште било је иза куће.<ref>{{harvnbsfn|Самарџић|2007|p=31-32}}</ref> На врху Зерека (данашња раскрсница улица Краља Петра и Узун Миркове) су се све до 20-их година 20. века налазила два дућана, која су била остаци старе дубровачке чаршије.<ref name="Нушић 20">{{harvnb|Нушић|1984|p=20}}</ref>
 
=== 19. век ===
Ред 42:
| style="text-align: justified; font-size:90%;" |У новинском чланку једних немачких новина из 1834. године наводи се следеће: "''Изван бедема Београда, крај Саве, много се сад зида. Кнез Милош хоће, као што се говори, нови Београд овде за своју резиденцију да оснује.''"<ref name="Нушић 7">{{harvnb|Нушић|1984|p=7}}</ref>
|}
Како пише [[Бранислав Нушић]] у књизи ''Стари Београд'', све до четрдесетих година 19. века центар града био је „плато над Савом, на коме се данас уздиже Саборна црква”, што је управо простор око улице Краља Петра. на том простору су се, осим Саборне цркве налазили и двор, митрополија, школа, пошта, прва књижара,<ref name="Водич кроз Београд" /> први хотел,<ref name="Вечерње Новости - Старо здање">{{cite journal|last=Николић|first=Зоран|title=Београдске приче: Тихи одлазак "Старог здања"|journal=Вечерње Новости он-лајн|date = 10. 8. 2016|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:619287-Beogradske-price-Tihi-odlazak-Starog-zdanja|accessdate = 3. 4. 2018}}</ref> а даље низ улицу и прва градска апотека.<ref name="Град Београд" />
 
У то доба на обали Саве одвијао се градски живот и трговина, што је [[милош Обреновић|кнеза Милоша]] привукло да на овом простору планира изградњу градског центра. Када је 1842. године на престо ступио [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], није имао свој двор јер су сви дотадашњи конаци били својина Обреновића. Зато је држава купила кућу на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], коју је сазидао [[Стојан Симић]], на мочварном терену који је поравнат и насут.<ref>{{harvnbsfn|Мишић|2013|p=3}}</ref> {{напомена|То је био стари двор, који је после убиства краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] порушен.}} Премештањем двора на Теразијама почињу своје куће да граде и други угледни Београђани, па се тако и центар престонице преместио из улице Краља Петра.<ref name="Нушић 7,9">{{harvnb|Нушић|1984|p=7,9}}</ref>
 
=== Прва половина 20. Века ===
Ред 55:
Захваљујући својој дугој историји у улици Краља Петра данас се налазе многобројни објекти проглашени за споменике културе, као и многе значајне институције.
 
[[Датотека:Zgrada Umetnicke skole (Kralja Petra 4).jpg|200px200п|мини|десно|Зграда Факултета примењених уметности, Краља Петра 4]]
=== Потез до Кнез Михаилове улице - некадашња Трговачка чаршија ===
[[Датотека:Конак Кнегиње Љубице.jpg|200px200п|мини|десно|Конак кнегиње Љубице, поглед из улице Краља Петра]]
[[Датотека:Patrijaršija u Beogradu 3.jpg|200px200п|мини|десно|зграда Патријаршије на броју 5, поглед из улице Краља петра]]
[[Датотека:SabornaCrkvaBeograd2.jpg|200px200п|мини|десно|Саборна црква, на углу улица Краља Петра и Кнеза Симе Марковића]]
[[Датотека:Belgrade, Kralja Petra Street, Kafana Znak Pitanja.jpg|200px200п|мини|десно|Кафана "?", Краља Петра 6]]
[[Датотека:Osnovna škola Kralj Petar Prvi, Beograd.JPG|200px200п|мини|десно|ОШ Краљ Петар Први, прочеље зграде на углу улица Краља Петра и Грачаничке]]
[[Датотека:Kuća Milorada Pavlovića 1.jpg|200px200п|мини|десно|Кућа трговца Милорада Павловића, Kraqa Petra 11-13 ]]
[[Датотека:Palata zgrade Narodne banke (Kralja Petra 12 Beograd).jpg|200px200п|мини|десно|Свечани улаз, некада главни улаз у зграду Народне банке, на углу улица Краља Петра и Цара Лазара]]
[[Датотека:Kuća trgovca Crvenčanina 3.jpg|200px200п|мини|десно|Кућа трговца Цветичанина, Краља Петра 15]]
[[Датотека:Zgrada Robnog Magazina, Kralja Petra 16, Beograd 2.jpg|200px200п|мини|десно|Зграда Робног магазина, Краља Петра 16]]
==== бр. 2 ====
Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, висока школа за образовање будућих иконописаца, конзерватора и рестауратора храмова, иконостасе и цркава.<ref>{{cite web|title=О Академији|url=https://akademijaspc.edu.rs/%D0%BE-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8/|website=званична презентација|publisher=Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију|accessdate = 5. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију}}
 
