Википедија

Јосип Броз Тито — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 244:
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=17}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
Ред 515:
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg|Маршал Јосип Броз Тито
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Tito, pedesetih.jpg|Маршал Јосип Броз Тито, педесетих година
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, zvanicni portret Direkcije za informacije FNRJ, 1950.JPG| Званични портрет Дирекције за информисање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], 1950.
Stevan Kragujevic, Tito, izbor za Predsednika, 1953.jpg|Избор за Председника, 1953.
Stevan Kragujevic, TIto, Radionica umetnicke razbarije , Ohrid, 1957.jpg|Посета [[Охрид]]у, 1957.
Ред 574:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|idisbn=ISBN 978-90-411-1400-96|quote=Human rights were routinely suppressed...|pagepages=17}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law|last=Tierney|first=Stephen|year=2000|publisher=Martinus Nijhoff Publishers|id=ISBN 90-411-1400-9|page=17}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Andjelic|first=Neven|title=Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy| publisher=Frank Cass|year=2003|id=ISBN 0-7146-5485-X|pages=36}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јосип_Броз_Тито”