Руско племство — разлика између измена

На почетку [[19. век|19. вијека]] (посебно након [[Наполеонова инвазија на Русију|Отаџбинског рата]]) дио племства је био републикански настројен. Многи племићи су се учлањивали у масонске ложе или тајне антивладине организације. Ти племићи су активно учествовали и руководили [[Декабристи|декабристичком побуном]], али су након гушења побуне од стране руске царске војске били затварани и протјеривани на [[Сибир]] због револуционарних дјела, а неки су били осуђени и на смрт вјешањем.

 

 

== Подјела ==

Једна од привилегија, коју су имали искључиво наследни племићи, била је имати породични грб. Грбове за сваку племићку породицу је потврђивао [[Император сверуски|император]] и затим је такав грб остајао за свагда (измјене су се могле правити само по дозволи императора). Општи грбовник племићких родова Руске Империје био је установљен на основу указа од 20. јануара 1797. године. Он се чувао у Департману хералдике и садржавао је описе грбова сваког племићког рода.

 

[[Датотека:RU COA Božič VII, 155.jpg|150п|мини|Грб Божића]]

[[Датотека:Zorisch COA.png|150п|мини|Грб Зорића]]

Неколико српских породица које су се одселиле у Русији, углавном у 18. веку стекло је племићке титуле различитог ранга:

 

== Види још ==