==== бр 4 ====
Зграда [[Краљевска уметничка школа у Београду|уметничке школе у Београду]], у којој се данас налазе Деканат, секретаријат, стручне службе и одсеци за примењено сликарство, конзервацију и рестаурацију, Керамику и сценографију [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности]] [[Универзитет уметности у Београду|Универзитета уметности у Београду]].<ref>{{cite web|title=Локације|url=http://www.fpu.bg.ac.rs/info/Lokacije/index.html|website=званична презентација|publisher=Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|accessdate = 5. 4. 2018}}</ref> Зграда је проглашена за споменик културе 1984. године.
{{Главни чланак|Зграда уметничке школе у Београду}}
 
Ред 78:
 
==== бр. 5 ====
[[Патријаршија]], [[Библиотека]] и [[Музеј]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], облекат проглашен за споменик културе. Саграђен је у вемену до 1932. до 1935. године и представља монументални објекат у коме је смештено врховно управно тело Српске православне цркве. Сам објекат симболизује устављивање управног црквеног ценра у Београду, након дужег периода када се он налазио унутар државних граница Турске, односно Аустор-Угарске. По својим архитектонским особинама објекат припада сфери романтичарског духа. Облици су блиски академизираној варијанти српско-византијског стила. Далеко већи значај од саме архитектуре има садржај објекта у коме је смештена и патријаршијска Библиотека и Ризница.<ref>{{cite web|title=Зграда Патријаршије|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=817|website=Споменици културе у србији|accessdate = 5. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Зграда Патријаршије}}
 
Ред 99:
 
==== бр. 11-13 ====
Кућа трговца Милорада Павловића подигнута је 1884. године. Чине је два објекта под заједничким кровом и јединствено обрађене фасаде. Претпоставља се да је аутор објекта архитекта [[Јован Илкић]]. TрговачкиТрговачки карактер Улице Краља Петра условио је да у приземљу буду трговачке радње, а на спрату по један репрезентативан стан. Фасада је [[Академизам|академски]] обликована. По својим особеностима овај објекат сврстан је међу репрезентативне грађанске куће Београда с краја 19 века и заштићен као [[споменик културе]].<ref>{{cite web|title=Кућа Милорада Павловића|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_milorada_pavlovica.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Кућа Милорада Павловића}}
 
Ред 109:
 
==== бр. 15 ====
Кућа трговца Црвенчанина подигнута је 1887. године на углу улица Краља Петра и [[Улица цара Лазара (Београд)|Цара Лазара]]. По својој концепцији просторног решења, где се први пут у архитектури Београда појављује мезанин изнад приземља, овај објекат представља необичан пример архитектонског решења свог времена. Положај у једној од најстаријих трговачких улица Београда условио је да приземље и мезанин буду намењени трговини, а спратови становању. Објекат је истакнути представник академског стила 19. века и једно од значајних остварења познатог београдског архитекте Јована Илкића. Заштићен је као [[споменик културе]].<ref>{{cite web|title=Кућа трговца Црвенчанина|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_trgovca_crvencanina.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Кућа трговца Црвенчанина}}
 
Ред 117:
 
