Потоп (роман) — разлика између измена

16 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м
м (Разне исправке)
{{Кутијица за књигу
| назив=„Потоп“
| назив_оригинала=„Potop“| превод =
| слика =File Датотека:Kmicic_z_Ole%C5%84k%C4%85.jpg
| опис_слике =Кмићиц и Александра.|аутор=[[Хенрик Сјенкјевич]]|илустратор =
| дизајн корица =
| држава=[[Пољска]]| језик=[[Пољски језик|Пољски]]|жанр=[[роман|историјски роман]]|врста_дела=[[роман]]|издавач =
| врста_дела =[[роман]]|издавач =
| датум_издања=1886.|врста_корица =
| број_страница=око 1200|приповедач=у трећем лицу|гледиште =
| врста_корица =
| број_страница=око 1200| приповедач=у трећем лицу|гледиште =
| време_радње=17. век
| место_радње = [[Литванија]], [[Пољска]]
| главни_лик =Андржеј Кмићиц<br />Александра Биљевичева| врхунац =
| теме=инвазија Швеђана на Пољску 1655.|id=
}}
Роман се дешава у Литванији и Пољској 1655, за време [[Пољско-шведски рат (1655—1660)|шведске инвазије на Пољску]].
 
Основни заплет романа је љубавни троугао и сукоб између пољског властелина Андржеја Кмићица и литванског кнеза Богуслава Рађивила, који се боре за руку литванске властелинке Александре Биљевичеве. Роман описује историјске личности и догађаје из пољске перспективе, и у њему поново срећемо протагонисте романа [[Огњем и мачем|"Огњем и мачем"]]. Анархија у [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-Литванској аристократској републици]] описана је са симпатијама и разумевањем:<blockquote>''"Спалио сам Волмонтовиче, истина је, а и нешто се људи побило; па ипак нека бог суди да ли сам то учинио из обести."<ref>{{harvnbsfn|Sienkiewicz|1989|pp=128-129}}</ref>''</blockquote><blockquote>''"Знали сте да сам раније био спреман на самовољу: да посечем, да упалим, да убијем, то је нешто друго, али да издам због користи, због унапређења - никад! Сачувај ме ти, боже, и суди..."''</blockquote><blockquote>Андржеј Кмићиц, протагониста.<ref>{{harvnbsfn|Sienkiewicz|1989|pp=358-359}}</ref></blockquote>
 
== Заплет ==
Заробљени официри одлазе у ропство код Швеђана, али су спашени Заглобиним лукавством и побуном Рађивилове војске.
 
Док у Литванији бесни грађански рат између присталица Пољске и Шведске, Швеђани заузимају [[Варшава|Варшаву]] и опседају [[Краков]], који брани кастелан Чарњецки, док краљ Јан Казимир бежи у Аустрију. За то време, Кмићиц креће као посланик шведском краљу, али успут од кнеза Богуслава Рађивила сазнаје за њихове планове о подели Пољске са непријатељима, и одлучује да се искупи и пређе Јану Казимиру. Након неуспеле отмице кнеза Богуслава, Кмићиц се искупљује бранећи манастир [[Ченстохова|Јасна Гура]], који је опседнут од Швеђана<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Henryk|first=Sienkiewicz|dateyear=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|id=ISBN 86-367-0277-1|location=Gornji Milanovac|oclc=781178380}}</ref>.
 
=== Други део ===
 
== Екранизација ==
Пољски филм "Потоп" снимљен је 1974. године<ref>{{Citation|last=Hoffman|first=Jerzy|title=The Deluge|date = 14. 5. 1975.|url=http://www.imdb.com/title/tt0072021/|others=Daniel Olbrychski, Malgorzata Braunek, Tadeusz Lomnicki|accessdate = 4. 4. 2018.}}</ref>.
 
 
 
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Sienkiewicz|first=Henryk|year=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|id=ISBN 86-367-0277-1|location=Gornji Milanovac|publication-place=|type=|oclc=781178380|pages=128-129}}
 
[[Категорија:Историја Пољске]]
1.572.075

измена