==== бр. 18 ====
На углу улице Краља Петра и [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилове]] налази се палата „Слога”, једно од четири здања које је велики српски добротвор и задужбинар [[Никола Спасић]] оставио у наслеђе српском народу.<ref>{{cite journal|last=Boric|first=Tijana|title=Zadužbine Nikole Spasića i njegovog fonda u Knez Mihailovoj ulici|journal=ARHITEKTURA I U RBANIZAM|date = 10. 11. 2002|volume=10|url=http://www.zaduzbinanspasica.rs/dokumenta/novinski_clanci/Arhitektura%20i%20urbanizam%202002.%20godina.pdf|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>
 
Пре изградње Спасићевог здања на овом углу налазила се зграда Друштва „Слога”, на имању које је некада припадало [[александар Карађорђевић (кнез)|кнезу Александру Карађорђевићу]] и било део [[Кнежева башта|Кнежеве баште]].<ref name="Гордић 33">{{harvnb|Гордић|2010|p=33}}</ref>{{напомена|После убиства [[михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]] издато је саопштење да су завереници били повезани са [[Карађорђевићи]]ма. Бивши кнез је оптужен да је обезбедио новац и оружје и да је био подстрекач. намесничка влада донела је одлуку да се заувек забрани повратак Карађорђевића у Србију и да им се одузме сва покретна и непокретна имовина у Србији. Продаја имања отпочела је непосредно по изрицању пресуде Београдског варошког суда, а списак имања у Београду, почетна цена, редослед и време њихове распродаје на јавним лицитацијама објављен је у Српским новина. Кнежева башта била је најзначајнији, а тиме и најскупљи посед. Она је обухватала простор ограничен данашњим улицама Вука Караџића, Кнеза Михаила, Краља Петра и Цара Лазара.<ref name="Гордић 33" />}} На горњем спрату ове зграде налазила се једна од најзнаменитијих јавних установа тога времена, [[Грађанска касина у Београду|Грађанска касина]].<ref name="Нушић 102">{{harvnb|Нушић|1984|p=102}}</ref><ref>{{cite web|title=На данашњи дан основана је Грађанска касина|url=http://www.srpskilegat.rs/na-danasnji-dan-osnovana-je-gradjanska-kasina/|website=Српски легат|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref> Управни одбор [[Задужбина Николе Спасића|Спасићеве задужбине]] је стару зграду срушио и подигнуто је данашње велелепно здање које је излази на четири улице, са приземљем у којем се налазило 14 локала и четири спрата са 38 станова.<ref>{{cite web|title=Све куће Николе Спасића|url=http://www.starigrad.org.rs/category/49|website=СГ:ИНФО|publisher=Градска општина Стари град|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>
 
Пре уређења Кнежеве баште, у доба [[Други српски устанак|Устанка]], на овом месту налазио се Карађорђев конак.<ref name="Гордић 31">{{harvnb|Гордић|2010|p=31}}</ref>
 
=== Потез између улица Кнеза Михаила и Узун Миркове ===
[[Датотека:Zgrada trgovca Stamenkovića 1.jpg|200px200п|мини|десно|Зграда трговца Стаменковића, Краља Петра 41]]
Преко пута пута палате „Слога”, између улица Кнеза Михаила и [[Узун Миркова улица (Београд)|Узун Миркове]], налази се једна од три зграде заштићене као непокретно културно добро „Грађанске куће у улици Кнез Михаиловој”. Реч је о задужбини [[Кики|Николе и Евгеније Кики]], породичној кући коју је ова породица оставила у наслеђе Београдској трговачкој омладини.
{{Главни чланак|Грађанске куће у ул. Кнез Михаиловој бр. 46, 48 и 50 у Београду}}
 
На непарној страни овог дела улице, смештен између палата грађених почетком 20. века, налази се улаз у модерни [[Тржни центар Рајићева]], отворен септембра 2017. године,<ref>{{cite web|title=Rajićeva Shopping Center|url=https://www.danubeogradu.rs/2017/07/soping-centar-rajiceva/|website=Dan u Beogradu|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref> чија је изградња трајала више од деценије.<ref name="Водич кроз Београд" /> До почетка 21. века на месту тржног центра налазила се неугледна површина која се користила као окретница [[тролејбус]]а.<ref>{{cite journal|last=Bulatović|first=Radmila|title=Deceniju posle: Počeli radovi u rupi u Rajićevoj|journal=Blic|date = 12. 9. 2014|issue=On-line|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/deceniju-posle-poceli-radovi-u-rupi-u-rajicevoj/ttcye0n|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>
 
==== бр. 41 ====
Зграда трговца Стаменковића подигнута је 1907. године према пројекту архитеката [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]] и [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]]. Припада карактеристичној групи стамбених објеката грађених у Београду до [[Први светски рат|Првог светског рата]], на којима је остварен спој академске концепције и [[Сецесија|сецесијске]] декорације. Вертикална подела главне фасаде постигнута је наглашеним пиластрима с карактеристичним рељефно обрађеним завршетком и декорацијом у виду женских глава, од којих се наниже спуштају траке геометријског профила. Слободне површине фасада покривене су зеленим керамичким плочицама, због којих је објекат популарно називан „зграда са зеленим плочицама“. Фасада с богатом сецесијском декорацијом представља висок домет овог архитектонског стила у Београду. Зграда је заштићена као [[споменик културе]].<ref>{{cite web|title=Зграда трговца Стаменковића|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_trgovca_stamenkovica.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Зграда трговца Стаменковића}}
 
Ред 139:
</gallery>
 
[[Датотека:Dom Aerokluba.JPG|200px200п|мини|десно|Зграда Аеро клуба, Краља петра 36]]
=== Потез од Узун Миркове до улице Цара Душана - некадашњи Зерек ===
[[Датотека:Јеврејски историјски музеј.JPG|200px200п|мини|десно|Зграда Јеврејске општине и Јеврејски историјски музеј, Краља петра 71 а]]
[[Датотека:Bajrakli džamija...jpg|200px200п|мини|десно|Кућа Михаила Ђурића на углу улица Краља Петра и Господар Јевремове]]
[[Датотека:Spoljašnost Bajrakli džamije 03.JPG|200px200п|мини|десно|Бајракли џамија, Господар Јевремова 11]]
 
Према писању Бранислава Нушића, „Зереком се звала данашња Улица краља Петра од раскршћа са Узун-Мирковом улицом па наниже све до Душанове улице”. У 19. веку то је била централна и најживља улица старог Београда. Док су у делу око Саборне цркве биле различите установе (што се до данас није много променило), радње трговаца на велико и магацина, дотле су се на [[Зерек]]у окупиле занатлије и радње трговаца на мало. Осим тога у делу око Саборне цркве преовлађивало је хришћанско становништво ([[Срби]] и [[Цинцари]]) док је Зерек представљао мешавину свих вера и многих нација.<ref name="Нушић 16" /> Зато се данас на том потезу, између углавном трговачких и угоститељских објеката, налазе и неки најзначајнији нехришћански верски објекти у Београду.
 
==== бр. 36 ====
На углу са Узун Мирковом улицом налази се Зграда Аеро клуба, саграђена 1934-1935. године за националну установу ваздухопловства Краљевине Југославије према пројекту архитекте и пилота [[Војин Симеоновић|Војина Симеоновића]]. Да би објекат био што репрезентативнији израда бронзаних орлова на фасади код главног улаза поверена је вајару [[Петар Палавичини|Петру ПалавичиниjуПалавичинију]]. Израда витража на главном степеништу, са темом „Дедал и Икар”, била је поверена сликару [[Васа Поморишац|Васи Поморишцу]]. Сликару [[Коста Хакман|Кости Хакману]] поверена је израда [[портрет]]а [[александар I Карађорђевић|краља Александра]] у природној величини, али та слика није сачувана.<ref name="Политика">{{cite journal|last=Стевановић|first=Д.|title=Дом за пилоте и удаваче|journal=Политика|date = 25. 10. 2008|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/60214/Dom-za-pilote-i-udavace|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref> Зграда поседује значајне културно-историјске и архитектонске вредности, као национална установа ваздухопловства Краљевине Југославије и ауторско дело архитекте Војина Симеоновића и представља репрезентативан пример арт декоа у Београду и посебан допринос европеизацији београдске архитектуре, па је 2007. године Заштићен је као [[споменик културе]]. У делу зграде према улици Краља Петра смештенаа је [[Меморијална галерија Петра Добровића]]<ref>{{cite web|title=Зграда Аеро клуба|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_aero_kluba.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Зграда Аеро клуба}}
 
Ред 155:
{{Главни чланак|Јеврејски историјски музеј}}
 
У Господар јевремовој 13, на углу Јевремове и Краља Петра, налази се Кућа Михаила Ђурића, 1997. године проглашена за [[споменик културе]]. Кућа Михајла Ђурића представља вредно архитектонско остварење с почетка 20. века и значајан покушај стварања српског националног стила у архитектури у том периоду.<ref>{{cite web|title=Кућа Михаила Ђурића|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_mihajla_djurica.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 21. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Кућа Михаила Ђурића}}
 
Ред 162:
 
==== бр. 83 ====
Дом ученика „Петар Драпшин” је монументално здање, саграђено 1926. године. Зграда Дома је подигнута као вишеспратни стамбени објекат на углу улица Краља Петра и Господар Јованове. Архитектура је [[архитектура еклектицизма|еклектичка]], у духу [[Академизам|академизма]], анарочито се у погледу архитектонске декорације истиче улаз у зграду. Године 1998. урађена је реконструкција фасаде, а 2009. и унутрашња реконструкција објекта.<ref>{{cite web|title=Dom učenika Petar Drapšin|url=http://www.mirandre.com/dom-ucenika-petar-drapsin|website=Mirandre - Regionalni biznis lider|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Дом ученика средњих школа Београд#Дом ученика „Петар Драпшин“}}
 
Ред 178:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last=Нушић|first=Бранислав|title=Стари Београд|dateyear=1984|publisher=Просвета|location=Београд}}{{COBISS|ID=57704204}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Дубровчани у Београду|dateyear=2007|publisher=Српска књижевна задруга|location=Београд|isbn=978-86-379-0964-4|pages=}}{{COBISS|ID=138032908}}
* {{cite journal|last=Гордић|first=Милојко|title=Београдска имања кнеза Александра Карађорђевића|journal=Наслеђе|dateyear=2010|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2010/1450-605X1011029G.pdf|accessdate = 12. 4. 2018}}{{COBISS|ID=179100428}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Мишић|first=Биљана|title=Зграда Старог двора|dateyear=2013|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|isbn=978-86-81157-94-7|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/04/katalozi/zgrada_starog_dvora.pdf|accessdate = 3. 4. 2018}}{{COBISS|ID=204088844}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Историја Београда. 2|dateyear=1974|publisher=Српска академија наука и уметности и др.|location=Београд}}{{COBISS|ID=122258439}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Историја Београда. 3|dateyear=1974|publisher=Српска академија наука и уметности и др.|location=Београд}}{{COBISS|ID=122258695}}
 
 
== Спољашње везе ==
Линија 197 ⟶ 196:
| wikinews =
}}
* {{cite web|last=Нушић|first=Бранислав|title=Зерек|url=http://www.staribeograd.com/tekstovi/nusic/lat/zerek.htm|website=Стари Београд|accessdate = 31. 3. 2018}}
* {{cite web|last=Нушић|first=Бранислав|title=Трговачка чаршија|url=http://www.staribeograd.com/tekstovi/nusic/lat/trgovacka-carsija.htm|website=Стари Београд|accessdate = 31. 3. 2018}}
* {{cite web|last=Mlađenović|first=Vanja|title=Ulicom kralja Petra – Beograd u malom|url=https://www.011info.com/upoznaj-beograd/ulicom-kralja-petra--beograd-u-malom|website=011 info|accessdate=22. 4. 2018}}
{{портал бар|Београд|Србија}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Улица_краља_Петра_(Београд)”